Gotovo da se sve zna o obračunu kod OK korala. Odigrao se 26. oktobra 1881. godine. Tu su braća Vajat, Morgan i Virdžil Erp, uz pomoć Doka Holideja, podelila megdan s vlasnicima jednog saluna u Tumbstonu, Ajkom i Bilijem Klentonom i još trojicom njihovih revolveraša. Manje se zna o tome šta se posle dešavalo. To je bilo još krvavije od čuvenog obračuna. Tačnije, tek je tada počeo konačni obračun koji je još šest ljudi poslao u "večna lovišta"...

Naime, kad je kod OK korala prestala pucnjava, građani Tumbstona su sahranili braću Frenka i Toma Meklorija i Bila Klentona, dok su Ajk Klenton i Bili Klejborn, izazivači sukoba, našli spas u bekstvu. Na pobedničkoj strani nije bilo žrtava, izuzev što je Virdžil Erp dobio metak u levo rame, a drugi mu hitac otkinuo parče mesa na vratu. No, to je ipak bio srećan ishod, jer rane nisu bile neprebolne.
Tačno dva meseca i dva dana kasnije, 28. decembra 1881, Virdžil se već vidno oporavio, pa je veče proveo u društvu u "Orijental" salunu. Kartao se sa bratom Vajatom i još dvojicom kauboja, ali nije mu išlo. Neraspoložen, ustao je od stola i pošao na počinak. Nasuprot njemu, Vajat je imao sreće pa je još ostao.
Virdžil je izašao u svežu noć, duboko udahnuo i lagano krenuo Petom ulicom kući. Kad se našao ispred velikih, još osvetljenih staklenih prozora "Igl Brueri saluna", neko je iz pomrčine ispalio na njega pet hitaca. Teško ranjen u bok i levu butinu pao je na drveni trotoar i bio još toliko priseban da dočeka brata Vajata, koji je dojurio iz "Orijentala".
- Udesili su me! – prostenjao je Virdžil i onesvestio se.
Bilo mu je suđeno da i ove rane preboli, ali je ostao invalid: do kraja života ćopao je na levu nogu... Međutim, taj događaj je za braću Erp bio nesumnjiv znak da su im životi i dalje u velikoj opasnosti. Vajat je sutradan od nekih građana čuo da su na periferiji Tumbstona prethodne noći viđali Ajka Klentona i poznatog revolveraša Frenka Stilvela, bivšeg pomoćnika pokrajinskog šerifa Džona Bijena, Henka Svilinga i Džonija Ringa. Vajatu je odmah sve postalo jasno...
Upao je u kancelariju šerifa Džona Bijena i uzrujano mu saopštio svoju sumnju.
- Preteruješ, stari moj – morno je odgovorio šerif. – Ako ti imaš neraščišćene račune sa Ajkom Klentonom, to još ne znači da je baš on pucao na Virdžila. Da bih podigao poteru za njima, potrebni su mi dokazi, a ne prazne priče.
Sive Vajatove oči su sevnule.
- Tamo je bio i tvoj nekadašnji pomoćnik Stilvel... Ti ih sad braniš jer si oduvek sa njima duvao istu tikvu. Dobro, sâm ću se pobrinuti za njih, a tebi, Džone Bijene, kažem: nemoj slučajno da mi se nađeš na putu!
- Pazi šta radiš – odgovorio je Bijen. – Ovu tvoju pretnju kao da nisam čuo.
Vajat je izašao besan, ali je šerif znao da njegove reči nisu tek onako izgovorene. Ipak, naredna tri meseca nije se dogodilo ništa značajno. Virdžil se prilično oporavio, ali je retko napuštao kuću. Vajat i Morgan su izlazili u grad, uvek dobro naoružani, obavljali su redovne poslove, a uveče im je omiljena zabava bila igranje bilijara kod "Kembela i Hača".

Smrt za bilijarskim stolom

Jedne martovske večeri 1882, baš dok je Morgan bio nagnut nad bilijarskim stolom, a Vajat stajao sa strane, sa cigarom u zubima, sa ulice je odjeknuo puščani hitac. Veliko staklo na ulazu u bilijarsku salu "Kembel i Hač" sasulo se u komade. Kuršum je pogodio Morgana u kičmu. Zatim je odjeknuo još jedan hitac i zario se u tavanicu iznad Vajatove glave. Suvlasnik lokala Bob Hač i ostali prisutni potražili su zaklon. Svi su mislili da je ovo početak ozbiljnijeg okršaja, samo je Vajat mirno, kao da je znao da će se sve na tome završiti, prišao ranjenom bratu i podigao mu glavu. Morgan je prošaputao:
- Kraj... ovo neću preživeti!
Zaista, minut kasnije bio je mrtav.
Sa nekolicinom ljudi Vajat je mrtvog Morgana odneo u Virdžilovu kuću. Položili su ga na krevet, a onda je Vajat utučenom i ubogaljenom Virdžilu rekao:
- Pozovi naše prijatelje! Vratiću se najkasnije sutra do podne!
Kad se sutradan vratio, mrtav umoran i prašnjav, u sobi pored Morganovog leša sedeli su Virdžil, verni Dok Holidej i najmlađi brat Voren, koji je živeo u Kaliforniji.
- Poslao sam po Teksas Džeka i Džeka sa Ćurećeg potoka – reče Virdžil. – Oni će dovesti još neke svoje prijatelje.
Vajat baci šešir na vešalicu i otpasa revolvere, zapali cigaru i muklim glasom saopšti:
- Sinoć, sat pre nego što je Morgan ubijen, na Milerovom ranču su bili Stilvel, Sviling, Pit Spens i Indijanac Čarli. Krenuli su za Tumbston. Dva sata kasnije opet su projahali pored Milerove kuće, prema zapadu....
Niko ništa nije prozborio. Sve je bilo jasno.
Sutradan je u vozu za Kaliforniju, rodni kraj Erpovih, ukrcan kovčeg s pokojnim Morganom. Pratili su ga Virdžil na štakama sa suprugom i u zlokobnoj crnini još šest do zuba naoružanih ljudi: Vajat i Voren, Šerman Makmasters, prgavi mrzovoljni čovek za koga se pričalo da nikad ne skida ruku sa "kolta". Teksas Džek Vermilion, bivši vođa karavana, kauboj, kockar i šerif koji nikom nije opraštao ni najmanju šalu na njegov račun, Džek Džonson, usamljeni lovac sa Ćurećeg potoka za kojeg se nije čulo da je ikada ispalio hitac u prazno i propali zubar, ali slavni "doktor" Dok Holidej... Putovali su zajedno do Taksona u južnoj Arizoni. Tu su se pozdravili sa Virdžilom i njegovom ženom i sišli s voza.

Kudravi je ostao na poprištu

- Prijatelji, odavde će svako na svoju stranu – rekao je Vajat koji je već imao razrađen plan i spisak mesta na kojima bi se mogle naći Morganove ubice. – Ja idem s Vorenom.
Već sledećeg dana na pruzi nedaleko od Takosna železničari su našli telo čovek izrešetanog puščanim mecima i sačmom. Ubrzo se pokazalo da je to bio Frenk Stilvel.
U Taksonu je pokrenuta istraga kojoj nije bilo teško da utvrdi ko ga je sredio: Vajat i Voren Erp, Dok Holidej i Teksas Džek. Ali optužnica nije podignuta jer je iz Tumbstona stigao zvaničan sudski izveštaj da je Stilvel, uz saučesništvo Peta Spensa i Indijanca Čarlija, ubio Morgana Erpa. No, taj izveštaj nije bio zasluga šerifa Džona Bijena. Naprotiv. Plašeći se da će Vajat Erp zaista otkriti da je unapred znao da se poraženi sa OK korala spremaju na revanš, smišljao je šta da preduzme. Kad je stigla vest da je na jednom šumskom radilištu metkom usred čela ubijen izvesni Florentino Kruz, poznatiji kao Indijanac Čarli, Bijen je odlučio da organizuje poteru "poštenih rančera" za tobož nepoznatim ubicama.
Indijanca Čarlija je zaista ubio Vajat Erp koji je kasnije svom biografu Stjuartu Lejku doslovce izjavio:
- Priznao mi je da je za 25$ stražario pred bilijarskom salom one noći kad je ubijen mladi Morgan... Da sam mu ipak priliku da prvi potegne revolver...
Džon Bijen je za vođu potere postavio Bila Brosijusa zvanog Kudravi, kojeg je Vajat Erp jednom onesvestio drškom revolvera i odneo u zatvor. Kudravi je tada bio ortak braće Klenton.
- U tvom je interesu da Erpa ne uhvatiš živog... rekao je podmukli Bijen Kudravom kad je poveo poteru "poštenih rančera".
Ali, osvetnici su imali više prijatelja nego što je Džon Bijen mogao da pretpostavi. Obavešteni na vreme, dočekali su poteru kod Ajron Springsa u planinama Veston pored Tumbstona. Iznenađeni "pošteni rančeri", zasuti kišom od olova, nadali su se u bekstvo iz koga se više niko od njih nije živ vratio. Na poprištu je ostao samo Kudravi, Bil Brosijus, sa Vajatovim metkom u srcu.
Poslednji od onih koji su iz mraka pucali na Morgana Erpa bio je Džoni Ringold, zvani Ringo. Saznavši da je tražen, sakrio se u najzabačenije rudarsko naselje u Arizoni na samoj ivici pustinje. Ali, ni tu se nije osećao sigurnim. Rudari su ga često viđalij pijanog.
Na loš viski je zaudarao i kad je na pustinjskom pesku, nedaleko od naselja, nađen s metkom u slepoočnici. Pored njega je bio mali "Dirindžer" s drškom okovanom u srebro. To je istrazi bilo dovoljno da utvrdi kako se Džon Ringo, u nastupu delirijuma, sâm ubio.
Ko zna zašto istražni sudija u zapisnik nije uneo pričanje nekih rudara da je Džonija Ringa, dva dana pre nego što je poslednji put viđen, tražio neki veoma elegantan gospodin, sav u crnom i sa očima koje su sijale kao u groznici. Taj stranac je tvrdio da sa Džonijem "ima neke račune".
Sudija verovatno nije obraćao pažnju na te izjave, jer su svedoci i sami zaudarali na loš viski, a zna se da duga upotreba alkohola izaziva priviđenja. Uostalom, neki od njih su čak tvrdili da je crni stranac bio glavom Dok Holidej. Znalo se da on boluje od tuberkuloze i da ne može da se klatari po nekim udaljenim jazbinama i pustinjama... "Dirindžer" je zaista nosio sa sobom, ali zašto bi ga ostavio pored Ringovog leša. Valjda zbog gađenja, što je njime ubio bespomoćnog pijanca?
Što se tiče Ajka Klentona, Pita Spensa i Henka Svilinga, oni su izgleda uspeli da se spasu tako što su nestali iz Arizone.
Ali pošto ih Vajat Erp više nije tražio, Zapadom je počelo da se šuška kako su i oni negde ostavili kosti, propisno napunjeni olovom. Ko je to smeo da upita Vajata Erpa?
A on je o tome ćutao do kraja života.

Nešto i o samom obračunu:

Obračun kod OK korala

Vajat Erp, šerif koji je ukrotio Vičitu, zaveo mir i red u Dodž Sitiju, bio je izuzetna ličnost i po izgledu i po karakteru. Visok, vitak, strogih crta na duguljastom licu, sivih očiju koje nisu odavale ni ljubav ni mržnju, ni radost ni tugu – više je odbijao nego privlačio ljude koji su se sa njim sretali. Oblačio se drukčije nego većina njegovih savremenika koji su bili šerifi, lovci ili lutalice širokim Zapadom: nosio je crna odela, snežno-bele košulje, crne šešire. Uvek je bio glatko izbrijan.
Bio je poznat kao brz i nepogrešiv strelac, ali retko je nosio revolver. Koliko god je mogao izbegavao je kavge i nije dozvoljavao da ga izazovu pijani kauboji ili mladići željni da se proslave u dvoboju sa nekim poznatim zapadnjakom. Ali kad je bio prinuđen da upotrebi oružje, njegov neprijatelj je unapred bio siguran mrtvac.
Imao je samo jednu veliku slabost u životu: prijatelja – nesrećnog, nesređenog, pijanog, tuberkuloznog kockara i kavgadžiju, zubara Doka Holideja.
Dva potpuno različita čoveka, šerif koji nije voleo oružje i pijani kockar, njegov prijatelj, postali su sticajem okolnosti glavni junaci najvećeg revolveraškog obračuna u istoriji Amerike – obračuna kod OK korala.

Braća Erp protiv braće Klepton

Jednog jesenjeg dana 1881. u gradiću Tombstoun u Arizoni, na poziv brata Virdžila koji je bio šerifov pomoćnik, stigao je Vajat Erp sa svojim nerazdvojnim prijateljem Dokom Holidejom. Tamo su ih pored Virdžila očekivala i dva mlađa brata Erp – Morgan i Džejms.
- Godinama nismo bili na okupu? – zapitao je Vajat čim je video braću.
- Šta se dešava u Tombstonu?
- Otkad je ovamo stigla zlatna groznica, Tombstoun je postao veliko leglo svakojakih zlikovaca – objasnio je Virdžil. – Banda braće Ajka i Bilija Klentona, koji su vlasnici velikog ranča, bavi se krađom stoke u Meksiku, a zatim tu stoku prodaje na istoku. Desna ruka Klentonovih je čuveni revolveraš Džoni Ringo. Bandu štiti okružni šerif Behem, šerif Tombstouna Džon, hrabar čovek i poštenjačina i ja, njegov pomoćnik, nemoćni smo. Zvao sam te, Vajate, da nam pomogneš u borbi protiv pljačkaša. Tebe ljudi poštuju, mnogi građani će biti uz nas kad si ovde.
Nekoliko dana po dolasku Vajata Erpa u Tombstoun jedan iz bande braće Klenton ubio je usred grada šerifa Džona. Virdžil Erp je postao šerif. Od tog trenutka svima je bilo jasno da će uskoro kucnuti čas obračuna između braće Erp i braće Klenton.
Klentonovi su znali da vreme radi za Vajata i njegovu braću, da svakim danom sve više građana odlučuje da im se sa oružjem u ruci pridruži u konačnom okršaju. Zato su nastojali da u očima građana umanje ugled Vajata Erpa, a za takav njihov plan Dok Holidej bio je kao stvoren: prznica koji je u dvobojima pobio nekoliko ljudi, varao na kartama i za kojim je bila raspisana poternica u nekoliko država.
Jednog dana neki maskirani razbojnik presreo je nedaleko od Tombstona poštansku kočiju, bez ikakve potrebe ubio kočijaša mada je ovaj u znak predaje podigao ruke, opelješio putnike do gole kože i odjahao u galopu.
Okružni šerif Behem optužio je za tu pljačku Doka Holideja. Našao je i sve svedoke: jednu barsku damu koja je potpisala da je od Doka Holideja doblia opljačkanu ogrlicu i jednog od putnika koji je u Dokovom konju prepoznao banditovog.
Vajat Erp je jedva uspeo da svog prijatelja spase linča. Na sudu je Dok dokazao da je u času napada bio na sasvim drugom mestu, a i devojka iz saluna je povukla svoju izjavu.
Posle tog događaja Vajat Erp je protivno svom običaju uvek bio do zuba naoružan, kao i njegova braća. Jedino se Dok Holidej i dalje bezbrižno kockao i pio, ali je pazio da uvek leđima bude okrenut zidu. Građani Tombstona su živeli u grozničavom iščekivanju.

Čekajte nas!

Jednog dana u prepuni salun upao je Bili Klenton. U rukama je nosio vinčesterku. Prišao je šanku i naručio bocu viskija.
- U Tombstounu nema više mesta za nas i Erpove. I za onog varalicu Doka Holideja! – grmnuo je iz sveg glasa. – Oni moraju da se počiste iz grada. Ili oni ili mi. Živi ili mrtvi!
Tresnuo je flašu o zid.
- Recite to Vajatu Erpu! – rekao je idući prema vratima.
Na ulazu ga je presreo Virdžil Erp. – Gde i kada – upitao je.
- Sutra u devet pre podne kod OK korala – reče Bili Klenton. – Biće nas šestorica. Brat i ja, braća MakLori, Kleborn i Stilvel. Dođi i ti sa šestoricom.
- Biće nas petorica ako pođe Dok – mirno reče Virdžil. – Čekajte nas!
Osvanuo je tragični 26. oktobar.
Vajat Erp je obukao belu izvezenu košulju i crno odelo. Pripasao je pojas sa revolverima i iz soške izvadio lovačku pušku. Polako je pošao sredinom glavne ulice. Uz put su mu se pridruživala braća. Sva četvorica, rame uz rame, produžila su prema južnom izlazu iz grada, gde se nalazio ograđen prostor u kome su posetioci grada ostavljali konje – OK koral.
Kod poslednje kuće dočekao ih je Dok Holidej. Virdžil mu bez reči dobaci pušku koju je nosio.
Pred ulazom u OK koral pet branilaca zakona je zastalo. Nalazili su se dvadeset metara pred protivnicima.

Tri mrtva za 30 sekundi

Kleborn je stajao po strani, blizu nekih kola sa senom. Na ulazu u OK koral, jedan do drugoga, bila su dva brata Klenton i Frenk i Tom MekLori. Šesti član bande Stilvel stajao je dvadesetak metara dalje.
Na svim filmovima obračun kod OK korala traje gotovo trećinu filma. Članovi Klentonove bande prikazani su kao podmukle kukavičke ubice, koji su skriveni u zasedi dočekali neprijatelje.
U stvarnosti se sve odigralo za svega tridesetak sekundi. Članovi Klentonove bande bili su hrabri kao i braća Erp. Ovi su otvoreno, licem u lice, dočekali protivnike i pokušali da ih pobiju.
Kako je protekao dvoboj teško ga je opisao i sâm Vajat Erp. Nervi Frenka MekLorija su prvi popustili. Uz divljačku psovku potegao je revolver. Za njim su se poveli Bili Klenton i Kleborn. Nekoliko hitaca planulo je u isti čas. Jedan metak okrznuo je Vajtovu mišicu. Vajtovo zrno pogodilo je Frenka Maklorija u stomak. Bilija je pogodio dobar pogodak Morgana Erpa.
Tom MakLori se zaklonio iza konja pucajući na Morgana. Vajat je jednim metkom ranio konja, a kad se konj otrgao od veza, pogodio je Toma u grudi. Za to vreme Dok Holidej je nepogrešivo iz svoje dvocevke nanišanio u grudi Stilvela.
Frenk MakLori, iako smrtno ranjen, pripucao je na Vajata Erpa dok ga tri metka braće Erp nisu dokrajčila. I ranjeni Bili Klenton je pucao iz revolvera dok se nije srušio u krvi.
Videći da je bitka izgubljena, Ajk Klenton je pobegao sa bojišta.
- Zašto si ga pustio da umakne? – ljutito je Vajata upitao Dok Holidej.
- Bitka je bila završena – mirno je odgovorio Vajat. – Bacio je oružje. Ne pucam u leđa nenaoružanom čoveku.
Kod OK korala ležala su mrtva braća MekLori i Bili Klenton. Stilvel je ječao teško ranjen. Kleborn je bio sav izrešetan, ali rane nisu bile smrtonosne.
Na pobedničkoj strani bili su ranjeni jedino Virdžil i Morgan.

Osveta do istrage

Ubrzo posle tog okršaja neko je iz zasede teško ranio Virdžila. Nekoliko nedelja kasnije nepoznati atentator ispalio je kroz prozor jednog saluna dva metka i ubio Morgana Erpa.
- Pustio si Ajka Klentona da pobegne – prekorio je Dok Vajata Erpa. – On je odlučio da osveti brata i da nas zajedno sa preživelim članovima bande pobije sve do jednog.
Dva prijatelja nestala su iz Tombstouna.
Prvo je glavom platio član Klentonove bande Stilvel, koji je preboleo rane zadobijene u okršaju. Nađen je izrešetan mecima kraj pruge koja je Arizonu povezivala sa Kalifornijom. Vajat i Dok su na granici Meksika pronašli Kerli Bila, nekadašnjeg člana Klentonove bande i izbušili ga mecima kao sito.
Ajk Klenton je poslednji put viđen u Taksonu. Kad je napuštao grad, za njim su izjahali Vajat i Holidej. Posle toga niko više nije čuo za Ajka.
Džoni Ringo pronađen je prostreljene slepoočnice u blizini jedne poštanske stanice.
Tako su nestali jedan za drugim svi koji su u Tombstounu radili za braću Klenton.
Nesrećni Dok Holidej nije ih dugo nadživeo. Tuberkuloza i alkohol se su ga više iscrpljivali. Jednog jutra našli su ga mrtvog u jednoj hotelskoj sobi.
Dugo je živeo jedino Vajat Erp, čovek koji je ukrotio Vičitu, pobednik kod OK korala, opevan u baladama i pričama.
Umro je kao vlasnik jednog rudnika zlata 1929. u 84. godini života.

Do sada sam mislio da je to film...

Ja isto...

Заправо први филм је снимљен баш по сведочењу Вајата Ерпа. Зато су он и његова браћа били позитивци.

Права истина је да су они испровоцирали сукоб и да су били далеко спремнији и боље наоружани.

Obracun kod O. K. Corrala nije, zapravo, bio revolveraski obracun, kako je to Hollywood prikazao, nego pokusaj uhicenja koji se izjalovio.  Naime, pune dvije godine “kuhalo se” izmedju brace Earp i “Cow-boys,” kako su tada zvali kradljivce stoke; krali su je u Meksiku, ubijali, pljackali i prolazili nekaznjeno.  Povod sukobu, medjutim, bio je pogodba koju je Wyatt sklopio s jednim od cow-boya, Ikeom Clantonom, jer neki od Ikeovih prijatelja upravo su bili ubili vozaca postanske kocije, u pokusaju pljacke.  Wyatt, koji je u tom trenutku jako zelio postati county serifom, mislio je da bi mu njihovo uhicenje donijelo potrebne glasove.  Ikeu Clantonu takodjer je jako bilo stalo do nagrade, ali uspanicario se kad se saznalo o njegovoj pogodbi s Wyattom Earpom.  Ike je vjerojatno nahuskao svog mladjeg brata Billyja i dvojicu McLauryja, Toma i Franka, kradljivaca stoke, na obracun s bracom Earp, Wyattom i starijim Virgilom, koji je 1881. bio serif Tombstonea.  Nakon 30 sekundi pucnjave, ne kod O.K. Corrala nego na ulici Fremont (to je drugo holivudsko odstupanje od istinskog scenarija, jer bolje je zvucalo “obracun kod O. K. korala” nego “obracun na ulici Fremont”) ubijeni su bili Billy Clanton (Ike je pobjegao) i dva McLaury brata.  I obracun je postao legenda.

To da je obracun postao legenda, najvise je iznenadilo Wyatta Earpa.  Earp je bio puno toga – avanturist, lovac na bizone, kockar, vlasnik saloona, boksacki sudac....u kravarskom i razuzdanom Dodge Cityju, stekao je renome mirovnog posrednika.  Obracun u Tombstoneu bio je njegov prvi, i zadnji, klasicni revolveraski obracun, a oni koje je pri tome ubio bili su, najvjerojatnije, i prvi koje je on ubio iz svog revolvera.

Izvor: VOA

Izgleda da je ovo bilo potrebno Amerikancima radi stvaranja neke vrste  mita, sam obračun verovatno nije bio ništa neobično u to vreme. 

Ajde ako imaš knjigu postavi ili stavi još neke interesantne delove.