Oboljenja vena kao danak civilizaciji
Danak uspravnom hodu
U razvijenim zemljama sveta između 50 i 80 odsto odraslog stanovništva ima problema sa venama

Za noge bez proširenih vena promeniti loš način života



Da li je bolest vena, masovna bolest današnjice, danak civilizaciji, adaptaciji na uspravan hod savremenog čoveka ili tek deo opšte slabosti vezivnog tkiva savremenog čoveka (mezenhimopatija) otkrivamo u razgovoru sa prim. dr Javorkom Delić, specijalistom dermatovenerologom i specijalistom angologom, načelnicom odeljenja za prevenciju i lečenje bolesti perifernog krvotoka Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu.

– Bolest je nasledna, zapaža se kod  više generacija jedne porodice u 75 odsto slučajeva – kaže na početku razgovora poznati stručnjak.

– To podrazumeva strukturne promene venskog zida, manje kolagenih, elastičnih vlakana, višak enzima koji razgrađuju vezivna vlakna, a manju oksigenaciju u sitnim krvnim sudovima koji hrane zid vena. Promena strukture uslovljava promenu oblika i funkcije vena. Uočavaju se vijugave, vidljive plavičaste trake vena na nogama, u njima se javlja zastoj krvi (smanjeno odvođenje ka srcu) povećanje venskog pritiska, otok, posledično oštećenje kvaliteta kože i potkožnog tkiva, što dovodi do ekcema, rupture proširenih kapilara...

Uz pojavu proširenih vena svaki bolesnik ima najmanje od tri do deset drugih znakova slabosti vezivnog tkiva. Najpre se primete ravna stopala, ingvinalne kile, hemoroidalne i skrotalne vene, prošireni kapilari lica (rozacea). Jedan od visoko zastupljenih znakova je i celulit.

Naša sagovornica ističe da je ova bolest češća kod žena od dva do tri puta što se odnosi i na pojavu tromboza vena i venskih ulceracija.

– Kod muškaraca češća je pojava plućne tromboembolije – objašnjava dr Delić, podsećajući da su prosečne godine za primo manifestaciju proširenih vena oko dvadesete, a za izražene komplikacije rane pedesete. Ona ističe podatak da u zajednicama koje većim delom žive van tokova savremene civilizacije, koje ne koriste gotovu hranu već u ishrani pretežno imaju sirovu, nema pojave proširenih vena, kao ni drugih bolesti iz grupe metaboličkog sindroma.

Proširene vene danas se kod nas leče veoma uspešno, a o tome šta je ključno za uspeh lečenja, prim. dr Javorka Delić kaže:

– Ključno je definisati značaj zdravstvenog problema postavljanjem dijagnoze, koja se zasniva na kliničkom pregledu, ehosonografiji (kolor dopler-skeniranju vena, arterija i mekih tkiva). Primarna metoda lečenja je operativna, a cilj lečenja je smanjenje venskog pritiska u sistemu vena što omogućava poboljšanje cirkulacije i restituciju tkiva pa je pojava recidiva (novih varikoziteta) isključena. Operativno lečenje je indikovano i kod takozvanih visokih tromboza glavnih površnih vena, gde se podvezivanjem vene sprečavaju širenje tromba u duboke vene i plućna embolija.

Neoperativno lečenje sačinjavaju medikamentozna, kompresivna terapija elastičnim čarapama (sa tačno određenim pritiskom), fizikalna, sklerozantna, laser i terapija radio-talasima.

Cilj lekara je optimum terapije za najkraće vreme, terapije koja leči bolest, ne oštećuje prirodne snage organizma već ih podstiče. Ali, dobar lekar mora da ukaže i na značaj lične odgovornosti bolesnika za sopstvenu bolest, kao i za sopstveno ozdravljenje.

Proširene vene nisu samo ružna pojava. One mogu biti uzrok bolova, noćnih grčeva, osećaja težine u nogama. Ali, mogu imati i neke ozbiljnije komplikacije. O najčešćim dr Delić kaže:

– Proširene vene mogu biti uzrok komplikacija kao što su hronična oštećenja kože, tamna pigmentacija, potkožna krvarenja, tromboze vena, plućne tromboembolije, rupture vena, venske ulceracije, posttrombocitni sindrom, opterećenje desnog srca, kontaktne alergije, hronični otoci i najteže tromboze vena i plućne embolije.

Bolesnici sa proširenim venama lako se prepoznaju. Za njih je, po rečima sagovornice „Politike”, karakteristično:

– Postojanje više udruženih faktora rizika, od 6 do 15 kod jednog bolesnika! Od tog broja nepromenjivi su godine, pol i nasledni faktor, svi ostali – gojaznost, celulit, neadekvatna ishrana, pasivan stil života, paralelne bolesti, lična higijena, odgovoran (ili ne) odnos prema sebi i svom zdravlju, bolesti zavisnosti, i drugi mogu se korigovati, redukovati, eliminisati – što značajno smanjuje manifestacije bolesti, posebno njene komplikacije kao što su tromboza vena, ekcemi i venske ulceracije !!!
To znači da je ova bolest preventabilna, i to u dve trećine slučajeva. A to opet znači da je rešenje u rukama svakog bolesnika koji ima zdravstveni problem ili nasledni faktor za bilo koju, pa i ovu bolest.
Dušica Pavićević

Izvor: Politika