Objavljena nova rang-lista stvaralaca današnje civilizacije

OBJAVLJENA NOVA RANG-LISTA STVARALACA DANAŠNJE CIVILIZACIJE
Muhamed prvi, Isus treći
Autor: R. Radovanović | 05.10.2008. - 00:01
Magazin „Tajm“ je u svojoj novoj listi ocenio da su najuticajnije osobe ove godine u svetu Dalaj-lama, Vladimir Putin, Bred Pit i Anđelina Žoli. Ovo rangiranje, međutim, nije izazvalo nikakve promene i pomeranja na listi od 100 najuticajnijih osoba u istoriji koju je sačinio i u novoj knjizi objavio kontroverzni američki profesor Majkl H. Hart. Prema ovom autoru prorok Muhamed, engleski plemić Isak Njutn i osnivač temelja hrišćanske religije Isus Hrist zauzeli su prva tri mesta.

Najuticajnijih 40

1. Muhamed (prorok)
2. Isak Njutn (fizičar)
3. Isus Hrist (mesija)
4. Buda (filozof)
5. Konfučije (filozof)
6. Sveti Pavle (apostol)
7. Cai Lun (tehnolog)
8. Johan Gutenberg (štampar)
9. Kristofer Kolumbo (moreplovac)
10. Albert Ajnštajn (fizičar)
11. Luj Paster (mikrobiolog)
12. Galileo Galilej (astronom)
13. Aristotel (filozof)
14. Euklid (matematičar)
15. Mojsije (prorok)
16. Čarls Darvin (prirodnjak)
17. Kin Ši Huang Ti (car)
18. Oktavijan Avgust (car)
19. Nikola Kopernik (astronom)
20. Antoan Lavoazije (hemičar)
21. Konstantin Veliki (car)
22. Džems Vat (inženjer)
23. Majkl Faradej (fizičar)
24. Džems Maksvel (fizičar)
25. Martin Luter (teolog)
26. Džordž Vašington (političar)
27. Karl Marks (filozof)
28. Orvil i Vilbur Rajt (inženjeri)
29. Džingis Kan (car)
30. Adam Smit (ekonomista)
31. Villijam Šekspir (pisac)
32. Džon Dalton (hemičar)
33. Aleksandar Makedonski (car)
34. Napoleon Bonaparta (car)
35. Tomas Edison (inženjer)
36. Antoni van Levenhok
(mikrobiolog)
37. Vllijam Morton (anesteziolog)
38. Đuljermo Markoni (fizičar)
39. Adolf Hitler (političar)
40. Platon (filozof)

Otkada je Hart još 1978. godine objavio prvo izdanje knjige o ljudima čije su misli i dela odlučujuće uticali da se civilizacija razvije baš u okolnosti kakve su danas, spisak je povod za oštre rasprave i osporavanja. Kasnije je komunistima kao što su Lenjin i Mao nešto smanjen značaj i svoje mesto je našao Mihail Gorbačov – ali, lista, uprkos manjim izmenama, ne prestaje da izaziva pažnju javnosti.
Kriterijum kojim se Hart rukovodio nije podrazumevao „najveće i najplemenitije“, već one čije su ideje, znanja, postupci i rezultati tokom života usmeravali razvoj civilizacije, uticali na milione ljudi i direktno su ili posredno ugrađeni u svakodnevicu. Tu su se našli brojni politički i verski lideri, kao i naučnici, pisci, pronalazači, lekari, moreplovci i umetnici.
– Muhamed je jedini čovek u istoriji koji je bio podjednako uspešan i na verskom i na sekularnom planu – napisao je Hart, ukazujući da je mali trgovac rođen u VI veku u arabijskom gradu Meka, spletom okolnosti i vlastitim sposobnostima, uspeo da stvori i religiju i sistem vrednosti i naciju i carstvo, čiji versko-politički koncept i sad sledi više od 1,3 milijarde ljudi uz tendenciju povećanja tog broja u raznim delovima planete.
Za života Muhamed je ujedinio plemena u Arabiji, potom se njegovo učenje proširilo po celom Srednjem Istoku, a samo stotinak godina kasnije stiglo je do Indije i kroz severnu Afriku u južnu Italiju i Španiju. Uprkos stagnacijama i padovima u političkom i ekonomskom uticaju, islam ni danas nije izgubio trend širenja; na istoku je dospeo do Indonezije, na jugu do centralne Afrike, na severu do Nemačke i Velike Britanije, a na zapadu do SAD.
Posle Muhameda drugi na Hartovoj listi je ser Isak Njutn, seljačko dete koje je postalo proslavljeni matematičar, fizičar, astronom i filozof. On je u XVII veku studijom „Matematički principi filozofije prirode“ postavio univerzalnu naučnu bazu mehanike i optike i tvrdi se da je gledajući zrelu jabuku koja s grane uvek pada pravo ka centru Zemlje, formulisao zakon gravitacije, a potom i osnovne zakone o sili, inerciji i akciji i reakciji.
Njutn je izumeo refleksioni teleskop, razložio belu svetlost u spektar, proučio brzinu zvuka i predložio teoriju porekla zvezda. Bavio se takođe i istorijom i teologijom, bio je i upravnik kraljevske kovnice novca i član engleskog parlamenta. Ali, jedine njegove zabeležene reči u skupštini bile su žalba zbog hladnoće i promaje u Sali, iza koje je usledio i njegov zahtev da se zatvore prozori.
Na spisku najuticajnijih ličnosti iza Njutna nalazi se Isus, a potom slede Buda, indijski filozof i propovednik životne prakse iz VI veka p. n. e., i kineski mudrac Konfučije (V vek p. n. e.), čije je učenje formiralo način života u Kini, Japanu, Koreji, Vijetnamu i gotovo celoj jugoistočnoj Aziji.
Na šestom mestu je sveti Pavle, koji ima zvanje apostola iako je najpre pod imenom Saul, kao revnosni Jevrejin, proganjao hrišćane, a tek potom je, posle osvešćenja, postao izrazito uspešan misionar i od male judaističke sekte stvorio je univerzalnu hrišćansku religiju.
Sedmi je kineski evnuh Cai Lun, koji je u I veku usavršio proizvodnju papira, pa sledi Nemac Johan Gutenberg sa pronalaskom štamparske mašine 1450. godine u Majncu, a za njim su na listi slediili moreplovac Kristifor Kolumbo i fizičar Albert Ajnštajn.
Na mestu broj 31 je Edvard de Vere, kao autor „Hamleta“ i „Romea i Julije“, za koga Hart tvrdi da je „poznat i kao Vilijem Šekspir“, a u najnovijim izdanjima precrtan je Nils Bor i umesto njega za osnivača atomske fizike proglašen je Ernest Ruterford.

Ko je profesor Majkl Hart?
Majkl Hart (74) završio je matematiku na Univerzitetu Kornej, doktorirao astrofiziku na Prinstonu, uz prethodne diplome fizike, astronomije, kompjuteskog programiranja i prava. Bio je naučni saradnik u agenciji NASA, a potom profesor na Univerzitetu San Antonio u Teksasu. Njegovi članci i knjige, uključujući i „Razumevanje ljudske istorije“ (2007), u kojoj tvrdi da neke društvene grupe imaju veću inteligenciju od drugih, uvek su ocenjivane kao kontroverzne. U jednom članku Hart je upozorio da bi SAD, ako žele da izbegnu krvave etničke konflikte kao u Jugoslaviji, uskoro morale da se podele na tri entiteta: rasno mešovitu, belu i crnu državu.

Izvor: Blic