НЕВЕСИЊЕ - Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Бошко Томић рекао jе jуче да jе "Невесињска пушка", устанак из 1875. године, jедан од наjсвjетлиjих примjера из српске историjе у 19. виjеку.

Томић jе на прослави 132. годишњице херцеговачког устанка у Крековима рекао да jе "Невесињска пушка" ушла у уџбенике опште историjе као догађаj коjи jе покренуо такозвану "источну кризу".

- Народ овог краjа дао jе немjерљив допринос стварању Републике Српске и у Отаџбинском рату и Влада Републике Српске ће у наредном периоду настоjати да значаjна средства уложи у оваj дио Српске - истакао jе Томић.

Начелник општине Невесиње Бранислав Миковић поздравио jе представнике Владе Српске, СПЦ-а, борце, представнике општина источне Херцеговине, народ честити невесињски и херцеговачки, као и потомке устаника коjи су дошли да увеличаjу оваj скуп славећи слободу, несебичност и jеднакост.

- Не смиjе се заборавити право нашег народа на вjеру, културу, слободу и своjу државу - рекао jе Миковић и додао да оданост овим принципима мора да буде траjна и непоколебљива.

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз истакао jе да ниjе лако говорити на том светом мjесту у Херцеговини о ратовању, воjевању и славним воjсковођама коjи поникоше у кршноj земљи и погибоше у славним биткама.

- Историjа ослободилачких ратова коjи су се водили како не би туђину служили jе славна, а међу њима оста као наjпознатиjа буна она коjу назваше "Невесињска пушка", коjа се догодила 9. jула 1875. када су харамбаше и слободоумници овог краjа опалили први метак на турски караван. То jе био глас циjелоj Херцеговини да jе плануо устанак ослобођења српског народа од турског зулума на Балкану - рекао jе Ћургуз и додао да су све три невесињске пушке имале народноослободилачки карактер коjи треба истицати.

Поводом годишњице "Невесињске пушке" jуче jе у цркви у Биограду архимандрит Данило служио свету литургиjу. Служен jе и парастос погинулим устаницима код спомен-обиљежjа у Крековима.

Цвиjеће на споменик положиле су делегациjе Владе Републике Српске, Народне скупштине, Борачке организациjе и општине Невесиње.

Осим великог броjа грађана, скупу у Крековима присуствовали су културни и jавни радници из Херцеговине, начелници општина из овог региона и посланици у Народноj скупштини Републике Српске.

С. КОВAЧ

Glas Srpske
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ono što je žalosno u ovom je što se taj srpski ustanak vodi pod bosanskohercegovački ustanak naroda BiH, iako je dobro poznato ko me je odgovaralo biti sa Turcima, a kome ne! I daje nam odgovor na novija dešavanja i našoj istoriji, a pogotovo na prilike u BiH!

Nevesinje





Nevesinje – latinski – Neuesigna; Neuisina; Netusina; Neusigne – prvi put se kao župa pominje u XII vijeku. Prema nekim mišljenjima ime je dobilo prema rijecima – neue signe – sniježna pustinja.
Drugo tumacenje, jednako moguce, je da je Nevesinje dobilo ime po ljekovitoj biljci ( ili više njih), koja se (ili koje su se) u staroslovenskom jeziku zvale – delesile – devet sila, što ukazuje na ljekovitu moc biljaka. Ova rijec, sa malim varijantama cuje se i danas u više slovenskih jezika, pa i u našem – kao devesilj, u znacenju biljke, a ponekad i kao: devesinj, nevesilj i nevesinj, prema kom obliku je i došlo do naziva Nevesinje.
Prvi pouzdani istorijski podatak o Nevesinju nalazi se u ljetopisu Pecke patrijaršije, u kom se kaže da je Sava Nemanjic u Nevesinju 1219. godine postavio prvog humskog episkopa. U dubrovackim izvorima Nevesinje se prvi put pominje 1281. godine. Župsko sjedište nevesinjske župe i glavni grad bio je VJENCAC – VINCAC; kasnije i kneževsko sjedište. Grad se nalazio iznad sadašnjeg gradskog naselja, lokalni naziv Knežaca, Knežak ili Grad. Vidljivi su i danas ostaci vojnickog utvrdenja i gradskih zidina.
U prvim decenijama XIV vijeka Nevesinjem je vladala porodica Sankovica, koji su bili uticajni i redovno su ucestvovali u zborovima bosanskih velikaša kao predstavnici Humske zemlje. Ovaj vlastelinski rod Nevesinja, Zagorja (oblast Kalinovika) i proširenih krajeva: Dabar, Popovo, Primorje i Konavli, bio je politicki veoma aktivan u bosanskoj državi ( 1330- 1404 ).
Nevesinjem su Sankovici vladali u drugoj polovini XIV vijeka i sve do 1404. godine, kad su ih pokporili Vlatko Vukovic i Pavle Radenovic, vladari susjednih oblasti, a Konavle , njihovu teritoriju izmedu sebe podijelili.Tp je bilo 1391. godine.

Prisvajanjem Zahumlja 1404. godine u kome je bilo i Nevesinje vojvoda Sandalj Hranic – nasljednik Vlatka Vukovica , boravio je neko vrijeme u Nevesinju. Istorijski izvori zabilježili su da je 31.jula.1421. godine vojvoda Sandalj Hranic boravio u Nevesinju i primio dubrovacke poslanike, kao i 12.9.1430. godine. Da su Kosace cesto boravile i stolovale u Nevesinju, govori i podatak da je 10.10.1435. godine Herceg Stevan izdao povelju " Pod gradom Vjencacem na Nevesinju ". U rimsko doba kroz Nevesinje je išao put iz doline Neretve na Biograd i Zaborane, za sarajevsko polje, što govori o znacaju ovog prostora i u tom vremenu.
Upravo tim starim rimskim i srednjovjekovnim putem, na Zaborane iz pravca Sarajeva u proljece 1465. godine došli su Turci i uspostavili svoj logor u nevesinjskom polju.odakle su dalje krenuli u osvajanje Gacka, Bilece i Trebinja.
Vec od 12. juna 1469. godine u Nevesinju se pominje vojvoda turskog porijekla. Prvo stolovanje Turaka nije bilo u Vincacu ili u Biogradu, kako se moglo ocekivati, vec u Žiljevu-cetiri kilometra od Nevesinja.
Dubrovcani su po obicaju novom gospodaru Nevesinja – vojvodi Huseinu poslali dar u avgustu 1470. godine. Nevesinje ima i kadiju od iste godine, dakle uspostavljena je potpuna vlast.
Dolaskom Turaka u grad Vinacac-Vjencac pocinje da stagnira, a danas su na tom mjestu vidljivi bedemi i zidine vojnicke kule. Srušena kula, zararasli i porušeni bedemi još uvijek podsjecaju na nekadašnji znacaj ovoga grada u kome su stolovali župani i kneževi, kao i na burnu istoriju ovog grada i njegovog naroda.
Istorija ovih prostora (posebno turski period), protekla je u suprostavljanju svakom zulumu, samovolji i feudalnom kuluku, trpljenju i borbi za samoodržanje, osvajanje slobode, ocuvanje nacionalnog i duhovnog identiteta, etickih i kulturnih vrijednosti. To je i odredilo sudbinu ovog naroda, da budu stradalnici i ratnici u politickoj mreži evropskih dvorova i interesa istoka i zapada.
Istorija XIX i XX vijeka ispunjena je ratovima za slobodu i ujedinjenje.Najznacajniji dogadaj ovog perioda je, nesumnjivo, Nevesinjska puška, ispaljena 23.juna 1875. godine u Bišini, na Cetnoj poljani iz ruku nevesinjskog hajduka i harambaše Pera Tunguza i njegove cete. Ovaj ustanak dao je signal citavoj buntovnoj Hercegovini da se digne na ustanak da bi vrlo brzo prerastao u veliku istocnu krizu-pitanje daljeg opstanka tusrke carevine na Balkanu, kao i podjelu njenih teritorija na tom prostoru.Zbog toga je ovaj ustanak vrlo brzo izgubio lokalni znacaj, što su bile ranije bune, i dobio evropski znacaj, kao nijedan dogadaj druge polovine XIX vijeka u zemljama pod turskom vlašcu. Ovaj ustanak koji je poceo u Nevesinju, poznat je u istoriji kao Nevesinjska puška uvrstio je naš grad (Nevesinje) u udžbenike opšte istorije svih zemalja svijeta.
Najcešci pocetak buna i ustanaka bio je odgovor na nepodnošljivi teror da bi se došlo do slobode. Nijedan uspjeh na tome putu nije se mogao postici bez velikih žrtava, i ta borba uvijek je bila sa protivnicima mnogo jacim od sebe. Bunama i ustancima obicno je prethodio sabor i dogovor glavara kod manastira i crkava imali su snagu zakona i uputstvo za borbu. Tako je bilo i pred pocetak Nevesinjske puške 1875. godine. Na Malu Gospojinu – 8. septembra 1874. godine kod crkve u selu Biograd, Nevesinje, sazvan je zbor narodnih prvaka Nevesinja na kom je odluceno da se krene sa ustankom u proljece naredne godine.
Brojni su uzroci ovom ustanku, ali je neposredan povod bio napad cete harambaše Pera Tunguza na turski karavan u Bišini (put Mostar-Nevesinje), na Cetnoj poljani, dana 23. juna (po novom – 5.jula) 1875. godine i ubio sedam turskih kiridžija. Kroz dva dana u crkvi u Kifinu Selu 25. juna – ( 7. jula), donesena je odluka da se akcija za ustanak ubrza i u ostalim srezovima Hercegovione. Ustanicke cete vec 27. juna (9. jula) u selu Krekovi su otpocele prvu borbu. To je preraslo u opšteevropsku krizu. Ustanici koji su krenuli u taj ustanak nisu ni slutili takav njegov ishod nepravednim Berlinskim kongresom.Vjerovali su da krv daju za veliko djeo – narodnu slobodu i narodno ujedinjenje. Umjesto toga voljom velikih sila, ovom narodu i ovom prostoru jedno ropstvo zamijenjeno je drugim (umjesto Turske ove prostore okupirala je Austro-Ugarska). Ove odluke razocerale su vode i narod, ali i otrijeznile u borbi do konacnog cilja, oslobodenja i ujedinjenja 1918. godine.
Da je nezadovoljno novom austro-ugarskom vlašcu Nevesinje je vrlo brzo pokazalo (opet prvi u okupiranoj BiH), ustankom 1882. godine-u Ulogu (Nevesinje)
Slobodarski duh Nevesinja se iskazao i kroz dobrovoljacki pokret (u Balkanskim ratovima i kroz solunske dobrovoljce-njih oko 1000). Nevesinje je vjecno kaljeno u otporu, pa ni pokret Mlada Bosna nije mogao bez nevesinjskog nadahnuca-žrtvom Bogdana Žerajica –clana ove orgqnizacije.
Svoje slobodarsko opredjeljenje Nevesinje je pokazalo i u organizovanju demonstracija 27. marta 1941. godine (što je ucinilo malo gradova) i time jasno stavili do znanja šta misle o novoj vlasti i na što su spremni. To su potvrdili potpunim odzivom u aprilskom ratu 1941. godine.
Junski ustanak (opšti i prvi u okupiranoj Jugoslaviji) bio je treca Nevesinjska puška u posljednjih 70 godina. Ovaj ustanak je po svom znacaju i dalekjosežnim posljedicama u mnogom nadmašio sve prethodne bune i ustanke, cak i onaj iz 1875. godine, jer je dignut protiv najmocnije vojne alijanse Treceg rajha u dosadašnjoj svjetskoj istoriji pod cijom se okupacijom nalazila gotovo citava Evropa.Nevsinjski junski ustanak poceo je 3. juna 1941. godine i bio je prvi organizovani oružani ustanak u porobljenoj Evropi. Da je bio prvi ustanak još zvanicno nije priznat,ali niko ga nije osporio, vec ga je samo ignorisao,jer njegovim priznavanje i stavljanjem na mjesto koje mu u nacionalnoj i opštoj istiriji pripada,ne bi se uklapao u politicki dogovorene datume pocetka oružanih ustanaka 1941.godine u pojedinim republikama Jugoslavije.
I u stavanju RS Nevesinje je takodje dalo veliki doprinos. Nevesinje je u posljednjem otadžbinskom ratu 1992-1995. godine boreci se protiv udruženog neprijatelja, opet protiv mnogo brojnijeg i jaceg, primjer je anticke samodbrane svoga grada i naroda u ovom vremenu.Nevesinje je opet potvrdilo svoje vjekovno istorijsko opredeljenje, žrtvovanje i borbu za pravdu i slobodu zlatnu.

---

Nevesinjska puška je ustanak podignut na teritoriji opštine Nevesinje 1875. godine protiv otomanske vlasti i ubrzo se proširio na celu Bosnu i Hercegovinu. Ustanike su podržale oružijem i dobrovoljcima srpske kneževine Crna Gora i Srbija što je dovelo do otpočinjanja srpsko-turskog rata i nastanka tzv. velike istočne krize. Posledica ustanka i ratova koji su vođeni protiv Otomanske imperije bio je Berlinski kongres 1878.godine na kome su Crna Gora i Srbija dobile nezavisnost i teritorijalna proširenja,dok je Austrougarska je na 30 godina okupirala Bosnu i Hercegovinu koja je de jure bila u sastavu Otomanske imperije.

Ono što je Sardinija za Italiju u istoriji bila to je Hercegovina za Republiku Srpsku!

ja sam negdje pročitao da je prva ustanička puška u nevesinju opalila slučajno

aha, kako to vec biva... Uvijek smo znali pogaziti okupatore...

to nam je zajedničko

A kad se prođe kroz tu Staru Hercegovinu i vidi ta pustoš i kraški predio ne može čovjek a da se ne zapita kako se smjelo i moglo udariti na otomansku imperiju?

Обиљежена 133. годишњица Невесињске пушке

НЕВЕСИЊЕ, 6. ЈУЛА (СРНА) - У мјесту Крекови код Невесиња данас је служењем парастоса и литургије обиљежена 133. годишњица Херцеговачког устанка познатијег под називом Невесињска пушка.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске (РС) Бошко Томић, који је присуствовао овој манифестацији, рекао је да је "Невесињска пушка устанак свих устанака у којем је једна мала група људи, испаливши прве пуцње у турски караван означила почетак пропасти тада најмоћније силе на свијету Отоманског царства".

"Влада РС је са правом уврстила `Невесињску пушку` у значајније датуме српске историје. Надам се и вјерујем да ће овај, један од најважнијих датума срспке историје, бити и убудуће обиљежаван на репрезентативан начин", нагласио је Томић.

Вијенце и цвијеће на спомен-обиљежје српским устаницима положили су изасланик предсједника РС, представници Владе, Народне скупштине и Вијећа народа РС, Борачке организације РС и општине Невесиње.

У културно-забавном програму наступили су етно-група "Свети Димитрије" из Невесиња, Фолклорни ансамбл "Алат" из Требиње, те глумци Небојша Кундачина и Небојша Зубовић.

Обиљежавању годишњице Невесињске пушке присуствовали су и посланици у Народној скупштини РС са подручја Сарајевско-романијске и Херцеговачке регије и начелници херцеговачких општина.

Организатор обиљежавања Невесињске пушке је Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС.

Устанак познатији као Невесињска пушка подигнут је 5. јула по новом, односно 23. јуна по старом календару 1875. године против отоманске власти, а убрзо се проширио на цијелу БиХ.

Посљедица устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес, 1878. године на којем су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска, вољом великих сила, окупирала БиХ на 30 година.

Невесињска пушка испаљена је 23. јуна 1875. године, а у устанку су се највише истакли Лука Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица.

Malo da osvježimo i da se prisjetimo!

 
inace Luka Vukalovic je moj direktan predak sa majcine strane

Pozdrav braci iz junacke Hercegovine od brace iz Crne Gore, junackom borbom nasih pradjedova izvojevasmo slobodu svijetlu!