Obiđite bolesne prijatelje

Danas kao da su svi prezaposleni ili pretrpani gomilom obaveza. Desi se nekad da vam se prijatelj ili rođak razboli i da provede neko vreme u bolnici. Ukoliko ikako možete, odvojite nešto vremena da ih posetite (podrazumeva se, ako su posete dozvoljene) - brojne obaveze nisu baš neki izgovor, jer ta vrsta poseta ionako ne bi trebalo da traje dugo. Oboleloj osobi takva poseta će značiti mnogo, a vas će koštati samo malo vremena. Evo nekih pravila koja bi tom prilikom trebalo poštovati.

Imajte razumevanja za bolesnog prijatelja - obolele osobe, naročito ako su u bolnici, često će se ponašati drugačije nego kada su zdrave. Najčešće promene su da osoba postane osetljivija, depresivnija, nezainteresovanija, nekad čak i neprijateljski raspoložena. Nemojte se osećati loše ni povređeno zbog ovakvog njihovog raspoloženja - vi tu niste ništa krivi, a ni oni ne žele da vas povrede, samo se loše osećaju.

Rani poslepodnevni sati uglavnom su najbolji za posete, jer tada bolesnima vreme najsporije prolazi. Isto se odnosi i na vikend. Može se desiti, ukoliko je obolela osoba stalno iscrpljena, da joj je prijatnija zajednička poseta nekoliko prijatelja i rođaka nego celodnevno defilovanje kroz bolničku sobu.

Budite praktični: većina u posetu donese cveće, što jeste lepo, ali je moguće da je vašem prijatelju potrebnije nešto drugo, recimo, pidžama, vlažne maramice, blokče i olovka, papuče, neka hrana koju sme da jede, a koje nema u bolnici... Časopisi su u ovoj prilici često bolje rešenje od knjiga, pošto bolesnici mogu da imaju problema sa koncentracijom (naravno, ako vas sami zamole za neku knjigu, donesite im je). Kako saznati šta je bolesniku potrebno? Ako je moguće, pitajte telefonom ili pitajte tokom same posete pa donesite kad dođete sledeći put.

Javljanje telefonom je u svakom slučaju dobra ideja (ako je izvodljivo, naravno) kako biste se najavili i saznali da li bolesnik zaista želi da vas vidi u tom trenutku. Ako vam kaže nešto kao: "Stvarno se ne osećam dobro i nisam za posete", to upravo to i znači, a ako kaže nešto kao: "Ma, nemoj da se mučiš", vrlo je verovatno da zapravo misli "ne želim da te maltretiram, ali stvarno bi mi značilo da te vidim".

Prilikom posete izbegavajte monologe i duge priče, kao i priče u kojima ste "glavni junak" - to nije ni vreme ni mesto za samopromociju. Pustite bolesnika da priča ako želi (verovatno će želeti da vam priča kako mu je i šta oseća), ali nemojte da stekne utisak da treba da vas zabavlja. Najbolje je da konverzacija bude lagana, a teme opšte. Ako dođe lekar, udaljite se od postelje. Lekaru nemojte postavljati pitanja, osim ako niste zaduženi za negu bolesnika.

Dobro bi bilo i ako možete da budete korisni. Ako vas bolesnik za to zamoli, možete mu namestiti jastuk ili ćebe. Možete, takođe, napraviti red na bolesničkoj kaseti, baciti otpatke, doneti svežu vodu... Pitajte bolesnika da li želi da nekome prenesete neku poruku ili da nešto obavite umesto njih.

Za kraj: nemojte "zaglaviti"! U poseti ste bolesniku, ne na žurki niti u lagodnom ćaskanju sa prijateljicom. Petnaestak minuta je sasvim dovoljno trajanje posete i sasvim dovoljan znak da brinete, a neki apsolutni maksimum je 45 minuta. Izuzetak od ovog pravila su vama bliske osobe za koje znate da žele da ostanete duže i za koje je očigledno da nisu u toliko lošem stanju da ih vaša produžena poseta bespotrebno iscrpljuje.

Kao što vidite, obilaženje bolesnih prijatelja zaista nije neka velika obaveza, a može izuzetno mnogo da im znači. Veoma je čest slučaj da se bolesnici primetno brže oporave ukoliko imaju stalnu podršku i bodrenje njima dragih osoba. Zato, nađite malo vremena, pa u posetu! Osećaćete se bolje i vi i vama draga osoba.