Молитва међу скелама
Екипа ”Новости”

Последњих деценија, упркос кризи, подигнуто и обновљено око 500 храмова у свим епархијама СПЦ. Поред 50 постојећих, Патријаршија сматра да Београду недостаје још 20 цркава

СРПСКА православна црква подигла је и обновила од деведесетих година до данас око 500 својих цркава и манастира. Упркос економској кризи, црквено градитељство последњих деценија доживљава ренесансу у свим државама где СПЦ има своје епархије - Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Немачкој Америци. Само у Србији у протеклих петнаестак година подигнуто је више од 200 храмова, а неимари и данас завршавају још стотину богомоља.

Највећи број цркава подиже се на захтев верника, који углавном и помажу изградњу храмова. О своти новца уложеног у црквене објекте у епархијама СПЦ не желе да говоре, мада је јасно да је реч о милијардама евра. Није тајна, међутим, да богати верници дају велике прилоге за изградњу храмова.

Више од 50 цркава, колико постоји у Београду, у коме је и седиште Архиепископије београдско-карловачке, није довољно за задовољење духовних потреба верника. У Патријаршији кажу да би престоници добро дошло још двадесетак богомоља, нарочито у приградским насељима. Приоритет, ипак, има завршетак радова на врачарском Храму Светог Саве, али последњих година све чешће се говори и о почетку зидања нове Патријаршије.

Последње деценије у Нишу је из темеља подигнуто шест православних храмова, међу којима почасно место заузима катедрални Храм Светог цара Константина и царице Јелене. Процене Епархије нишке говоре да је Нишу потребно још десетак парохијских храмова.

На простору Епархије бачке која, у овом тренутку, има укупно 103 православна храма, у току је градња 11 цркава. Њихове адресе, махом, биће у местима у којима су колонизовани Срби и у којима није било православних цркава.

У овој епархији у последњих 20 година изграђена су 22 нова православна храма. Упоредо с тим, извршена је и обнова неколико десетина постојећих. Највећи и најлепши нови храмови смештени су у Новом Саду и Апатину.



Талас црквеног неимарства, покренут деведесетих година у Шумадији, не престаје до данас. Само у претходној деценији освештано је, обновљено или чека крај радова више од 60 цркава. Завршена је изградња 31, обновљено је 11, а зидари раде на 21 храму.

- И поред тешке економске ситуације, са верницима и доброчинитељима градимо и обнављамо храмове - каже свештеник Рајко Степановић, задужен за грађевинске радове у Епархији. - Најзначајнија нам је изградња Богословије, а радосни смо што смо успели да обновимо 11 старих и запуштених цркава.

Горка је истина да црквено градитељство на Косову и Метохији протиче у знаку обнове порушених светиња у мартовском погрому 2004. године. На основу Меморандума о обнови између Савета Европе и СПЦ до сада је нови живот удахнут у десетак манастира, а у 20 обнова још увек траје. О снази наде Срба из покрајине сведочи и десетак нових цркава богомоља.

Крушевачка епархија, која је међу најмлађим у СПЦ, бележи да је на њеном простору у последњој деценији подигнуто и обновљено на десетине православних цркава и манастира. Само у седишту епархије и његовој околини, саграђено је више од 30 светиња, десетак је обновљено, а приближно толико богомоља се сада гради.

Васкрс неимарског духа доживела је и једна од најмањих епархија СПЦ - Милешевска. Обновљено је осам манастира и изграђен нови - Светих Козме и Дамјана у Воденој Пољани, на Златару. У готово тридесетак нових цркава у пет општина слави се име Божје.

На ”светим водама Лима” васкрсла су духовна огњишта - манастири Куманица, Давидовица, Ораховица и Пустиња, а поново се кањоном Таре оглашавају звона Довоље и Светог архангела Михаила. Поново израњају крстови Дубнице и Јање у клисури Увца.
О плими духовног живота у Банату сведоче и цркве које се подижу у Зрењанину, Лазареву, Клеку, Равном Тополовцу и Тораку. У деценији за нама богомољу је добио и Банатски Двор, а обновом је нови живот удахнут у седам цркава. Слично је и у лозничком крају, где је од деведесетих година изграђено пет нових цркава, а у току је изградња још две.

Најзначајнија црква која се гради у источној Србији је Храм вазнесења Господњег у Зајечару. Ова црква, која изгледом подсећа на Грачаницу, после неколико година, готово је завршена, а остало је још да се само обави фрескописање. Сакрални објекти подижу се у околини Зајечара, Бољевца, а подно Ртња се подиже црква посвећена светом Ђорђу.

У Епархији врањској кажу да је последњих десетак година обновљено 80 цркава и манастира, а изграђено је пет нових богомоља. Две нове цркве се још граде у Врању, а по једна се зида у Бујановацу и Босилеграду. У октобру прошле године Епархија врањска постала је богатија за храм посвећен светом Јустину филозофу и преподобном Јустину ћелијском.

ГРАДИ СЕ И У ЦРНОЈ ГОРИ
МЕЂУ највећим православним црквама у Европи је и Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици. Његова градња почела је 1993. године и још није сасвим довршена. Реч је о импозантној грађевини висине 40 метара, са 17 звона и шест крстова. У мору капела, параклиса, испосница и црквица које су расуте у готово свим српским епархијама, епитет најмање вероватно носи црква на планини Румији изнад Бара.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:352108-Molitva-medju-skelama

---