Vučić položio venac na mesto ubistva Đinđića VIDEO

Tanjug   | 12. 03. 2015. - 09:19h  izmena vesti 10:41h | Foto: Tanjug - D. Peternek   
Članovi Vlade Srbije, predvođeni premijerom Aleksandrom Vučićem, jutros su odali poštu i položili venac na spomen - ploču u dvorištu vlade gde je 12. marta 2003. godine ubijen premijer Zoran Đinđić.


Vučić je položio venac na mestu ubistva.
 

Počast Đinđiću odali su i ministri Ivica Dačić, Nebojša Stefanović, Bratislav Gašić, Rasim Ljajić , Kori Udovički , Aleksandar Vulin , Srđan Verbić ...


Polaganjem venaca u dvorištu Vlade Srbije i na Novom groblju u Beogradu, kao i šetnjom centralnim ulicama Beograda danas će biti obeleženo 12 godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića.

Đinđić je pogođen hicem u grudi, u dvorištu zgrade srpske vlade 12. marta 2003. u 12.25 časova, a njegov telohranitelj je tom prilikom ranjen.


Izvor: Blic

Ђинђић – квислинг из Београда
Нил Кларк: „ЂИНЂИЋ, КВИСЛИНГ ИЗ БЕОГРАДА“

Текст о Зорану Ђинђићу је изашао у Гардијану 14. марту 2003.

Са свих страна стижу почасти убијеном српском председнику, председник Буш предводи у похвалама за његов „снажан руководећи пример“, док га канадска влада уздиже као „гласника демократије“, а Тони Блер се диви његовој енергији коју је посветио „реформисању Србије“.

Посмртнице у западним новинама га готово једногласно називају бившим студентским лидером који је храбро водио побуну против тиранина-диктатора, да би коначно успео да преусмери своју земљу ка новој демократској ери.

Али иза ове „СNN“ верзије светске историје, стварна каријера Зорана Ђинђића изгледа доста другачије. За све оне који се данас уједињују против Западне „доктрине смене режима“ важно је да запамте да Ирак није прва земља где су Америка и остале Западне земље спровеле промену режима који се није уклапао у њихове стратешке циљеве. Пре три године је „дошао ред“ на југословенског председника Слободана Милошевића.

У својој недавно објављеној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како је Америка напунила цегере српске опозиције са 70 милиона долара, приликом организовања пуча против Милошевића 2000-те. По личном наређењу Мадлен Олбрајт, посебно је формирано, у оквиру америчке владе „Субверзивно одељење за Југославију“, да би се бавило организовањем „спонтаног дешавања народа“, које ће евентуално резултирати у рушење Милошевићевог режима.

У исто време, постоје докази да су организоване криминалне групе, под контролом Зорана Ђинђића и надзором америчких обавештајних служби, извршиле серију атентата против кључних сарадника председника Милошевића, попут министра одбране Павла Булатовића и Жике Петровића, директора ЈАТ-а.

Када су коначно „Слобо“ и његови социјалисти свргнути са власти, Америка је почела са „реформом“ владе у Београду онако како је то најбоље служило америчким интересима. Новог председника Коштуницу, „сви“ су дочекали са букетима цвећа, али Зоран Ђинђић- „човек америчке владе“, је био тај који је контролисао полуге власти- и у томе сигурно није разочарао своје Вашингтонске спонзоре.

Први приоритет му је био да почне програм „економске реформе“- у ствари спровођења „новог економског светског поретка“ распродајом „будзашто“ државних ресурса Југославије западним корпорацијама. Тада је још увек, преко 70,000 Југословенских предузећа било у друштвеном власништву, и већина је била под управом радника и руководећих комитета, са свега 5% приватног капитала. По закону нико није могао да прода више од 40% имовине предузећа, 60% је остајало увек под контролом радника.

Ђинђић је кренуо убрзаном акцијом да измени те законе, тако да је велика распродаја државних ресурса ускоро могла да почне. Након две године, у току којих су хиљаде друштвених предузећа распродате у бесцење, углавном корпорацијама из Западних земаља које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999, (у форми извештаја Светске Банке) почели су да стижу хвалоспеви Ђиђићу и његовом „укључивању међународних банки у српски приватизациони процес“.

Али овде нису били у питању само национални ресурси за које је Ђинђић добио наређења да их распрода. Дошло је време да се и Милошевић лично уклони, и то за награду од 100 милиона долара; без обзира што је уклањање Милошевића представљало легално киднаповање и директно кршење важећих југословенских закона- чак су у ту сврху послали у Београд авион Британског ратног ваздухопловства да пребаци Милошевића у амерички финансиран суд у Хагу, где му је суђено у монтираном процесу.

Када такав „човек“ (Ђинђић) распрода националне ресурсе своје државе, свог бившег председника и своје најјаче политичке противнике, шта му је друго преостало да прода? Своју земљу? У јануару ове године, Ђинђић је управо то и урадио. Упркос противљењу већине грађана своје земље, западни „весник демократије“ је поступио по налогу „међународне заједнице“, и након 74 година постојања, је избрисао државу Југославију са политичке мапе света. Стратешки гол такве акције је било успостављање шаке слабих и завађених западних протектората, што је под Зораном Ђинђићем успешно остварено.

Понекад, и најбоље извршени планови могу да подбаце. Упркос Западним изливима жалости- за Ђинђићем ће у Србији туговати само мањина. За велику већину Срба он ће остати упамћен као велеиздајник који се „обогатио“ распродајом властите земље, и то онима који су против те земље водили тако дивљачки рат, пре свега неколико година. Ђинђићеве „хваљене“ реформе су једино успеле да доведу до повећања цена свих комуналија, незапослености преко 30%, паду зарада преко 20% и резултирале су у то да данас две трећине Срба живе испод границе сиромаштва.

Још увек је нејасно ко је испалио хитац који је усмртио Ђинђића. Највероватније да је и то била подземна мафијашка операција; његове везе са подземљем су му коначно дошле главе. Али, ма колико то звучи сурово, данас је пуно оних у Србији који би драге воље повукли „тај обарач“. Приликом моје задње посете Београду, био сам запрепашћен, не само са поражавајућом економском кризом, него и са нивоом мржње према Ђинђићу, коју је скоро свако отворено показивао у контакту са мном. Ђинђићева је популарност у то време, према статистичким истраживањима, пала испод 10%.

Лекција коју можемо да научимо на примеру Србије, а која важи за Западне „организаторе“ промена режима широм света, је веома проста. Ви можете да ломите народну вољу нехуманим санкцијама, да их засипате бомбама. Можете чак, ако желите, да силом рушите њихове владе које вам не одговарају, и да им након тога наметнете вашу вољу доводећи на власт једног Хамида Карзаиа, генерала Томи Франкса, или да поставите Зорана Ђинђића да имитира „царског конзула“. Али немојте да се заносите, да можете да натерате те понижене народе, да свим тим „царским конзулима“, на крају за „све то“ још и одају пошту.

Grupa koju je predvodila Demokratska stranka, a koja je nešto posle 10 i 30 počela šetnju od Krunske ulice ka Novom groblju razišla se nešto pre 13 časova. Nakon toga, na Novo groblje stigla je kolona na čelu sa Čedom Jovanovićem koji je organizovala Liberalno - demokratska stranka. Članovi Vlade Srbije položili su u jutarnjim časovima venac na spomen-ploču u dvorištu Vlade Srbije u Nemanjinoj 11.





13:18   - Jovanović: Nismo stvorili zemlju dostojnu Đinđićeve žrtve

 
Nakon polaganja cveća Čeda Jovanović se obratio okupljenima:
 
- Još nismo stvorili zemlju koja bi bila dostojna Zoranove žrtve i naših zajedničkih ideala, ali to nam ne može umanjiti obavezu, niti nas osloboditi posla koji i dalje želimo da radimo - rekao je Jovanović.
  
Nakon paljenja sveća u Aleji velikana Čedomir Jovanović rekao je da je svima dosta glupih ratova u ovoj zemlji, i da je od Zorana Đnđića naučio veliku istinu - da u ljudima traži ono što je blisko njemu, a ne da se traže razlike.
 
- Na zaovstaštinu Zorana Đinđića gledam kao nešto što je izvor života, koji je preko potreban Srbiji. Zoran nije samo sećanje, on je putokaz i kristalno ogledalo. Putokaz gde treba da idemo i pokazuje sve naše slabosti i potencijale koji nažalost nisu iskorišćeni - rekao je Čedomir Jovanović na Novom groblju.


13:01   - Kolona koju predvodi Čeda Jovanović stigla je na Novo groblje
Kolona sa predsednikom LDP-a na čelu stigla je na Novo groblje, gde će u Aleji velikana položiti cveće i zapaliti sveće.
 
Zbog jače kiše sada ima nešto manje ljudi, a cvećari komentarišu "vidi idu opet, malopre je bila druga grupa."
 
Čedomir Jovanović i njegova supruga su zapalili po sveću na grobu Zorana Đinđića.


12:51   - Okupljeni na Đinđićevom grobu se polako razilaze
Nakon pola sata, okupljeni u Aleji velikana na Novom groblju su polako počeli da se razilaze.
 
Na groblju je bilo oko 350 ljudi, manje nego što se očekivalo, zbog lošeg vremena.
 12:46   - Žute ruže i bele kale kao simbol godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića







12:41   - Premijer Vučić o godišnjici: Srbija više nema snage za deobe
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je povodom godišnjice ubistva Zorana Đinđića uputio izraze iskrenog poštovanja porodici i prijateljima Zorana Đinđića i pozvao Srbiju na jedinstvo.




12:22   - Kragujevačke demokrate odali poštu ubijenom premijeru
Polaganjem cveća i paljenjem sveća kraj spomen ploče sa imenom Zorana Đindjića u centru Kragujevca, demokrate iz tog grada danas su odale poštu, pre 12 godina ubijenom premijeru Srbije i lideru DS.

"Mi koristimo danas reč 'osveta', ali ne u onom značenju u kakvom su politički protivnici Zorana Djindjića devedesetih godina koristili tu reč, jer ona može da znači i borbu za onu Srbiju u koju Zoran verovao", izjavio je novinarima predsednik kragujevačkih demokrata Dušan Obradović.


12:10   - Čedomir Jovanović sa buketom belih kala predvodi kolonu do zgrade Vlade
Kolona koja je krenucla od Simine ulice,kako bi na mestu gde je ubijen premijer Zoran Đinđić odala poštu stigla je do zgrade Vlade.
 
Čedomir Jovanović i okupljeni građani polažu sveće na ploču, a Jovanović nosi buket belih kala.



12:02   - Pajtić: Korov raste u svim zemljama, jedino se kod nas zaliva
Predsednik DS obratio se okupljenima na grobu Zorana Đinđića u Aleji velikana na Novom groblju.
 
"Prošlo je 12 godina od mučnog ubistva jedinog reformatora višestranačja. Činjenica je da su danas na vlasti ljudi koji su se radovali kada je premijer ubijen. Ponovo važi ona Đinđićeva izreka, da li je njegova, ili je on govorio, da korov raste u svim zemljama, a jedino se kod nas zaliva. Vreme je za velike prolećne radove", rekao je Bojan Pajtić u Aleji Velikana.
 


11:49   - Zbog kiše manje ljudi u Šetnji za Zorana

U Šetnji za Zorana ima oko 2.000 ljudi. Iz organizacije kažu da je zbog kiše došlo manje ljudi, i da su imali potvrdu da će samo iz Beograda doći oko 5.000 ljudi, ali da ih je kiša sprečila.


 
Ljudi su došli iz mnogih gradova Srbije, između ostalog i iz Kule i Knjaževca.


11:43   - Na Novo groblje stigla i Ružica Đinđić sa sinom Lukom



Na grob ubijenog premijera Zorana Đinđića, u Aleji velikana na Novom groblju stigli su i supruga Ružica Đinđić i sin Luka.



Ubrzo nakon njih dvoje, na groblje je došla i Mila Đinđić, majka ubijenog premijera, kao i njegova sestra Gordana.

11:36   - Čedomir Jovanović sa suprugom predvodi kolonu koja je krenula iz Simine ulice




Ispred prostorija LDP-a krenula je kolona da položi cveće na mestu gde je ubijen Zoran Đinđić. Kolonu predvodi Čedomir Jovanović sa suprugom.
 
Na čelu kolone nalazi se i Nataša Mićić.


11:26   - Očekuje se polazak kolone iz Simine ulice, Čedomir Jovanović nudi čaj okupljenima
Druga grupa građana koja će se danas uputiti ka Novom groblju kako bi odala poštu povodom godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića okupila se ispred prostorija Liberalno - demokratske partije u Siminoj ulici.
 
Kako javlja naš reporter predsednik LDP-a se obratio okupljenima, i ponudio im čaj "jer će stajati na hladnoći tri sata".
 



11:19   - Pojačane policijske snage kod Aleje velikana
U blizini Aleje Velikana, gde počiva Zoran Đinđić primetno je prisustvo policije.

Međutim, uprkos skandaloznim najavama Vojislava Šešelja, nema nikoga iz Srpske radikalne stranke.


11:14   - Kolona stigla na Novo groblje, žute ruže na grobu Zorana Đinđića




Kolona koju je organizovala Demokratska stranka povodom godišnjice ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, a koja je krenula od Krunske ulice pristigla je bez incidenata na Novo groblje.
 
Na groblju se kolona susrela s Dušanom Petrovićem iz Zajedno za Srbiju, koji je prišao Bojanu Pajtiću i ostalim funkcionerima DS.
 
Pajtić je položio venac, a potom su članovi DS položili žute ruže na grob Zorana Djindjića u Aleji zaslužnih građana.



10:57   - Saobraćaj zaustavljen, kolona prolazi pored Vukovog spomenika
Kolona koja je porasla na oko 250 ljudi se nalazi kod Vukovog spomenika gde je policija zaustavila saobraćaj.
Zatvorena je i Ruzveltova ulica.



10:53   - Kolona u tišini krenula iz Krunske ulice




Kolona od oko 150 članova Demokratske krenula je u tišini iz Krunske ulice, ulicom Kneginje Zorke ka Novom groblju, kako bi odala počast premijeru i predsedniku Zoranu Đinđiću, koji je ubijen na današnji dan pre 12 godina.

Kolonu predvode Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Nada Kolundžija, Borislav Stefanović i Goran Ješić.
 
U organizaciji DS u Jugoslovenskom dramskom pozorištu danas će, na dan Đinđićevog ubistva, biti održano finalno takmičenje u besedništvu “Beseda u Zoranovu čast”.


10:37   - Kako bi izgledala Srbija da je Đinđić živ?
Srbija je mnogo propustila posle ubistva premijera Zorana Đinđića, a da nije ubijen, danas bi zemlja bila članica Evropske unije, imala bi jasnu ekonomsku situaciju, reforme bi bile izvršene, a status Kosova definisan, ocenili su njegovi nekadašnji saradnici, na tribini "Testament Zorana Đinđića" koju je juče organizovala Nova stranka.
 
 

10:20   - Počelo okupljanje ispred prostorija DS-a

Građani su počeli da se okupljaju ispred prostorija Demokratske stranke u Krunskoj ulici.



Šetnja ka Novom groblju trebalo bi da krene oko 10 i 30 časova.
 
10:12   - Poslanici Nove stranke stigli na Novo groblje


Negde oko 10 časova, na Novo groblje stigao je poslanik Nove stranke Zoran Živković, a odmah za njim i Vladimir Pavićević.
 
Vence su položili Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, Gordana Matković, Slobodan Milosavljević i Dragoslav Šumarac, koji su u isto vreme došli da odaju poštu ubijenom premijeru.
 
 10:00   - Boris Tadić položio cveće na grob Zorana Đinđića



FOTO: Oliver Bunić
Među prvima je na grob ubijenog premijera Srbije došao Boris Tadić, koji je položio cveće.


10:08   - Bojan Dimitrijević: Daleko smo od Đinđićevih ideja

 
- Bio je jedinstvena pojava i političar kakvog danas nema i kakav nedostaje i Srbiji i van njenih granica. S jedne strane, razumeo je svetsku politiku, a s druge, znao je čak i neinstitucionalnim putem da rešava probleme na opšte dobro građana Srbije.
 


10:00   - Vučić položio venac na mesto ubistva Đinđića

Članovi Vlade Srbije, predvođeni premijerom Aleksandrom Vučićem, jutros posle 9 časova su odali poštu i položili venac na spomen - ploču u dvorištu vlade gde je 12. marta 2003. godine ubijen premijer Zoran Đinđić.
 


10:04   - Skandalozna izjava Vojislava Šešelja

- Lako se može desiti da pošaljem zamenika Nemanju Šarovića na grob Zorana Đinđića sa glogovim kocem u rukama - glasila je skandalozna izjava Vojislava Šešelja.

Bez obzira da li će ove pretnje biti realizovane ili ne, policija ih je ozbiljno shvatila.
Grob pokojnog Zorana Đinđića biće policijski obezbeđen, a svako ko se bude usudio na tako gnusan čin kao što je skrnavljenje groba biće uhapšen u skladu sa Zakonom.



 09:53   - Od ranog jutra gore sveće na Đinđićevom grobu

Nekolicina građana okupila se na Novom groblju od ranog jutra
Kako javlja reporter Blica koji se nalazi na Novom groblju, kod groba Zorana Đinđića sa već jutros oko 9 časova nalazilo nekoliko građana, a u isto vreme počelo je da se skuplja obezbeđenje.

Izvor: Blic

INTERVJU: BOJAN DIMITRIJEVIĆ, ISTORIČAR
Bojan Dimitrijević: Daleko smo od Đinđićevih ideja

L. Gedošević   | 11. 03. 2015. - 22:18h | Foto: V. Lalić   |


Danas je i Srbija, a delom i DS, daleko od ideja, razmišljanja i rešavanja problema kao što je to radio Zoran Đinđić, kaže za „Blic“ istoričar Bojan Dimitrijević.


Još sam u dilemi da li je smrću Zorana Đinđića završena jedna epoha ili je ona tek počela: Bojan Dimitrijević
Naš sagovornik, autor knjige „Zoran Đinđić - biografija“, objašnjava da se ubijeni premijer razlikovao od svog okruženja pre svega po brzini i načinu razmišljanja.

- Bio je jedinstvena pojava i političar kakvog danas nema i kakav nedostaje i Srbiji i van njenih granica. S jedne strane, razumeo je svetsku politiku, a s druge, znao je čak i neinstitucionalnim putem da rešava probleme na opšte dobro građana Srbije.
 

12 godina od ubistva Zorana Đinđića
Kakav je njegov istorijski značaj?

- Još uvek nisam siguran da može da se izmeri njegov istorijski značaj, pre svega jer je 12 godina ipak malo vremena za takvu procenu. Međutim, njegova pojava verovatno je značajna istorijska amplituda u novijoj istoriji Srbije. Još sam u dilemi da li je njegovom smrću završena jedna epoha ili je ona tek počela.

Kako su se pokazali Đinđićevi politički „naslednici“, i kako tumačite stalna pozivanja na njega?

- Đinđićevi „naslednici“ se nisu pokazali dostojnima njegove žrtve. Danas, njegove ideje i postupke svako „čita“ onako kako mu odgovara, a na njegovo delo pozivaju se ljudi i iz njegove stranke i oni koji su u njoj bili, ali i nekadašnji ljuti politički protivnici.

Da li je apsurd da se i protivnici pozivaju na njega?

- Apsurd je ako se posmatra isključivo politički. S druge strane, dobar je znak koji govori u prilog tome da je bio neponovljiva politička figura u modernoj istoriji Srbije.
 
Pouke za danas

Šta bismo na primeru Đinđićevog života i smrti mogli da naučimo?
- S jedne strane, kakvom se brzinom radi, kako se brzo razmišlja, o načinima na koji se rešavaju politički problemi. Tragedija njegovog postojanja je što je ubijen kao takav. Upravo to što je bio tako specifičan pogoduje prosečnosti, nerazumevanju i konformizmu danas.

Izvor: Blic

Kako bi izgledala Srbija da je Đinđić živ?

Tanjug   | 11. 03. 2015. - 15:46h
Srbija je mnogo propustila posle ubistva premijera Zorana Đinđića, a da nije ubijen, danas bi zemlja bila članica Evropske unije, imala bi jasnu ekonomsku situaciju, reforme bi bile izvršene, a status Kosova definisan, ocenili su njegovi nekadašnji saradnici.

Na tribini "Testament Zorana Đinđića" koju je organizovala Nova stranka, lider te partije, Zoran Živković je, govoreći o tadašnjim planovima vlade i kako bi Srbija izgledala da premijer nije ubijen, rekao da danas u Srbiji ne bi bilo "političarenja u oblasti ekonomije", kao i da bi bila završena privatizacija preduzeća.


- Da je Zoran (Đinđić) živ, Srbija bi ušla u Evropsku uniju 2013. zajedno sa Hrvatskom, reforma pravosuđa, obrazovanja, čak i sporta i kulture bi bila završena, Telekom bi bio privatizovan, bila bi završena decentralizacija, kao i restrukturiranje EPS-a - rekao je Živković.

On smatra i da u tom slučaju, partizani sigurno ne bi bili izjednačeni sa četnicima.
 
Ne bi bilo prenemaganja i političara s dijagnozom

- Danas ne bi bilo prenemaganja na političkoj sceni, da li možete da zamislite Zorana da kaže kako mnogo radi, da prvi dolazi na posao... - upitao je Žiković i prokomentarisao da ne bi bilo ni "političara sa dijagnozom" jer je Đinđić uveo pravilo da funkcioneri moraju imati lekarsko uverenje.

Živković je naveo i da srpska vlada "ne bi bila vlada kursadžija" i da bi Srbija bila normalna zemlja.

Ocenio je i da ne bi bilo lako, da bi bilo problema, ali da bi metodologija rešavanja problema danas bila drugačija.

- Mi moramo da nastavimo da sprovodimo njegove ideje, zbog svih nas, zbog budućih generacija. Mi moramo da završimo taj posao na dobrobit Srbije - istakao je Živković.
 
Nepročitan testament Zorana Đinđića

Potpredsednik Đinđićeve vlade Žarko Korać podsetio je okupljene da je nekadašnji predsednik Demokratske stranke i premijer bio neformalan čovek koji je verovao da "koliko smo mi bolji, toliko će i država biti bolja".

Podsetio je da, dok je bio živ, nije imao širu podršku, da je bio prilično neshvaćen i da je izazivao otpor.

- Nije se udvarao građanima... smatrao je da Srbija treba korenito da se menja - rekao je Korać i ukazao da Evropa 2015. i 2001.godine nije ista, te da je i Đinđić ukazivao tada da je vreme na našoj strani.

- Nama se danas ne otvaraju poglavlja zato što se ne ispunjavaju sve stavke iz Briselskog sporazuma. Još je Đinđić govorio da će to biti najveća prepreka na putu ka EU - istakao je on.

On je konstatovao da je "tužna istina da je testament Zorana Đinđića ostao nepročitan".
 
Zaustavljene promene

Istoričarka Latinka Perović smatra da je Srbija mnogo izgubila posle njegovog ubistva podsetivši na njegovu rečenicu da Srbija ne sme da ostane zemlja u ostavinskoj raspravi.
 
- Đinđić je bio brutalno zaustavljen, a sa njim i promene koje Srbiju i dan danas drže u mestu - zaključila je ona.

O ubijenom premijeru govorila je i ministarka u Đinđićevoj vladi Gordana Matković, kao i profesor univerziteta Novica Milić. Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine.



Izvor: Blic

Objavljeno: 12. mart 2015, 13:32



BEOGRAD – Premijer Aleksandar Vučić uputio je poruku srpskoj javnosti povodom godišnjice ubistva prvog demokratski izabranog premijera, Zorana Đinđića, koja u celini glasi:
vucic tjub2 Pismo premijera Vučića građanima Srbije povodom dana ubistva Zorana Đinđića

Vučić: Đinđić ubijen zbog podela (Foto: JuTjub)

„Na današnji dan pre 12 godina ispred zgrade vlade ubijen je Zoran Đinđić, predsednik Vlade Republike Srbije.

Mart 2003. godine zauzeo je svoje mesto na crnim stranicama srpske istorije baš kao i jul 1817. godine, maj 1868. i 1903. i oktobar 1934.

U podeljenoj Srbiji, tada su, najčešće baš zbog tih podela, ubijani lideri, kraljevi i politički protivnici.

I nijedno od tih ubistava Srbiji nije donelo ništa drugo do novih ubistava i novih podela.

Baš zato, danas na godišnjicu smrti čoveka, koji je tvrdio da će Srbija biti onakva kavku je sami napravimo, vreme je da prestanemo da se delimo, bar oko onoga što je bio cilj svakoga ko je u našim podelama položio svoj život.

Pristojna, normalna i uređena država u kojoj različita mišljenja izazivaju polemiku a ne smrt bila je svakako ideal i Zorana Đinđića.

Takođe, vreme je i da svim istorijskim ličnostima odamo počast, bez obzira na to da li smo bili istomišljenici ili ne. Na taj način odajemo počast i samoj istoriji, prihvatamo je, a ne sudimo joj, i omogućavamo sebi da idemo napred, bez podela.

Srbija nema više snage za deobe na karađorđevićevce i obrenovićevce, partizane i četnike, zapadnjake i istočnjake.

Oni su naša istorija, istovremeno i teška, tragična i svetla, samim tim i važna, ali danas je Srbiji najvažnija budućnost.

Važno je kakvu ćemo zemlju da stvorimo, onu u kojoj je najvažnije šta se dogodilo 1945. ili onu u kojoj je bitno šta će se dogoditi 2045.

Onu, u kojoj ćemo se podeljeni, vratiti unazad, ili onu, u kojoj ćemo, zajedno, da idemo napred.

Istorija, i svi koji su u njoj, odavno više ne pitaju šta mislimo, ni kako smo podeljeni.

Ali zato, svakoga dana, svi zajedno ti istorijski velikani i žrtve srpskih sukoba pitaju šta smo uradili.

Zajedno treba da im i odgovorimo.

Naš odgovor je budućnost, naš odgovor je pristojna, moderna i uređena Srbija. Slobodna Srbija.

Vlada Srbije, i ja, kao njen premijer, upucujemo izraze iskrenog poštovanja porodici i prijateljima Zorana Đinđića“.

Izvor: Tanjug

Боље од овог не може

Zaista tuzno je Evo u BiH naprosto nebo place-- kisa pada po cijeli dan

Pajtić: Korov raste u svim zemljama, jedino se kod nas zaliva

M. Beljan   | 12. 03. 2015. - 12:36h | Komentara: 0
Predsednik DS obratio se okupljenima na grobu Zorana Đinđića u Aleji velikana na Novom groblju.

"Prošlo je 12 godina od mučnog ubistva jedinog reformatora višestranačja. Činjenica je da su danas na vlasti ljudi koji su se radovali kada je premijer ubijen. Ponovo važi ona Đinđićeva izreka, da li je njegova, ili je on govorio, da korov raste u svim zemljama, a jedino se kod nas zaliva. Vreme je za velike prolećne radove", rekao je Bojan Pajtić u Aleji Velikana
 
Na pitanje zbog čega postoji više grupa koje danas odvojeno odaju poštu ubijenom premijeru, on je odgovorio da "nije važno koliko grupa dolazi, već da svi dolaze na isto mesto".

Izvor: Blic

Ocekujem jednakost u postavljanju tema od strane Administratora
Mislim da tema treba da se preimenuje u:
Jos jedna godisnjica Djindjiceve smrti na kojoj kriminalci skupljaju politicke poene.