Obećanje debeljucama radovanje



S prolećem dolazi i mora za veliki broj ljudi – kako skinuti višak kilograma koji su se naslagali tokom zime. Gojaznost je sve veći problem i mladih i starih, i muškaraca i žena, pa ne čudi što su mediji preplavljeni savetima i receptima za brzo mršavljenje. „Za dve nedelje pet kilograma manje“ ili „Za tri meseca 18 kilograma mršaviji“ poruke su koje plene u reklamama brojnih preparata koji se nude u slobodnoj prodaji. Pilule za mršavljenje reklamiraju se na svakom koraku, a uz primamljivo obećanje o lakom i brzom skidanju kilograma bez odricanja hrane „garantuje“ se i bezbednost ovih preparata napravljenih od „proverenih i bezopasnih“ supstanci. Koliko su ovakvi preparati zaista bezopasni i sigurni po zdravlje?

– Na etiketi ovakvih proizvoda stoji da je proizvod zdravstveno ispitan u insitutima za javno zdravlje, što potrošače navodi na zaključak da on zaista ima sve efekte po zdravlje koji su na etiketi napisani – kaže specijalista za ishranu dr Slavica Tomić. – Naravno, ovo je vrlo često daleko od istine jer to samo znači da su supstance koje oni sadrže mikrobiološki i hemijski ispravne, odnosno da u njima nema patogenih mikroorganizama niti hemijskih agenasa opasnih po zdravlje. To nikako ne znači da su ti proizvodi lekoviti niti da daju efekat koji se obećava.

Potrošače često buni i podatak koji je naveden na etiketi – da se radi o „prirodnom dijetetskom proizvodu“, što se može pročitati na bilo kojem preparatu za mršavljenje. Kako je rekla specijalista za ishranu prof. dr Jagoda Jorga s Medicinskog fakulteta u Beogradu, to znači da svako ko u kesicu spakuje dve travke pod ovakvom deklaracijom može svoje „proizvode“ da plasira na tržištu. To nije netačna deklaracija jer se zaista radi o prirodnom proizvodu, ali to je isto kao kad bismo visok krvni pritisak lečili pijavicom.

I u svetu je tržište preplavljeno preparatima za mršavljenje, ali na njima se ne nalazi podatak o efektima. Kod nas se u medijima ovakvi preparati naveliko reklamiraju i uz to se detaljno navode efekti njihove primene po nedeljama ili mesecima. Ovi proizvodi se ne tretiraju kao lekovi pa se njihovi proizvođači pravdaju time da se zabrana reklamiranja ne odnosi na njih. Jedan od članova Zakona o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe odnosi se na zabranu reklamiranja životnih namirnica. Tako, ukoliko neko na etiketi napiše da njegov preparat utiče na poboljšanje metabolizma a za to nema atest, postoji mogućnost kažnjavanja proizvođača.

O zdravim stilovima života danas se mnogo zna i govori, ali u svakodnevnom životu još uvek zaboravljamo na njih. Umesto spremanja „zdravih“ obroka, brz tempo života svodi ishranu na brzu hranu, sveže povrće zamenjuje se kečapom i majonezom, a voće slatkišima. Uz to, iz života je nestao težak fizički rad, malo se krećemo, mnogo sedimo pa ne čudi što je gojaznost postala epidemija. Posebno zabrinjava što je sve više prekomerno uhranjenih u školskom uzrastu, što je već davno prevazišlo samo estetski problem. U Vojvodini je procenat gojazne dece sve veći. Tako je 1973. godine bilo deset odsto gojaznih, a 2003. godine 15 odsto mladih s prekomernom telesnom težinom.

Oprez!

Svake godine u SAD, na primer, na hiljade osoba završi u bolnici jer su nekontrolisano uzimale preparate za mršavljenje. To govori da se u ovim pilulama kriju aktivne supstance iz gvarane, aloje, ananasa... ali se ne zna u kojim količinama. Dakle, iako su ovi preparati sačinjeni na bazi lekovitog bilja, to ne znači da su potpuno bezopasni po zdravlje, pogotovo ako se uzimaju s nekim lekovima.

Izvor: Dnevnik