Ne preterivati ni sa zdravljem   

Jedite zdravo! Pazite na zdravlje! Stalno se o tome priča. Doduše, više među starijima nego među tinejdžerima, ali sigurno i vama bar neko govori ili bar negde čujete kako treba da se hranite da biste bili zdravi, kako treba da se ponašate, šta sve treba da radite... Jednim delom, to je u redu. Treba znati kako da očuvate sopstveno zdravlje (niste sami sebe našli u nekakvom ćošku i svakako je bolje biti zdrav nego bolestan), ali i s pričom o zdravlju se može preterati. S trudom da stalno jedete zdravu hranu i ponašate se zdravo takođe se može preterati. A kada s time odete u krajnost, sačeka vas bolest zvana ortoreksija. Šta je to?

Ortoreksija je poremećaj u ishrani, slično kao što su i anoreksija i bulimija poremećaji u ishrani. Međutim, dok anoreksičari i bulimičari pokušavaju da smanje telesnu težinu, ortoreksičari žele da se osećaju zdravo, čisto i prirodno. U toj želji, samoj po sebi, nema ničeg lošeg - loše je ono što ortoreksičari rade kako bi je ispunili.

Naime, ortoreksičari su potpuno opsednuti zdravom ishranom. Oni neprekidno razmišljaju o zdravoj hrani, planiraju svaki obrok i po nekoliko dana unapred, konstantno prate svaku, pa i najsitniju vest koja se odnosi na zdravu hranu i trude se da primene svako novo uputstvo (što je nekad nemoguće, jer s različitih strana dobijete uputstva koja se međusobno potiru). Takođe, ortoreksičari se odriču hrane u kojoj uživaju ako je smatraju nezdravom i osećaju užasnu krivicu ako pojedu nešto što nije "po propisu". To nije sve.

Prilično se poremeti i socijalni život ortoreksičara. Neki se boje putovanja, jer ne znaju da li će i na putu moći da dođu do zdrave hrane, mnogi se otuđe od prijatelja za koje smatraju da se hrane nezdravo, kao i od prijatelja s kojima ne mogu stalno da pričaju o zdravoj hrani. Kad su u gostima kod prijatelja, često će odbiti bilo koje posluženje koje smatraju nezdravim (a ume da bude prilična glavobolja nabaviti neko posluženje koje je dovoljno "ispravno" za ortoreksičara - niste sigurni ni sa svežim voćem i povrćem, jer ono može da bude prskano pesticidima i zbog toga nepoželjno).

Sve u svemu, ljudi oboleli od ortoreksije su zamorni kao društvo i relativno brzo ostanu bez prijatelja, osim ako nađu druge ortoreksičare (s kojima mogu žestoko da se posvađaju ako ti drugi imaju drugačiju predstavu o onome što je zdravo). A nisu zaista ni zdravi - ne možete biti zdravi s takvom opsesijom.

Šta uraditi ako znate takvu osobu? Za vas je najlakše da je izbegavate, a jedinu pravu pomoć može da joj pruži stručno lice (psihijatar ili psiholog, po mogućnosti, neko specijalizovan za poremećaje u ishrani). A šta uraditi da ne postanete takvi, a da budete zdravi? Iskulirajte. Pridržavajte se pravila o zdravom životu samo u onoj meri u kojoj vas ona ne opterećuju - i uživajte.

Ja stvarno ne znam ko danas ima vremena da razmislja pomno o svakom obroku ili da ga planira nekoliko dana unapred...

Ljudi pa danas je toliko razlicitih teorija o tome sta je dobro a sta lose. Tako da cu se razboleti i od samog razmisljanja dali je zeleni ili crni caj dobar, jeli kako dobar ili los... Jedite sta vam prija.