Pas zahteva svakodnevnu pažnju – šetnje, pravilnu ishranu, ali i zdravstvenu zaštitu. Briga o zdravstvenom stanju šteneta počinje još u majčinom stomaku. Zbog toga treba pre parenja uraditi kompletan pregled i kuje i mužjaka, od kojih se očekuje potomstvo. Treba uzeti briseve sa polnih organa, da bi se utvrdilo da li postoji neka bakterijska infekcija, koja bi mogla da dovede do komplikacije tokom trudnoće (koja se kod pasa naziva skotnost), kao što su pobačaj, rađanje mrtve štenadi i sl. Pre parenja treba kuju očistiti od crevnih parazita, kako ih putem krvi, u toku trudnoće, ne bi prenela na štence. Posle čišćenja protiv crevnih parazita potrebno je izvršiti vakcinaciju ženke protiv zaraznih bolesti pasa, kako bi se imunitet preneo i na štenad.
U slučaju nekontrolisanog parenja, ili ukoliko vlasnik nije vakcinisao psa, postoji mogućnost vakcinacije psa posebnom (mrtvom) vakcinom u periodu između 42 i 48 dana trudnoće. Ta vakcina ima ulogu u zaštiti štenadi u prvim danima života od parvoviroze (“mačija kuga”), koja se u tom periodu života često javlja kod štenadi, i koja ih štiti od ove bolesti dok ne prime polivalentnu vakcinu protiv zaraznih bolesti pasa.

Zaštita štenadi u prvim danima života
Po dolasku na svet štenci su izloženi mnogim opasnostima u pogledu njihovog zdravlja.Veoma je važna pravilna dehelmintizacija ili “čišćenje” štenaca od crevnih parazita, koje se vrši uvek i samo prema preporuci i uputstvu veterinara. Prvo “čišćenje” je u uzrastu od 15 dana. Mogu da se koriste tablete, koje se daju svakodnevno, tokom 2 do 3 dana. Međutim, sada se sve više koristi antiparazitik u obliku paste, jer je pogodniji za upotrebu, daje se jednokratno, a primena je jednostavna. Sledeće, drugo po redu, “čišćenje” psa protiv crevnih parazita radi se sa 30 dana uzrasta, tj. 2 nedelje posle prvog čišćenja. Naredno “čišćenje” radi se oko 7 dana pred prvu vakcinaciju protiv tzv. štenećih bolesti.

Vakcinacija pasa protiv tzv. štenećih bolesti
je obavezna, jer jedino ona pruža viši stepen garancije da štene neće da oboli od opasnih virusnih i bakterijskih bolesti. Vakcinacijom protiv tzv. štenećih bolesti, pas se štiti od štenećaka, parvoviroze ili tzv. mačije kuge, koronaviroze, zaraznog zapaljenja jetre (hepatitisa), zarazne žutice (leptospiroze) i zaraznog kašlja.
Vakcinaciju obavezno treba da vrši stručno lice – veterinar, koji pre samog zahvata obavezno i pregleda psa.
Pas se prvi put vakciniše protiv tzv. štenećih bolesti između sedme i osme nedelje uzrasta. Vakcinisanje štenaca pre 53 dana uzrasta nije preporučljivo, jer može da dođe do “brisanja” zaštite koju su dobili od majke. Pored toga, u tom periodu nisu imunološki zreli da adekvatno odreaguju (odgovore) na vakcinu. Period stvaranja imuniteta posle vakcinacije je 15 dana.
Štenci obično u novu kuću (kod novog vlasnika) dolaze u uzrastu od 1,5 do 2,5 meseci. Kako je ovo period u kome treba izvesti prvu vakcinaciju, od velike je važnosti saznati od odgajivača da li je štene već vakcinisano i dehelmintisano, i ako jeste kojim preparatima i kada.

Revakcinacija
(ponovljena vakcinacija radi povećanja stepena imuniteta) vrši se, po pravilu, nakon 3 do 4 nedelje od vakcinacije. Razmak između dve vakcinacije ne treba da bude manji od 21 dan. Posle revakcinacije psa ne treba izvoditi u šetnju još 15 dana, dok se ne stvori solidan imunitet, koji će ga štititi od mogućeg obolevanja, pri izlasku među druge pse. Na ovaj način se smanjuje rizik da pas oboli od neke virusne/bakterijske bolesti.
Dešava se da u toku zdravstvenog pregleda ne mogu da se ustanove znaci bolesti, a da je pas zaražen. Taj period se zove period inkubacije – “skrivenosti bolesti”. Kako su vakcine biološki proizvodi, odnosno na različite načine oslabljeni ili umrtvljeni uzročnici bolesti, koji se unose u organizam psa da bi izmenile njegove reaktivne sposobnosti, postoji mogućnost da se sa vakcinom period inkubacije bolesti skrati, tj. da se simptomi bolesti pojave ranije. U tom slučaju treba psa odmah odvesti kod veterinara, da bi se postavila prava dijagnoza i na vreme otpočelo sa lečenjem.
U poslednjih deset godina, kod nas i u svetu se radi i treća vakcinacija, tj. druga revakcinacija, tzv. busterizacija, kojom se imunitet podiže na još veći nivo. Istraživanja su pokazala da psi koji su trokratno vakcinisani u prvoj godini života kasnije ređe oboljevaju od virusnih bolesti, a naročito štenećaka.

Vakcinacija protiv besnila
Vakcinacija pasa protiv besnila obavezna je po zakonu i obavlja se jedanput godišnje. Uz vakcinaciju protiv besnila, zakon propisuje i obaveznu dehelmintizaciju lekom koji deluje na malu pseću pantljičaru, koja može da se prenese na čoveka. Prvi put se pas protiv besnila vakciniše sa šest meseci uzrasta, a ukoliko vlada opasnost od besnila i sa četiri meseca. Kod nas postoje dve vakcine – živa i mrtva. Danas se sve više primenjuje mrtva vakcina, što je i logično, jer ako vlasnik želi da vodi svog kućnog ljubimca u inostranstvo, neophodno je da ga vakciniše sa mrtvom vakcinom. Jedna od najvećih zabluda koja postoji kod vlasnika pasa je da vakcina protiv besnila usporava rast i da je ne treba davati dok pas ne navrši godinu dana, a druga – da pas menja boju očiju, iz kog razloga je opet ne treba davati. U Srbiji danas ima besnila i do ovakve situacije su doveli baš ovakvi nesavesni vlasnici. Treba uvek imati na umu da je besnilo oboljenje koje je neizlečivo i od kog može da umre i čovek!!! Vakcinacijom protiv besnila, od ove opake bolesti, ne štiti se samo pas, već i čovek!


preuzeto sa
retrieverlovers.niceboard.net

dobar tekst!