Deo prvi- uvod i kratak istorijat

Kada je u pitanju delovanje tajne sluzbe (pogotovu najmocnijih drzava) - film, televizijske serije, publicistika i feljtonistika u dobroj meri su mitologizirali i klisetizirali njihove metode i ucinke. Svejedno, ukupan rezultat je opste rasprostranjeno misljenje da ovaj sektor drzavnog delovanja ima gotovo presudan uticaj ne samo na domicilne vec i na medjunarodne politicke prilike i procese. U svom najekstremnijem vidu ovakav stav dostize i do teorija zavere, odnosno do neke vrste skrivene, paralelne istorije u kojoj gotovo da nema autenticnosti ni spontanosti. Tako da svi znacajni, pogotovo savremeni, istorijski dogadjaji i procesi ne samo da se dovode u vezu sa delovanjem tajnih sluzbi, vec se obajsnjavaju kao iskljucivi proizvod tog delovanja.

Nastanak i razvoj obavestajno-bezbednosnog sistema u Velikoj Britaniji seze u njenu daleku proslost. Istorijski izvori ukazuju na to da su se obavestajno-bezbednosne aktivnosti na teritoriji danasnje Velike Britanije pojavile u prvim oblicima njene drzavnosti od IX veka, a svoj procvat dozivele su u XVI veku, uslovljene snaznim ekonomskim i trgovackim razvojem, te ekspanzionistickom politikom Ujedinjenog Kraljevstva.
Razvoj obavestajnih sluzbi velikim delom se temeljio na potrebi realizacije spoljnopolitickih ciljeva Ujedninjenog kraljevstva, kao sto su: odrzavanje pozicije jedno vreme najjace, a posle jedne od najjacih politickih i ekonomskih sila u svetu, zatim odrzavanje strateskog saveznistva sa SAD i statusa regionalne sile, kao i kolonijalnih poseda, sprecavanje sirenja komunisticke ideologije i drugih levicarskih ideologija u podrucijima britanskih interesa, ocuvanje sirovinskih baza, ocuvanje i jacanje sopstvenih privrednih i ekonomskih potencijala, naucnotehnoloski napredak, izvoz robe i tehnologija, odrzavanje kontrole nad svetskim kapitalom koji je u posedu britanskih multinacionalnih kompanija i ostvarivanje uticaja u medjunarodnim politickim i drugim organizacijama.

Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske obuhvata Englesku, Skotsku, Vels, Severnu Irsku, Kanalska ostrva i ostrvo Man i prekomorske teritorije u svetu. Prema podacima iz 2005- ima 60 i po miliona stanovnika (Engleza 83.6 %, Skota 8.6%, Iraca 2.9%, Velsana 4.9%, crnaca 2%, Indijaca 1.8%, Pakistanaca 1.2%, meleza 1.2% i 1.6% ostalih). Od toga je 40 miliona anglikanske i rimokatolicke veroispovesti, 1.5 miliona muslimana, 800.000 prezviterijanaca, 760.000 metodista, oko 500.000 SIka i hindusa i oko 350.000 sledbenika Mojsijeve vere.

Velika Britanija je unitarna drzava, ustavna i parlamentarna demokratija sa dinastijom Vindzor na celu.
Pa da pocnemo...

Nemoguce je precizirati pocetak britanske nacionalne obavestajne sluzbe faktografski i istorijski jer istorijska nauka ukazuje na to da je spijunaza stara koliko i sam covek. U Velikoj Britaniji, kao i u ostatku Evrope, necionalna spijunaza se odvijala vrlo sporo, a ulogu spijuna obavljale su diplomate. Sto je u pocetku najvise primenjivano protiv Engleske. Tako je tokom rata izmedju Engleske i Francuske u periodu 1293-1298. zabelezeno da je jedan engleski vitez, ser Tomas Turbevil, bio spijun francuskog kralja Filipa IV, poslat u Englesku sa zadatkom da pobuni Skote i Velsane protiv Edvarda I.

Delatnost mletackih diplomata na engleskom tlu podstakla je Henrija VI da pocne unamljivati ljude od poverenja, koji bi ga kako kod kuce, tako i u inostranstvu "obavestavali o zaverama Vorbeka i Safolka. Ovaj dogadjaj se uzima kao pocetak nacionalne obavestajne sluzbe u Engleskoj, iako se ne bi moglo govotiti o organizovanom prikupljanju podataka u savremenom smislu.

Rec intelligence ulazi prvi put u upotrebu za vreme vladavine Henrija VIII. Naime, podstaknut zeljom da prosiri kraljevstvo, Henri VIII je naredio da se angazuju kartografi koji ce napraviti mape Skotske kako bi on preuzeo pohod na tu nezavisnu, tada katolicku, kraljevinu. Posto u Engleskoj nije bilo strucnih ljud za taj posao, kralj je unajmio stucnajke sa evropskog kopna. Kartografi, poreklom iz katolickih zemalja, najcesce su bili u sluzbi Rima ili Francuske. Oni su imali interes da pruze zastitu Skotskoj i za njihove racun su spijunirali engleski dvor. U isto vreme, katolicka Spanija deluje "subverzivno" na severu Engleske, na zapadu i u Velsu. Zbog toga se obavestajna aktivnost u zemlji, sa drzavnim ministrom Tomasom Kromvelom na celu, svela na kontraobavestajno delovanje.

Tako se za vreme vladavina Henrija VIII formira sluzba bezbednosti kao drzavna institucija, sto do tada u svetu nije zabelezeno.

Posle stupanja njegove kceri na engleski presto, Elizabete I, 1558. Engleska se suocava sa jednom od najozbiljnijih pretnji u svojoj istoriji- potencionalnom opasnoscu od spanske invazije. U to vreme Spanija je bila najmocnija i najbogatija zemlja u Evropi, a kako je Engleska u ratu sa Spanijom podrzavala pobunjene Nizozemce (danasnje Flamance, Valonce i Holandjane), Spanci su poceli da mobilisu veliku folotu za rat protiv Engleske. Moderna engleska obavestajna sluzba ideoloski je zaceta bas u to vreme, prvenstveno zaslugom drzavnog sekretara Frensisa Volsingama (koji je bio za vencanje engleske kraljice i ruskog cara Ivana IV- Groznog), koji je osnovao obavestajnu organizaciju, stvorivsi spijunsku mrezu u stranim zemljama, regrutujuci u sluzbu diplomce sa Oksforda i Kembridza (ta praksa se zadrzala do danasnjih dana!) i osmisljavajuci vestine spijunaze, ukljucujuci alate i tehniku za pravljenje i dekodiranje sifara. Volsingam je i autor prvog pisanog dokumenta o organizaciji obavestajne sluzbe i nacinu prikupljanja podataka - "Nacrt za pribavljanje spijunskih podataka iz Spanije" (Plot for intelligence out of Spain) napisan 1587. Osim spoljnih uspeha (odbrana od Velike armade) bilo je i unitrasnjih (otkrice zavere za ubistvo Elizabete I, a jedan od zaverenika je bila njena bliska rodjaka skotska kraljica Meri).

Aktivnosti su se nastavile u i kasnijem periodu, sa burzoaskom revoluciojom u Engleskoj (1640-1660) se isntitucionaliziju prve moderne obavestajne sluzbe. Na inicijativu lorda protektora Olivera Kromvela engleski Parlament je 1647. ozakonio prvi drzavni organ sa obavestajnom funkciojom uopste, tj. obavestaju sluzbu drzave kakva do tada nije postojala.Turlo, Kromvelov drzavni sekretar, ostao je upamcen po tome sto je organizovao dve efikasne unutrasnje policije ili "unutrasnje obavestajne sluzbe", ciji je osnovni zadatak bio borba protiv ustanika i sprecavanje zavera restitucije.

Preletecemo Americki rat za nezavisnost i Napoleonove ratove (kuriozitet- istoricari Britanske obavestajne sluzbe tvrde da je Bendzamin Frenklin, jedan od "oceva osnivaca nacije", bio orudje u rukama britanske obavestajen sluzbe) i doci do XX veka,

Pocetkom XX veka Nemacka je nazaustavljivo razvijala vojsku i mornaricu na inicijativu kajzera Vilhelma (o kojem postoje zanimljive price, ali drugi put) a domace novine su bile pune napisa o uspesima nemackih spijuna u Engleskoj. 1909. godine formiran je Biro tajne sluzbe, sa dvostrukim zadatkom: da se bori protiv strane spijunaze u Engleskoj, sto je bio zadatak Domaceg sektora (The Home Section), i da prikuplja obavestajne podatke o britanskim potencijalnom neprijateljima u inostranstvu. Tako se 1909. uzima kao godina osnivanja Tajne obavestajne sluzbe (Security Intelligence Servise- SIS), popularno nazvane MI6, kao i Sluzbe bezbednosti (Security Service - SS) poznate siroj javnosti kao MI5- nastala transformacijom Domaceg sektora.

Tokom "Velikog rata" britanske sluzbe su imale velike uspehe ali i velike propuste. Za vreme rata Admiralitet i Ministrastvo odbrane osnovali su uspesne odseke za desiforvanje neprijateljskih poruka pod nazivom "Soba 40" (Room 40) i MI1b. Najispesnija akcija ove sluzbe jeste uvlacenje SAD u Prvi svetski rat.

Naime SAD su se pocetkom rata, u skladu sa svojom izolacionistickom politikom, drzale po strani, ali su njihovi brodovi snabdevali Veliku Britaniju. Iako su u nekoliko navrata americke civilne brodove potopile nemacke podmornice (potapanje "Lusitanije" 1915. i pogibija 1198 putnika, od toga 128 Amerikanca), struja protiv rata u SAD je prevladala. Sadrzina nemackog telegrama, koji j 17. jula 1917. presretnut od strane Odseka Moraricke sluzbe za desiforvanje, poznatog kao "Soba 40" u potpunosti je promenila stav americke vlade. Presretanje i desiforvanje ovog telegrama, pokazuje kako obavestajna aktivnost, moze uticati na ishod rata i istoriju covecanstva.

Nemacka vlada je planirala da prosiri podmornicke ratovanje da bi na taj nacin sprecila dotok sirovina, industirjskih proizvoda i naoruzanja do obala Velike Britanije. Medjutim, u tom slucaju, nemacke podmornice bi morale da dejstvuju dok su pod vodom jer bi tada bile gotovo neranjive, a to bi izazvalo i potapanje civilnih brodova, od kojih je najveci vroj bio iz SAD. Posto bi takav razvoj dogadjaja uvukao SAD u rat, nemacka vlada je preko svog ministra spoljnih poslova Artura Cimermana pokusala da predupredi SAD da se ozbiljnije ukljuci u ratna dejstva na evropskom tlu.

Ideja nemacke vlade je bila da ubedi meksickog predsednika da izvrsi invaziju na SAD i da trazi povrcaj teritorija (Teksas, Novi Meksiko i Arizona). Takodje, bilo je predvidjeno da meksicki predsednik bude posrednik izmedju vlada Nemacke i Japana, s ciljem da ubedi vladu Japana da je i u njenom interesu da napadne SAD, tako bi one morale da se brane na dva fronta, na jugu od meksika i na istoku od Japana (podsecam da su Filipini od 1898 bili americka kolonija). Nemacka bi saveznike podrzala finansijski i vojno.

Sifrovani telegram iz Nemacke poslat je u Vasington, zatim nemackom ambasadoru u Meksiko, koji je bio zaduzen da ga preda meskickom predsedniku. Britanci su presreli telegram, desifrovali ga, i przentovali americkom predsedniku Vudrou Vilsonu. Inace, zanimljiv je podatak kako su uspeli desifrovanje- pocetkom seprembra 1914, nemacka krstarica "Magdenburg" potopljena je na Baltiku od strane Rusa. Nekoliko sati kasnije, Ruske mornarica pokupila je bezivotno telo podoficira s tog borda, koji je u svojim rukama drzao Knjigu sifara i signala Nemacke ratne mornarice. Rusi su ovu tajnu podelili sa Britancima.

Ubedivsi da se Nemacka sprema za rat sa SAD, britanski obavestajci su uvukli SAD u rat. Sudbina Nemacke je bila zapecacena...

nastavak sledi....