O usvajanju dece kod nas

U životu mnogih parova dođe i trenutak kada požele decu. Neki ih žele ranije, neki kasnije, ali većina ih kad-tad poželi. Nažalost, to nije uvek moguće. Ispostavi se da neko ne može da ima decu, bilo o kom od partnera da se radi. Nekad se par pomiri sa tim, a nekad reši da usvoji dete. Događa se i da partneri već imaju decu, ali žele i da usvoje neko - toliko je mnogo nezbrinutih mališana, zašto nekom od njih ne pružiti dom i porodicu, ukoliko ima uslova za to? Nije lako opredeliti se za usvajanje, jer dete nije igračka koju možete prosto da bacite ili da ćušnete negde ako rešite da ipak niste raspoloženi za to - a jednom kada donesete odluku da usvojite dete, muke tek počinju.

Mnogi koji su poželeli da usvoje dete žale se na komplikovanu proceduru i, zaista, usvajanje jeste proces koji traje. Najbrži način da se dođe do svih potrebnih informacija jeste poseta centru za socijalni rad u opštini u kojoj živite, a mi ćemo vam reći kako proces otprilike izgleda.

Najpre se treba prijaviti za usvajanje deteta. Najčešće se prijavljuju bračni parovi, ali zakon omogućava i pojedincima da to učine. Potencijalni usvojitelji najčešće insistiraju na tome da dete bude zdravo, bez genetskih opterećenja, a čest je i zahtev da dete liči na njih (jer ne žele da saopšte detetu da je usvojeno, već da dete veruje da je njihovo). Nekada je zakon zahtevao da starosna granica između usvojitelja i deteta bude između 20 i 30 godina, ali danas je to pomereno, pa usvojitelj može da bude i 40 godina stariji od deteta.

Odabir dece je najčešće u skladu sa godinama usvojitelja - mlade osobe dobijaju bebe, a starija deca se daju starijim usvojiteljima. Kada se utvrdi da su potencijalni usvojitelji podobni za usvajanje deteta (za početak je potrebno priložiti dokumentaciju - priličan broj različitih uverenja - a potom ide i procena podobnosti koja traje oko dva meseca, a vrše je psiholog, pedagog, socijalni radnik i pravnik, sve u cilju da se utvrdi da su usvojitelji psihofizički zdravi i u materijalnoj mogućnosti da se staraju o detetu), sledi postupak prve adaptacije.

Najpre se potencijalni usvojitelji odvode u dom u kome se dete nalazi. Prvi susreti su pod nadzorom stručnih timova (imate li tremu, možda, dok vas neko posmatra kako se ponašate sa detetom koje prvi put vidite u životu i koje će možda postati vaše dete?), čiji je zadatak da utvrde kako dete reaguje na usvojitelje i obrnuto. Pošto su deca najčešće mala, uglavnom se posmatra njihovo ponašanje kroz neverbalnu komunikaciju - da li se smeju, pružaju ruke prema usvojiteljima, da li ih prepoznaje prilikom sledećih poseta, da li ih pušta da ga hrane i uzmu u ruke... Ukoliko prvi susreti dobro prođu, što je najčešće slučaj, ulazi se u period druge adaptacije.

U periodu druge adaptacije dete odlazi u porodicu potencijalnih usvojitelja i taj period traje do godinu dana. Još uvek postoji nadgledanje od strane stručnog tima, a potencijalnim usvojiteljima ostavljena je mogućnost da se predomisle ako nešto nije u redu. Ako i tu sve bude u redu, prelazi se na usvajanje, koje može biti potpuno i srodničko (prilikom potpunog usvajanja dete dobija novi identitet, u matičnu knjigu rođenih upisuju se usvojitelji kao roditelji, a stari podaci ostaju u gradskom centru). Zakon predviđa da se potpuno može usvojiti dete do pet godina starosti, a u izuzetnim slučajevima i starije, ako je od rođenja bilo smešteno u ustanovi socijalne zaštite.

Dobro je znati i to da postoje četiri kategorije dece koja se daju na usvajanje (grozno zvuči, zar ne?), a to su deca koja nemaju žive roditelje, deca čiji su roditelji nepoznati, čiji su roditelji nestali na duže od šest meseci i deca bez adekvatnog staranja. U ovom poslednjem slučaju neophodno je i da roditelji takve dece daju saglasnost za usvajanje, što oni često ne žele da učine; protiv njih je moguće pokrenuti postupak lišavanja roditeljskog prava, ali to dosta traje i sud to nerado radi - a za to vreme dete je smešteno u dom.

Ipak, uz svu tu mučnu proceduru (a planira se zakon koji bi umnogome olakšao usvajanje dece i skratio postupak, kao i omogućio da se usvoje deca do 18 godina starosti) i stalnu brigu da li će vam biti oduzeto dete za koje ste već počeli da se vezujete, jednom kad i vi budete držali u rukama dete koje najzad možete da nazovete svojim, znaćete da je bilo vredno svih muka.