Stojan Stamenković, ekonomista
Zbog nestabilnosti preti gubitak 250 milijardi evra
Autor: Mijat Lakićević | 12.06.2008 - 06:00


Političari koji pretenduju da vode Srbiju moraju da budu svesni da njihove odluke imaju višedecenijske posledice, kaže u razgovoru za „Blic“ ekonomista Stojan Stamenković, dugogodišnji urednik prestižne mesečne publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).

Kada to kaže Stamenković, više od mnogih drugih tačno zna o čemu govori jer iza njegovih reči stoji - matematika. Antievropska i anticivilizacijska orijentacija vlasti u Srbiji u poslednjoj deceniji 20. veka napravila je zemlji štetu koja se, kad je samo o ekonomiji reč, ogleda pre svega u izgubljenom bruto domaćem proizvodu.


Vi ste nedavno izašli sa računicom koliko je Srbija izgubila zbog pogrešne politike krajem prošlog veka. O čemu je reč?
- Da se Srbija u poslednjim godinama prošlog veka razvijala samo po stopi po kojoj je rasla svetska ekonomija, dakle po tri odsto, ona bi 2000. ostvarila bruto domaći proizvod od oko 43 milijarde evra. Umesto toga ona je ostvarila BDP od 12 milijardi. Gubitak je, dakle, više od 30 milijardi. Kad se tome dodaju i milijarde bruto domaćeg proizvoda izgubljene u prethodnim godinama, proizlazi da je gubitak u toj deceniji, tačnije od 1992. do 2000. godine, oko 200 milijardi evra.

Šta je bilo posle 2000, da li srpska ekonomija uspeva da nadoknadi taj zaostatak?
- Od 2000. do danas, tj. do kraja 2007, Srbija je ostala uskraćena za potencijalni bruto domaći proizvod težak takođe blizu 200 miliona evra. Srbija je, dakle, za svega petnaestak poslednjih godina ostala bez neverovatnih 400 milijardi evra koje je mogla da ima, a nije imala.

Vi govorite o dva scenarija razvoja situacije u Srbiji.
- Pred Srbijom su dve mogućnosti. Ona može da nastavi da se razvija brže od razvijenih zemalja, po stopi sedam-osam odsto godišnje i da tako nadoknađuje gubitak iz prethodnih godina, ali može i po stopama dva-tri odsto godišnje. Za ostvarenje prve mogućnosti njoj su neophodne strane direktne investicije od oko tri milijarde evra, kao što je bilo u 2006. Upola manje strane investicije, dakle od oko milijardu i po eva, ekonomiji Srbije obezbeđuju rast od oko dva odsto, što je nedovoljno i što faktički vodi do toga da se jaz između potencijalnog i ostvarenog bruto domaćeg proizvoda ne smanjuje, nego, naprotiv, povećava. U tom slučaju, vrednost izgubljenog bruto domaćeg proizvoda - kao razlike između potencijalnog i ostvarenog - u razdoblju od 2008. do 2015. godine, penje se na 250 milijardi evra. A ukupni gubitak dostiže fantastičnih 650 milijardi evra.

Koji vam od ova dva scenarija izgleda verovatniji?
- Teško je to u ovom času reći, mada će sigurno to zavisiti od toga ko će formirati novu vladu. S druge strane, mora se napomenuti da je realizacija ovog crnog scenarija u izvesnom smislu već počela. Jer, po svim procenama, strane direktne investicije u Srbiji ove godine neće preći 1,5 milijardi evra. Velikih investicija uopšte i nema, a novac preko berze ne da ne dolazi nego i otiče. Ništa neće biti od „Fijata“ u „Zastavi“ ako dođe neka radikalska vlada.

Srbija spona Rusije i EU
Ako presečemo veze sa EU, Rusi neće hteti da investiraju u Srbiju?
- Priča se da izostanak investicija iz Evropske unije mogu da nadoknade Rusija i Kina. Nema od toga ništa. Vrlo je lepo da mi proširimo poslovanje na Rusiju i Kinu i da dođe neki kapital odatle, ali to ne može da bude supstitucija, niti može da bude brzo. A nama su investicije potrebne odmah, inače odoše kola nizbrdo. Drugo, mora se imati u vidu da, recimo, Rusija hoće da investira u Srbiju da bi opreko nje trgovala sa Evropskom unijom. Ako mi sebi presečemo te veze, ni Rusi neće imati interesa da investiraju - kaže Stamenković.

Blic

Oni koji prate politiku i političku ekonomiju znaju da je Stojan Stamenković ozbiljan stručnjak koji ne priča bez osnove. Takođe jasno je da ako ne tzavršimo sa formiranjem vlade ni Rusi neće čekati za uvek sa investicijom u taj famozni gasovod i naftovod, nego će nas zaobići. A tada ostajemo bez energetskih resursa za rad industrije, što znači papa investitorima u tehnologije koje bi zapošljavale niže i srednje obrazovane građane.