O sterilizaciji

Sterilizacija je prilično nepopularna tema, ali ipak ima muškaraca i žena koji razmišljaju i o tom metodu kontracepcije. Najčešći metodi kontracepcije su antibebi pilule, kondomi, pilula za jutro posle, a ima i onih koji razmišljaju o trajnom metodu - sterilizaciji. Za ovu metodu, svakako, ne bi trebalo da se opredele oni kod kojih postoji makar i neznatna dilema da li u budućnosti žele decu ili ne. U principu, za ovu metodu uglavnom se opredeljuju parovi koji imaju više dece. U zemljama razvijenog zapada jedna od pet žena podvrgla se sterilizaciji. U nekim zemljama sterilizacija je protivzakonita, a kod nas se primenjuje samo u izuzetnim slučajevima.

Sterilizacija kod žena podrazumeva podvezivanje jajovoda; vazektomija kod muškaraca podrazumeva presecanje semenovoda. Vazektomija kod muškaraca uglavnom se sprovodi pod lokalnom anestezijom i traje nekoliko minuta, dok sterilizacija kod žena traje duže i može se izvesti pod opštom ili lokalnom anestezijom. Najčešći metod sterilizacije žena jeste laparoskopski - jajovodi se podvežu prstenom. Nakon ovog zahvata, funkcija jajnika i menstrualni ciklus se ne menjaju.

Ono što je važno znati jeste da nakon vazektomije kod muškaraca i podvezivanja jajovoda kod žena neplodnost ne nastupa odmah; žene moraju da upotrebljavaju kontraceptivna sredstva od trenutka sterilizacije do prve sledeće menstruacije. Kod muškaraca je često potrebno i nekoliko meseci da bi svi spermatozoidi nestali; kontraceptivna sredstva moraju da se koriste dok dva uzastopna testa ne pokažu da nema više spermatozoida.

Sterilizacija u principu ne napravi nikakve fizičke probleme, ali saznanje o sopstvenoj neplodnosti može teško da padne. Statistike pokazuju da se devet od deset žena ne pokaje zbog sterilizacije, međutim, one mlađe se nekad i kaju - a nazad nema. Teoretski, postoji mogućnost reverzibilnog postupka, ali je on uspešan u jednoj trećini slučajeva, i to kod žena mlađih od 40 godina. Naročito je često da se pokaju žene koje uopšte nemaju dece.

Poseban problem sa kojim se može suočiti žena koja želi da se steriliše jeste otvoreno neodobravanje lekara, kao i osuda okoline ukoliko je žena mlada i ako nema decu. Nekad može biti prilično teško uopšte ubediti lekara da izvrši operaciju - mnogi ne žele da urade nešto zbog čega bi se žena kasnije mogla pokajati, pa pacijentkinji nekad predlože da prvo razgovara sa psihologom. Žene se zbog ovakvog tretmana uglavnom osećaju jako loše - kao da im se ne veruje da su u stanju da donesu odluku o svom sopstvenom telu.

Ukratko: mogućnost sterilizacije postoji, za one koji to žele - ali je to, da tako kažemo, karta u jednom pravcu, pa bi sa odlukom trebalo biti veoma pažljiv.