Драго ми да вам се тема допала. Хвала на овим сажетим одговорима који обећавају лепу дискусију.  :D


Ја бих додао да смо пре свега ограничени временом и простором.

и задржао бих се на овом неслагању:


Маркос мисли да наметнута религија ограничава слободу али да она која је слободно изабрана то не чини. Са друге стране Херрос покушава да покаже да она (религија, мада бих ја пре рекао вера у смислу поверења) никада не може бити слободно изабрана јер каква је то слобода ако се прети казном.

Да ли је, дакле, било који верујући човек изабрао своју веру слободно или под претњом од казне?

Јуче сам размишљао како да одговорим (пре свега себи) на ово питање, писао , брисао и на крају сам смислио малу причицу.
Погледајмо два студента од којих је један "штребер" а други се провлачи, пада године итд. Замислимо да они имају неког познатог професора на факултету. Познатог по знању, харизми и стручности, али и по томе што тражи редовно присуствовање на предавањима и вежбама. А то тражи јер зна да без тога студенти никада неће примите знање које им се даје. Штребер једва чека његова предавања. Одушевљен је предавањима и зна да ће велике користи имати од њих касније, а и да нема - ужива у њима. Иде раније по пола сата. А онај други на све могуће начине покушава да избегне одлазак на факултет. Моли друге да га упишу, исшуња се чим се упише у списак па иде у клуб итд.
И онда каже "мангуп" "штреберу": Шта се кукавице плашиш да не одеш на та предавања, ево видиш ја, понекад одем, понекад не, па ћу опет на крају да добијем потпис као и ти." " Али ја волим да идем на та предавања" одговара штребер " и ти, када би само мало послушао шта се тамо прича, сигурно би заволео да долазиш. А уз то, та предавање ће нам користити и на испиту и у будућем раду." "Ма какав испит, то препишеш и готово... ма ти се плашиш да ти родитељи не заврну славину, после не можеш да им искукаш паре." "Зашто бих се плашио родитеља? Они су ме увек помагали. Ја баш волим да завршим факултет да би они били поносни на мене" итд итд
Зашто се они никако не разумеју? Зато што на обавезе гледају из различите перспективе. Штребер осећа љубав и захвалност и према родитељима и према професору који се труди да им пренесе знање. За њега су обавезе степенице ка жељеном циљу (које су му успут, врло пријатне). Мангуп има жељу да угађа својим тренутним жељама - да се проведе, да се забави (пс. знате ли да се у неким крајевима кад неко закасни каже "забавио се")  и за њега су обавезе на факултету сметње које га спутавају, угрожавају му слободу. За њега су обавезе принуда а на факултету је и даље јер се боји казне. А казна би му била да не добије потпис или да му родитељи заврну славину.
А онда се сретну два штребера. Први каже са жаљењем: "Не могу да долазим следећег месеца на предавања, морам да идем на неке електротерапије за кичму". Други са саосећањем одговара: "Ма не секирај се, ја ћу ти снимити диктафоном". Први је и даље тужан: "Ма није то то".  Мангуп није био присутан. Погађате шта би рекао да јесте: "Ма шта те брига добићеш оправдање".

Ето надам се да сте схватили шта сам хтео да кажем.  :D

Slobodu je tesko definisati, posto se okolnosti menjaju kroz vreme.

Npr. ideal slobode u starih grka je bio onaj u kojem nista ne radis kao slobodan gradjanin, imas sve sto ti treba za dobar zivot i bavis se politikom... u suprotnom si idiot.

Za crnce u USA ideal slobode je bio da rintaju zestoko ali za svoju korist, bez gazde/robovlasnika i u tom stadijumu to im je bilo vrhunski ideal.

Sloboda je nesto sto se vecito osvaja, ona nije zagarantovana i lako se gubi. U danasnje vreme kada deluje da si slobodan a moras da radis "od zvezde do zvezde" da bi zaradio i platio racune, pitanje je da li si slobodan. Neko bi rekao da je razlika izmedju danasnjeg i robovlasnickog sistema u tome sto si tamo bio prinudjen da radis od strane robovlasnika a ima "hranu" i "smesta"... moderni robovi sami sebi obezbedjuju hranu i smestaj, a pritom se medjusobno utrkuju ko ce se bolje pokazati kod "robovlasnika". Robovlasnistvo u rukavicama  :mrgreen:

A opet, postoje i psiholoske vrste sloboda...sloboda od predrasuda, nemanje raznoraznih strahova i slicno.

Nisam se preterano upustao u slobodu u verskom/ateistickom smislu... to narusava sam princip slobode... osecaj slobode se neminovno vezuje za osecaj srece... ako je neko srecan sto veruje ili sto je ateista, ko sam ja da vagam njegovu slobodu?

Ono sto meni smeta je kada vernik ili ateista namecu svoje ideale drugima (ne pricam o diskusiji vec bas o nametanju npr. apsolutnih istina, vrednosti...) jer to jeste direktan pokusaj uticaja na slobodu druge osobe.

Inace, najopstija definicija slobode - mogu da radim sve sto zelim dok god to ne uskracuje druge da se isto tako ponasaju.  :flower:

Sloboda je rec koju je izmislila religija, i nista vise, posto sloboda ne postoji u materiji.
Covek se radja u DNK koji sve odredjuje i nema nikakav izbor. Taj DNK odabira i misli, tako da ni "sloboda misli"
ne postoji, posto covek ne moze da misli nesto sto mu njegov DNK ne dozvoljava.
Onaj koji ide u crkvu nema slobodu, bas kao i onaj koji ne ide, sve sto covek ima su sudbina i mogucnost da veruje da je nema.
A "sloboda" je inace dimenzija koja ima granice ?
Moc novca i moc oruzja su prirodni zakoni posto sve zivotne forme u prirodi imaju novac i oruzje koje nije
deo njih ?
Moc reci/govora je totalno prirodna, posto je oduvek postojala u prirodi ?
Crkva je inace opste poznata u svim formama zivota.

Sta ti je jaca strana basket ili filozofiranje ?

Iskljuci se sa teme, molim te... idi veruj da se nista u zivotu ne pitas ali ne budi jedini koji potpuno narusava kontekst cele teme.

Smatras da ne postoji sloboda? Rekao si, sad zaboravi temu. Pitanje nije postoji li vec da li su se verujuci ljudi odrekli svoje slobode. Otvori novu temu tipa "Postoji li sloboda" pa tamo o tome... u nadi da tvoj odgovor nece biti "ja imam pravo da osporavam celu temu, ako sloboda ne postoji zasto se ljudi zaludjuju pricama o njoj"... ako ti znaci, eto zato sto smo zaludni i volimo tako zaludno da drvimo o nepostojecim stvarima a ti nas u tome ometas  :ballbounce:

ponasajte se malo ;)

Степен слободе зацјело зависи од нивоа развоја људске свијести...



Prema učenjima Prirodne filozofije razvijenost ljudske svesti meri se preko sedam nivoa:


PRVI NIVO SVESTI imaju oni ljudi koji se nalaze u nekoj od svojih prvih ljudskih inkarnacija. Takva svest započinje svoj razvojni put na primitivnim planetama i u narodima koji su na najnižem društvenom razvoju, kojih ima i na Planetama rada i patnje. Takvi ljudi (oni koji su u ranoj fazi prvog nivoa svesti) postoje i na našoj Planeti; pripadaju takozvanim "primitivnim narodima" koji žive u dubinama Amazona, kao i na nekim drugim zabačenim predelima naše Planete.
Svesti na prvom nivou nije potreban veći broj inkarnacija da bi prešla na viši nivo, pošto se takva svest nije čvrsto vezala za materiju.


DRUGI NIVO SVESTI ima danas većina živećih ljudi na zemlji. Takvoj svesti je materijalni svet primarni smisao života. Ona sebe smatra progresivno-graditeljskom, a u isto vreme je destruktivna ( rušilačka), agresivna i obuzeta sobom. Veliki broj ljudi svojom voljom "zaglavi" na ovom nivou svesti, zbog čega su primorani da prolaze kroz bezbroj mukotrpnih inkarnacija na Planetama rada i patnje. Neke od ovakvih ("zaglavljenih") duša se u sledećem životu ponovo vraćaju na Zemlju, dok većina odlazi na Planete istog ili nižeg stepena društvenog razvoja ( na različite Planete rada i patnje), a pojedine zbog izrazitog nazadovanja i na Primitivne planete; ili svoj budući život počinju kao pripadnici primitivnih naroda na Zemlji. Duhovni učitelji, kao i predstavnici različitih religija, dobar deo svojih aktivnosti upotrebe kako bi zalutale ("zaglavljene") uputili na Pravi Put.


TREĆI NIVO SVESTI poseduje danas između 20% i 30% čovečanstva. Ovakva svest ima uvećanu potrebu za upoznavanjem duhovnih vrednosti i zato nosioci te svesti postaju duhovni tragaoci. Takvi su i vernici koji slede učenja svoji religija, na primer, oni hriščani koji žive saglasno Isusovom učenju, zapisanom u Novom Zavetu. Sa ovakvom svešću napredak je brži i već posle malog broja inkarnacija, dostiže se budućim razvojem na zemlji, ili na nekoj Suptilnoj planeti, četvrti nivo svesti.


ČETVRTI NIVO SVESTI danas ima manje od 10% ljudi na Zemlji. Njihova svest je na čistom suptilnom (osećajno-finom) nivou, pošto za njih izazovi materijalnog sveta memaju veći značaj. Njima materijalne stvari služe, nisu svrha života. Pripadaju naprednim duhovnim tragaocima. Ovakvoj svesti životni smisao je univerzalna ljubav. Te duše će se u sledećem životu, da bi im se omoguićio brži napredak, u većini reinkarnirati na Uznapredovanim planetama, manji broj dobrovoljno i na Zemlji da bi ovde pomogle opštoj evoluciji i postigle peti nivo svesti.


PETI NIVO SVESTI ima samo nekoliko desetina hiljada živih ljudi na Zemlji. Takva svest je uzvišena duhovna svest, jer je postigla oslobađanje od vezanosti za dualnost života, time se i potpuno oslobodila ego-želja i izazova materijalnog sveta. Postali su "Oslobođena bića". Za takve ljude se kaže da se "sveci" ili se za njih zna da su duhovni učitelji. To su uglavnom one duše koje su već postigle u ranijem životu četvrti nivo svesti i koje su dobrovoljno reinkarnirane u naš svet. Ovakve duše se u sledećem fizičkom životu reinkraniraju na Božanskim planetama, a jedan broj njih i na Zemlji, da bi pomogle ljudima u evoluciji svesti i postigle, u našem svetu, šesti nivo svesti.


ŠESTOM NIVOU SVESTI pripada vrlo mali broj živih ljudi i oni su, uglavnom, slobodnim izvorom reinkarnirani na Zemlji, da bi u našem svetu obavili određen zadatak. Zovu se uzvišenim duhovnim učiteljima, pošto su postigli Prosvetljenje. Dobili su i sve potrebne odgovore i iz Najvišeg Znanja. Posle napuštanja odlaze, posle kratkog zadržavanja u astralu, u Duhovni Kosmos. Takav nivo svesti uglavnom postižu stanovnici Božanskih planeta, a pojedini uznapredovani tragaoci mogu ga postići i u svetu kao što je naš.


SEDMOM NIVOU SVESTI pripadaju savršeni učitelji. Oni su se oslobodili obaveze reinkarnacije u materijalnom svetu, postigavši šesti nivo svesti. Sedmi nivo svesti može se postići i u fizičkom svetu, ali se uglavnom dostiže u Duhovnom Kosmosu. To je najviši oblik ljudske svesti. Takve duše se takođe dobrovoljno reinkarniraju (rađaju) na Zemlji, da bi svojim delovanjem pomogle spiritualnom napretku čovečanstva.

...

iz knjige "Pomiriti se sa sobom"

Slobodno mi se moli.
Znam da sloboda ne postoji u materiji. Ovo je poziv postavljaca teme " [b]Позивам вас да проћаскамо о слободи.[/b]
Шта је то слобода, које су границе људске слободе и има ли их уопште?
Да ли је онај који не иде у Цркву слободнији од оног који иде и зашто?

Prijavljivacu tvoje postove moderatorima dok te ne udalje sa foruma, posto je to po pravilniku foruma
odavno trebalo da bude uradjeno (moje skromno misljenje)

Eh, kad se setim jedne žurke... definitivno sam bio na sedmom nivou svesti.  :mrgreen:

nastavak.... 3 dana ban sa foruma  :ballbounce:

Nazad na temu - najbanalniji primer slobode je da nam je dozvoljeno sve ono sto nam nekim propisima nije zabranjeno. Uvek je bilo onih koji su pokusavali da uguse slobodu (iz cega se uglavnom krije nametanje svoga misljenja, zadrzavanje neke pozicije, vrednosti - materijalne ili duhovne) ali je na njihovu zalost uvek bilo i onih kao ja koji su uvek maksimalno koristili svoju slobodu/ono sto im je dozvoljeno.

Kako ljudsko drustvo napredjuje, slobode/pravila su sve jasnije definisana... doduse uvek ce biti onih koji ce ta ogranicenja slobode probati da tumace na svoju vodenicu... sreca pa su u manjini  :mrgreen: