IN < - O seksu - >LO
(1/36) > >> :: Odgovori!
Krajem 60-ih i početkom 70-ih godina prošlog veka, mladi ljudi širom sveta ujedinjeni pod sloganom "vodimo ljubav, a ne rat" uspeli su, za kratko vreme, da sruše mnoge društvene tabue. Jedna strana tadašnje tzv. seksualne revolucije, bila je i oslobađanje svesti mladih od predrasuda i strahova vezanih za njihovu sopstvenu seksualnost i seks uopšte. Evolucija ljudske svesti nije zaobišla ni seksualnost, tako da se danas mnogo slobodnije govori o seksu. Pojam koji je u vokabularu seksologa vrlo prisutan i koji u poslednje vreme izaziva kontroverze je seksualna inteligencija.
-Kontroverze oko odredjivanja ovog pojma nije moguće izbeći, ali da bi se razumelo šta se podrazumeva pod ovim pojmom stvar mora da se sagledava u istorijskom okviru. Prethodnu seksualnu istoriju čoveka zapadno -evropske civilizacije počev od antičke Grčke, preko starog Rima, dominacije hrišćanstva od 6-og veka do prerenesanskog i renesanskog peridoda, racionalizma i viktorijanskog doba osamnaestog veka, sve do poslednjih nekoliko decenija prošlog veka pokušao sam da uobličim aforizmom ”Ništa nije seks, osim koitusa”. Aforizam bi trebalo da na koncizan način odslikava seksualni život muškarca i žene kroz ovaj dugi period ljudske istorije. Svet je pravljen po meri muškaraca koji je dominirao u svim sferama života pa i u seksu. ”Bilo je takvo vreme” što bi rekao Borisav Pekić. Takvo vreme, naravno, ima dublje biološke, ekonomske i druge karakteristike o kojima sada, zbog prirode novinskog teksta, nije moguće raspravljati. Ljubav i seks su bile apsolutno dve odvojene pojave. Muškarcu je seks služio za osiguravanje poroda, pražnjene nagomilane energije i kao vrsta jeftinog zadovoljstva. Žene su, dominatno služile kao “mašine za radjanje”. Paradoks je u činjenici da je zbog značajnije uloge u reprodukciji ženska seksualnost istovremeno, bila pod značajnijom društvenom i posebno, religioznom kontrolom. Od pojavljivanja dva bizarna pokreta pod nazivima “seksualna revolucija” i feministički i pokret” kad je reč o seksualnosti I seksu kao njegovom izrazu aforizam glasi drugačije: “Sve je seks, osim koitusa”. Iako oba pokreta odišu nekom vrstom bizarnosti, nisu se pojavila slučajno, već kao posledica neverovatnih društvenih promena od kojih su najznačajniji demokratizacija života, velika pokretljivost ljudi, ulaženje žena u sve sfere života, njihovoj samostalnosti, kontracepciji, usvajanju filozofije bezdejstva, komjuterskom seksu pa i pojavi AIDS-a. Sve ove promene su oslobodile žensku seksualnost da bi one, postepeno, od “seksualnih mašina za radjanje” postala “seksualna bića”, čime se odvajaju od terora muške dominacije, zahtevajući ravnopravnost ne samo u životu nego i seksu. Sa ovim promenama bitno se menjaju i stereotipi o “muškim” I “ženskim” seksualnim ulogama. Ranije je za seks izmedju muškaraca i žena bilo dovoljno da, uprošćeno rečeno, muškarca “služi ona stvar kao budalu”, a za ženu da je dovoljno da u krevetu raskreči noge. Više nije! Sada je za istinsku seksualnu komunikaciju potrebna i u budućnosti će sve više biti potrebnija i “pamet” i muškarca i žene koja je uobličena pod pojmom “seksualna inteligencija”- navodi prof.dr Jezdimir Zdravkovic, autor knjige “Seksualna inteligencija”.
U promenljivom svetu bitno se promenio i odnos shvatanja šta je normalno a šta nenormalno u seksu. Sve do pedesetih godina prošlog veka, tačnije rečeno, do pojave neformalnog pokreta pod nazivom “seksualna revolucija” polje “nenormalnog” je prevazilazilo ono što smo nazivali “normalno” u seksu. Danas je obrnuto. Može se reći da u tom pogledu vlada odredjena konfuzija kako u glavama muškaraca tako i žena. Dok je ranije osoba koja je bila opsednuta dnevnim fantazijama, upražnjavala oralni i analni seks, isprobavala slasti predbračnog života i učestano masturbirala strepela od odgovora : ”Da li sam normalna”, sada osoba kojoj je oralni i analni seks odvratan, masturbacija ispod časti, a nevinost prve bračne osobe sa voljenom osobom smatra vrlinom opsednuta pitanjem: ”Da li sam seksualno nenormalna osoba”. Konfuzija po ovom pitanju vlada i u naučnom svetu. Jedan broj seksologa zagovara kao meru normalnosti relaciju izmedju seksualnog para, ali u celu stvar umeće čarobnu reč koja se naziva “ljubav”. Prema ovim autorima, normalna seksualnost je isključivo ona kod koje jedna osoba u seksu prenosti drugoj poruke ljubavi, vezanosti, topline i pripadnosti. Nenormalna, odnosno neurotična seksualnost je, s druge strane, ona u kojoj seks služi pražnjenju nagomilanog nezadovoljstva, ispoljavanju agresije i potrebe za nadredjivanjem, koja ima za cilj samodokazivanje ili, jednostavno kojom se osobe oslobadjaju svakodnevne napetosti. Normalna seksualna osoba, dakle, prema ovim kriterijuma vodi ljubav periodično, isključivo kada je erotizovana prisustvom ljubljene osobe, isključivo sa osobom koju voli, a pri tome zadovoljstvo uzima koliko ga i daje. Ipak, lako otkrivamo slabosti u ovakvom shvatanju. Mali je broj osoba koje su oslobodjene svakodnevne napetosti, da povremeno seksom ne bi oslobadjale nagomilanu negativnu energiju. S druge strane, još je manji broj osoba koje su u toj meri dokazane da se ne bi dokazivale i u krevetu.
Seksualnost je integralni deo specifičnosti svakog ljudskog bića. Njen razvoj zavisi od zadovoljenja osnovnih ljudskih potreba kao što su želja za kontaktom, intimnošću, emocionalnim izražavanjem, zadovoljstvom, nežnošću i ljubavlju. Seksualnost se izgrađuje kroz interakciju između individualnih i socijalnih struktura. Potpuni razvoj seksualnosti je od esencijalnog značaja za individualno, interpersonalno i socijalno blagostanje. Krpz prizmu pravilnog razvitka seksualnosti neophodno je i posmatrati seksualnu inteligenciju. Nameće se pitanje, kakva je to vrsta pameti?
-Najlakše je odrediti po analogiji sa racionalnom i emocionalnom intiligencijom. Ako racionalnu inteligenciju odredimo kao sposobnost ličnosti da rešava probleme u raznovrsnim životnim situacijama, a emocionalnu kao sposobnost osobe da uspešno razrešava životne situacije vodjenje iracionalnim emocijama, seksualnu inteligenciju možemo definisati kao sposbnost ličnosti da se uspešno nosi sa problemima ne samo iz seksualne komunikacije izmedju muškarca i žene, već i odnosa ličnosti prema sopstvenoj seksualnoj filozofiji. Zapravo, seksualna inteligencija može se istovremeno odrediti i kao sposobnost i kao veština ličnosti da uživa seksualni život u punom obimu. Da bi bila seksualno inteligentna osoba mora da poseduje obimna znanja o seksualnosti, poseduje sposobnost da prepozna sopstvene seksualne želje, kao želje I strahove partnera i parnerke, spsobnost da otvoreno izrazi želje, suoči se sa strahovima, brani sopstvena seksualna prava i tako nadalje. Seksalna inteligencija je, dakle, više od zadovoljavajuće erekcije muškog polnog uda i više od orgazma žene. Obzirom da je suština seksualne inteligencije posedovanje pomenutih sposobnosti i veština jasno je da može da se testovno meri, baš kao što se meri i racionalna intiligencija-dodaje prof. Zdravkovic.
U našem etno miljeu vlada narcistički stav o našoj multidisciplinarnoj univerzalnosti. Ni seks nije odoleo ovom trendu, pa zato mnogi smatraju da su Srbi seksualno najinteligentniji.
Parcijalna testiranja, jer još uvek nismo radili obimna istraživanja o seksualnoj inteligenciji naših ljudi, razbijaju mit o ustaljenom stereotipu da su Srbi seksualno ”najiteligentniji narod na svetu”, uz napomenu da seksualnu inteligenciju ne treba izjednačavati sa seksualnom potencijom. Sporadična testiranja, kada je reč o srpskim muškarcima, pokazuju da su za većinu ispitanika znanja o seksualnosti parcijalna, iskrivljena, opterećena predrasudama, mitskim sadržajima i strahovima o seksualnoj nenormalnosti, da ispoljavaju nesposobnost da prepoznaju sopstvene želje i potrebe kao i želje, potrebe i strahove parnerke ili partnera, pod uslovom da ih prepoznaju nisu u stanju da ih otvoreno izraze, da je seksualni odnos sa partnerom, po pravilu, stereotipan, nagonski uslovljen, zadovoljstvo seksom je isključivo lični čin ili služi kao neka vrsta “servisa partnerki” u cilju dokazivanja seksualne moći, seksualno su neasertivni, nisu skloni eksperimentisanju u seksu, opterećeni su konzervativizmom i šta ti sve ne. Nema razloga čudjenju, a još više pesimizmu. Moje je mišljenje da je slična situacija i u drugim nacijama, obzirom na činjenicu da u ustrojstvima društva sa vladajućom muškom dominacijom seksualna inteligencija nije ni bila potrebna. Muške i ženske uloge su bile strogo odredjene. Kako se širom sveta budu menjale seksualne uloge muškaraca i žena, tako će i potreba za inteligentnim seksualnim ponašanjem biti sve izraženija-zaključuje prof.dr Jezdimir Zdravković.
Seksualnost je mnogo više od onoga što se događa između dve osobe u krevetu. Kada govorimo o seksualnosti, govorimo o tome kako se ljudi izražavaju, o njihovoj muškosti ili ženstvenosti. Ljudska se seksualnost vidi u načinu na koji se predstavljaju, kako se ponašaju, kako izgledaju fizički, a jednako tako i kako neguju svoju spoljašnost. Seksualnost se odnosi na seksualni identitet i seksualna osećanja pojedinca. Biti uspešan u seksu, znači biti seksualno inteligentan.
Dr Bojan Jovanović
Stetoskop
Obavestenje: Poruka je preseljena od strane moderatora B@mbin@ (Vreme: 13. Jun 2008, 23:36:30)
Jedno istraživanje u Velikoj Britaniji od pre dve do tri decenije pokazalo je da najveći broj tamošnjih domaćica učestalo mašta o erotskim susretima sa raznosačima mleka, peračima prozora i poštarima. Ako se zna da su, u to vreme, za te poslove korišćeni studenti, smisao ovih fantazija postaje jasan.
Cerebralna pornografija
Dok u slučaju engleskih domaćica seksualni fantazmi, uz masturbaciju, koitaine odnose sa imaginativnim partnerom ili na "suvo", unose malo svežine, strasti i romantike u skučeni život disciplinovane moralnosti ovih žena, mnogi seksolozi pretpostavljaju da u drugim slučajevima erotski fantazmi predstavljaju ogledalo "seksualnog karaktera" neke osobe. Individue zaražene romantikom maštaju romantično, poput erotskih susreta sa poznatom, nepoznatom ili nekom slavnom ličnšću na plaži uz šum mora i njihanje palmi. Manje romantične osobe maštaju manje romantične erotske prizore, počev od posmatranja tuđe seksualne igre, zamišljajnja nasilnog seksa punog "krvi i suza", oralnog, analnog i grupnog seksa, homoseksualnih i lezbejskih seansi. Ređi su ili sasvim retki erotski fantazmi bestijalnog, gerontofiličnog ili nekrofiličnog karaktera, koje je ponekad teško razgraničiti od sumanutih ideja - pouzdanih znakova odvajanja od realnosti. Lako je, dakle, u maštanjima ove vrste uočiti izvesnu analogiju sa pornografskim materijalom, što autoru teksta dozvoljava slobodu da erotske fantazme nazove terminom "cerebralna pornografija".
Nastrani fantazmi ili ne?
Ne postoji uopšteni odgovor za objašnjenje seksualnog "karaktera" osoba koje se svesno podvrgavaju ili kojima se nevoljno nameću varijeteti erotskih fantazmagorija. Tek posle razmatranja strukture ličnosti, istorije života i aktuelne situacije erotskih maštara, moglo bi pouzdanije da se odgovori na pitanje smisla samog maštanja. Kod nekih ličnosti erotske fantazije služe ispunjenju želje, kod drugih imaju za cilj ekspementisanje seksom, kod trećih označavaju bekstvo od neprijatne realnosti u vezi sa seksualnim partnerom ili partnerkom, u nekim slučajevima su priprema za akciju u drugim - zamena akcije maštom. Ipak, svim erotskim fantazmima zajedničko je podizanje seksualne budnosti, stanja koje se, samo po sebi, karakteriše prijatnošću i zadovoljstvom koje pruža seks. Upravo na toj činjenici zasnovano je i objašnjenje zašto se fantazmi održavaju. Upravo na toj činjenici, takođe, većina seksualnih terapeuta u svoje programe lečenja seksualnih poremećaja uključuje i pospešivanje seksualnih fantazama kod svojih pacijenata. Možemo dakle, zaključiti da su svi fantazmi sa malim izuzećem korisna autoerotska aktivnost. Stručnjake ne uzbuđuju čak ni "nastrani" fantazmi pod uslovom da je reč samo o mašti, odnosno da mašta ne dobije svoju porvrdu u realnosti. Stanovište zvanične nauke je, naravno, u oštroj suprotnosti sa seksualnom moralnošću koju zastupa crkva. Izrazu "naslada idiota" za uživaoce seksualnih maštanja nije potreba komentar.
Ma koliko haotična seksualna maštanja nisu haotična
I pored ogromne raznovrsnosti seksualnih maštanja počev od "mekih" do veoma "tvrdih" fantazmagorija naučna istraživanja su ipak pronašla neki red. Evo kakav!
Seksualni maštari u najvećem broju ponavljaju scene sopstvenih fantazama. Jedno vreme se, dakle u mašti, ponavlja ista ili slična erotska priča. Kada se iscrpi, postane bleda i ne stvara erotsko uzbuđenje zamenjuje se drugom. Tipičan primer maštarija ove vrste je seks na plaži za željenom osobom.
Drugi zastupljen oblik je zamišljanje nekih scena seksa u kome je osoba agresivna, dominatna ili submisivna, ili pak, igra osobu nad kojom se vrse akti blage ili izrazitije agresije koje ova prima sa izrazima pomešanog bola i zadovoljstva.
Neke osobe obogaćuju seksualna maštanja variranjem zamišljenih scena u trajanju, detaljima, emocionalnom ulaganju ili sadržaju.
I na kraju treći najzastupljeniji oblik seksualnog maštanja odnosi se na sposobnost osobe da po sopstvenoj voiji nastavi ili prekine da mašta ono o čemu mašta.
S druge strane, sva maštanja ove vrste razlikuju se po tome da li se odvijaju na "suvo" ili uz propratnu masturbatornu ili koitalnu aktivnost. Među seksualnim terapeutima postoje neslaganja da li treba obeshrabrivati ili pospešivati maštanja o drugim osobama u vreme neposrednog seksa sa partnerom ili partnerkom. Treba, naravno, obeshrabrivati! Osim što maštanja nisu u stanju da izdrže dugotrajna stanja u smislu njihove jasnoće i manufakture seksualne napetosti, udaljavaju realne partnere od punog emocionalnog i telesnog sjedinjavanja.
prof. dr Jezdimir Zdravković
Stetoskop
Prikazujemo program najpoznatijeg Američkog seksualnog terapeuta Lo Picola, koji kroz devet zadataka sažima sve faze današnje moderne seksualne terapije frigidnosti.
U jeku seksualne revolucije, sedamdesetih godina ovog veka, Don Paolo Liggeri, katolički sveštenik napisao je sledeće reči, a pri tome nije rizikovao da bude spaljen: "Kad jedan od supružnika nije dovoljno usklađen sa drugim nema pravo da se pasivno ponaša, nema to pravo, jer nije samo njegova dužnost da bude na raspolaganju svom partneru, već mu je i dužnost da mu intimnost učini što ugodnijim.
Ako se radi o frigidnosti, koja se može lečiti, moralna dužnost je podvrgnuti se terapiji, jer to zahteva osećaj pravde i samilosti prema supružniku, koji bi ako mu se uskrati sveto pravo stečeno u braku, mogao moralno zastraniti."
Uzimajući u obzir savremena istraživanja, koja bez pogovora ukazuju na visoku anorgazmičnost žena tokom koitusa (od 30-90%) zaista postoji opasnost da prema katoličkom shvatanju seksualnosti veliki broj žena "moralno zastrani".
Naravno nije ni malo slučajno što se frigidnost (polna hladnoća) javlja kod žena u ovolikom stepenu niti što je reč o univerzalnoj pojavi. Prema našem shvatanju za ovakvu situaciju postoje dublji filogenetski (razvitak vrste) koreni, koji religiozno shvatanje seksualnosti stavljaju u sklad sa prirodnim zakonima produženja vrste. Pro¬duženja vrste dakle na prvom mestu, uživanje na drugom. Da li je onda moguće delovati na pojavu koju nazivamo fri¬gidnost? Moderne seksualne terapije nam dokazuju da je to moguće, ali se pokazalo da lečenje frigidnosti nije nimalo jednostavan posao.
Šta je frigidnost?
* Polna hladnoća žene ili frigidnost određuje se u širokom rasponu od potpunog nereagovanja žene na seksualne draži i situacije do nemogućnosti postizanja orgazma. U tom smislu razlikujemo:
a) polnu hladnoću zbog niskog nivoa seksualnih potreba, koje pripisujemo urođenim, odnosno takozvanim konstitucionalnim razlozima, koja mogu ali ne moraju biti u vezi sa hormonalnim poremećajima.
b) nemogućnost doživljavanja niti prijatnosti niti orgazma.
c) mogućnost žene da doživi prijatnost u određenoj seksualnoj situaciji, ali nemogućnost doživljavanja orgazma.
d) nemogućnost doživljavanja orgazma svakim drugim putem, osim koitiusom (polnim odnosom).
e) ne doživijavanje orgazma pri kontaktu penisa i vagine.
Uzroci frigidnosti
* Blizu je pameti da specifično seksualno vaspitanje žene u detinjstvu i ranoj fazi seksualnog sazrevanja (pubertetu) igra značajnu ulogu u razvoju frigidnosti. Poseban značaj imaju kažnjavajući postupci vaspitača bilo u fazi priprema ženskog deteta za doživljavanje seksualnog zadovoljstva (čitanje erotske literature, seksualno maštanje, gledanje pornografskih slika, seksualne igre sa drugom decom) ili u fazi takozvanih konzumatorskih oblika ponašanja od kojih je kod ženskog deteta, naročito izražen akt masturbacije.
* Postoje značajni empirijski podaci koji govore da ovakve kažnjavajuće mere mogu da usmere seksualnost u drugom pravcu. Pokazalo se na primer (da se žene više izbuđuju dok čitaju bezazlene "ljubiće" - romane nego li dok gledaju pornografske filmove). S druge strane vaspitne mere kojim se kažnjava konzumatorsko seksualno ponašanje ženskog deteta mogu da dovedu da žena potpuno odbaci seksualnost kao komunikacioni čin, koji će joj donositi bliskost i uživanje u partneru.
* Kazna, dakle logički proizvodi strah, pa se i jedan broj frigidnog ponašanja žene objašnjava usloveljenom reakcijom straha od seksa, koja je nastala bilo traumatskim putem, bilo putem informacija da je seks sraman, prljav, nemoralan, ili eksploatatorski itd. Nisu svi oblici frigidnost psihološki uzrokovani pa jedan broj može da se pripiše organskim uzrocima bilo hormonskog karaktera, bilo lokalnim organskim oboljenjima (na nivou genitalija), bilo određenim hroničnim bolestima, koje seksualnost stavljaju u drugi, a preživljavanje u prvi plan.