Oda o Slobi (iz Haga)

Miro moja draga,
Pisem ti iz Haga.
Dokaza jos nema, jos uvek se traga.
Ovde nije lose, skoro da mi prija,
samo da ste sa mnom jos ti i Marija.
Malo je dosadno, ali mi ne smeta,
napisacu druge "Godine raspleta".
Smestaj je komforan, stvarno nema mane,
bas jutros sam bio kod Plavsic Biljane.
Ima li sta novo, i kakvo je stanje?
Cuva li nam narod kucu i imanje?
Kako se osecas, da l' si dobre volje,
kako nam je Marija, cisti li pistolje?
Pisi, draga Miro, kako su nam deca,
mozes li sa platom do kraja meseca?
Trudi se da budes s osmehom na licu,
pozdravi nam malog Marka i Milicu.
Budi dobra i hrabra, gore biti nece,
i u kosu stalno stavljaj sveze cvece.
U zivotu mora svasta da se proba,
sve vas mnogo voli i pozdravlja,

Sloba

Balada o Luzistanskoj nemani


Bio jednom jedan car,
pa imao golem kar.
Imao je i tri sina,
u svakoga po kurcina.
Svaki kurac pravo reci,
od drenova budze veci.
Njim se sluzi mesto maca,
sva tri brata tri jebaca.
Jednom car ih sva tri srete,
pa ih pita: "Sta jebete?"
Al' govore sva tri brata:
"Nista tata, nista tata."
Car se zgranu pa im veli:
"Sta? Lenstine i dembeli!
Zar vi deca carske krvi,
u tom poslu niste prvi?
Dangubite, tesko meni,
a kurcevi besposleni."
Pa zapreti prvom sinu:
"Izbegavas jebacinu."
Drugog sina zatim grdi:
"Tebi picka mozda smrdi?"
Treceg sina psuje, ruzi:
"Cemu li ti kurac sluzi?"
Pa se zatim dalje zesti:
"Ej, da li ste vi pri svesti?
U ustavu carstva moga
ima stavka vrlo stroga.
Zene, ljudi, pa i deca
svako mora da se keca.
Ja jos uvek primer dajem,
sa jebanjem ne prestajem.
Iako sam vrlo star,
jebem carski jer sam car."
Uspomene cara muce,
pa kurcinu on izvuce.
Zgranuse se sva tri sina,
uplasi ih ta kurcina.
Jer to bese neman prava,
k'o azdaja sedmoglava!
Jedan rece: "Braco slatka,
zar postoji takva patka?
Da li sanjam il' sam lud,
kakav grdan, strasan ud."
Car svoj kurac setno gleda,
secanje mu mira neda.
U ruke ga nezno uze,
iz oci mu kanu suze.
Pa ga stipka, pipka, cima,
i govori sinovima:
"Kad bi znali, kuku, jao,
sta je sve taj pojebao.
Tri carice saveznicke,
sto imaju tesne picke.
Trtila je ova kara,
zene raznih ministara.
Dvesta i dve vojvotkinje,
sto se jebu kao svinje.
cetrdeset i pet princeza,
i jos uz to dva-tri kneza.
Nicega se on ne stidi,
jebe gde god rupu vidi.
Predrasude nema glupe,
voli picku k'o i dupe.
Pojebo je sve cinove:
pocevçi od generala,
sto im guza nije mala.
Preko lepih porucnika,
pa do smrdljivih vojnika.
sto na suvom zivi hlebu,
pa se dere kad ga jebu.
On me i sad dobro sluzi,
zato primer nek vam pruzi.
Jebe vredno sta god stigne,
i za tren se oka digne.
Jebe ozgo i sa strane,
i nikad mi ne omane.
Jebe spreda kako s guza,
tvrd je kao klip kukuruza.
Jebe besno, jebe strasno,
i nikad mi nije splasno.
Krut je kao suva grana,
u po noci i po dana.
Za zasluge zbog jebanja,
dobio je sva priznanja:
Orden "Zlatne picke" ima,
s ukrstenim kurcevima.
Zatim dalje krasi njega,
"Lenta venerinoga brega".
Zbog jebanja samo spreda,
"Svetu kitu" prvog reda.
Zbog jebackog grdnog truda,
nosi orden "Zlatnih muda".
I jos lista nije puna,
tu je "Lenta picjeg runa".
Pa "Medalja mracne rupe",
i "Plaketa tesno dupe".
Pa "Rozeta male pice",
i "Orden svete podguzice".

Zidanje Bambilenda

Miting drzi politicar slavni
srpski ponos, care Slobodane
drzi govor Pozarevcu gradu
Pozarevcu, gradu sarenome.
Miting drzi, narod otpozdravlja.
Skupila se sva srpska gospoda
pa je redom na kanabe sadi
sve po casti i po starjesinstvu.
U vrh stola slavni Slobodane
mirno sjedi, hladan viski pije.
Viski pije, havanom se sladi
ljepse mu je no Josipu Brozu.
Taman pise Dzonija Vokera,
o raznome pricase porezu
al' proseta Mirjana devojka
Lako seta po carskom divanu
na njojzi je do devet cvetova
ispod grla devet zlatnih kajli
a na glavi rujna kosa crna.
U ruci joj knjiga Zjuganova
Zjuganova, knjiga sitnog slova
sitnog slova, velike mudrosti
sve mudrosti za srpskoga cara.
Pa besjedi caru Slobodanu:
Gospodine, care Slobodane
Zazor mene u te pogledati
A kamoli s tebe govoriti!
Bit' ne moze, govoriti hocu:
sto bijase nama cara Broza
carovase dok ne preminuse,
ne trpase on na Kipar blago
vec gradise njime bjele vile
bjele vile i zlatne cardake
Sagradio mnoge zaduzbine!
Sagradio bjelu Kucu Cveca,
bjelu Kucu povrh Biograda,
u Uzicoj sebi vilu slavnu,
bunker bjeli podno Dobanovca,
Povrh Kranja cardaka od zlata!
Sve to jesu Broza zaduzbine
nekad Broza, a danas su nase
Ti ostade u stolu Brozovom
a na Kipar ti potrpa blago
ne sagradi zaduzbine svjetle!
Eto nama nece pristat blago
za izbore, za penzionere
Niti nama niti kojem od nas
Drpio si sebi Bjela dvora
po njemu se baskaris lijepo!
Tad govori slavni car Slobodan:
Cujete li, svi ministri srpski
sta govori Mirjana devojka
jer ne gradim nigde bjele vile,
niti vila nit zlatna cardaka
jer ne gradim nide zaduzbine?
Sagradicu Bambilenda grada
Bambilenda, lepseg od Stambola
i od bjelog Vasingtona grada!
Dici cu ga pokraj Pozarevca,
Pokraj grada i Madone slavne!
Imam blaga koliko mi drago
udaricu betonske temelje
a zidove od mramora bjela
i krovove od suvoga zlata.
Bambilend cu sagradit veliki
Gradicu ga porezom velikim
i velikim a joste strasnijim!
Gradice ga raja zabadava
zabadava radnici priprosti
njih cu pricom dobro obrlatit
gradice, a plate trazit nece
kano sto se u Srbiji radi!
Ako koji paricu zaiste,
na njega cu Seselja vezira
izdajicom njega cu pokazat
izdajicom, stranim placenikom
na radiju, u svim novinama
i na miloj mi televiziji
neka takvog Srbija ga pozna
da ga pljuje i da mu se ruga!
Tad ustali svi ministri srpski
svi ustali, aplauz ne stede
niti svoje bjele ruke vredne.
Stezu ruku caru Slobodanu:
Gradi care, bice ti za dusu
i za dusu i za vjecnu slavu
a za bujrum carevicu Marku!
No tu sjedi Karic Bogoljube
sjedi brkat udno kanabeta
sjedi tako, ne bjesedi nista
nego samo ljutim okom sjeva.
Al to vide care Slobodane
vide Bozu, trnci ga spopanu
zasto cuti Karic Bogoljube
zasto cuti, ne bjesedi nista
poplasi se, viski narucuje.
Nazdravlja mu viskijem najskupljim
sve sa ledom, u peharu zlatnom
jedan pije, drugi otpisuje
Bogoljubu, strasnome junaku!
Progovara care Slobodane
progovara ustima zlatnijem
rec govori, grlo mu se stislo
i junacko srce u grudima.
Zdrav da si mi Karic Bogoljube,
Bogoljube, ministre najdrazi!
Reci i ti rec koju pametnu
jer ja hocu Bambilend graditi.
Skoci Karic od zemlje na noge
skide s glave samur i celenke
pa se hvata viskija najskupljeg
sve sa ledom, u peharu zlatnom
pa je casno caru otpisao.
Al ne pije viskija najskupljeg
nego stade caru govoriti:
"Vala care na bjesedi tvojoj!
sto ti oces Bambilend graditi
vreme nije niti moze biti!
Uzmi care knjige sve ustavne
sve ustavne i poreske pride
te pogledaj sto ti knjige kazu
okani se Bambilenda grada!
Nastalo je posljednje vrijeme
Hoce NATO tvoje carstvo rusit
Hoce NATO nama carovati
Oborice nase vile bjele,
nase vile i cardake zlatne,
oborice a trepnuti nece
U njih ima raznoga hajvana
tomahavka oruzja strasnoga
i jos pride vranih aviona
dzaba tebi Bambilenda tada!
Usjelice nase bjele dvore
bjele dvore i cardake zlatne
tvoj ce tada zlatan viski piti
zlatan viski iz zlatnog pehara
jelom ce se tvojim osladiti
i tvoje ce havane pusiti
i tvojim ce carstvom stolovati!
Vlast ce dati poslednjoj fukari
fukari i stranom placeniku!
Raji posla, bogami i para,
demokratske dace im slobode!
Politiku oduzet ce tebi,
oduzeti, a Panicu dati
ili kakvoj jos crnjoj fukari!
Na vlast ce ga nasu milu dati
vlast kradenu, dobro sakrivenu
a nama ce sipak bjeli dati!
Uzece ti i televiziju
pa se vise pojavljivat neces.
Nestace te ko da te ni ne bi,
i nama se onda crno pise!
Vec me slusaj care Slobodane
otprav pare ka ostrvu Kipru
otprav pare u riznice nase
misli na se, a misli i na nas
sto ti carstvo ovakvo drzimo!
Naoruzaj policajce mlade,
pa ih salji po zemlji Srbiji
a najvise do televizije!
Samo oni joste su nam verni,
samo oni, a ne gola raja.
Unistavaj ti zemlje Srbije
jer je takvu NATO iskat nece!
Pleni pare, zatvaraj fabrike
i zatvaraj ti fukaru glasnu
da ne prica sto se cutat mora!
Od Srbije ti zatvor sacini
u kojem ces vazda na vlast biti!
Kad to zacu care Slobodane
udari se u celo veliko
a bjela mu kosa zatalasa
otpi potom iz pehara zlatna
Bogoljubu stade govoriti:
"Vala tebe Bogoljub-ministre
Vala tebe na mudrosti tvojoj
nijesam dzaba tebe sacuvao
sacuvao, medije ti dao
i medije i bogatstva razna
istina je sve sto ti govoris,
al mudriji bicu ja od tebe!
Bambilenda bice bijeloga
Bambilenda od mramora bjela
a krovovi od suvoga zlata!
Policije zaboravit necu
jer mi oni vlasti odrzace
a volim ih vise nego vojsku!
Zovite mi Seselja vezira
da poreze on raspise strasne
da oglobim sirotinju raju
da ucuti praznoga stomaka!
Porez ce mi dici Bambilenda
bez otpora puka bijednoga
dici cu ga carevicu Marku
i unuku, svome nasledniku!
Spremite mi govore velike
izdajicu spomenite svaku
a srpske mi casti osvetlajte
da je meni vlasti dovijeka!
Nece NATO na zemlju Srbiju
nece NATO, njega se ne bojim
dok je meni starog car-Borisa
i njegova Zjuganov-vezira!
Bice blaga svakome do mene
joste vise na ostrvu Kipru
ne bojte se za unuke svoje
dok je raje i dok je Srbije.

Balada o GSP-u (Gospode Spasi Putnike)

Boze mili cuda velikoga,
Ili grmi il' se zemlja trese,
Il' udara more o bregove?
Niti grmi nit' se zemlja trese
Nit' udara more o bregove.
Vec to tramvaj ide Nemanjinom,
Kako ide vesela mu majka
Po tri trole u daljinu skace
Po tri u dalj', po dve u sirinu,
A po jednu sad gore sad dole,
Na stanici svakoj bitka slavna
Ko ce prvi uci u tramvaje.
A kad covek u taj tramvaj udje
Na ulazu kondukter devojka
Na glavi joj kapa umazana
Ispod kape kose necesljane
Te izdaje karte natenane.
Po dve karte na minut izdaje,
Svaki drugi minut se odmara.
U tramvaju guzva pregolema.
Da je kome stati pa gledati,
Imao bi zasto da se cudi,
Mesta ima za sezdeset ljudi,
A unutra tri stotine dusa.
Izmesa se i staro i mlado,
Izukrsta i noge i ruke,
Dzeparosi rade na sve cetir' strane
Pod klupama sitna deca sede
Na klupama po petoro ljudi
A ostali na noge lagane,
Jedno drugom gaze na zuljeve
I pod rebra laktove guraju.
Tu se jedan junak zadesio:
Desnom nogom na prednjoj platformi,
Leva mu se jos po zadnjoj vuce,
Drugi gurnu noge kroz pendzere,
Treci junak i noge i ruke.
Jednom samo glava u tramvaju,
Telo mu se po vazduhu klati,
A cetvrti sve je nadmasio,
Zubima se za migavac drzi.
U tramvaju cika, plac i vika.
Svi putnici oci izbecili,
Mislis, sudnji dan im odzvonio.
U tramvaju, stari ljudi pamte,
Behu nekad sipke za drzanje,
Ali sada od silnijeh sipki
Samo jedna zdrava ostanula.
Drzi sipku sto pedeset ljudi.
Tramvaj skripi, trza, cima, trese,
Pa nastaje zveka i zvonjava.
To putnici gube ravnotezu,
Junackim se glavam' sudaraju,
A kad stigne poslednja stanica
Tuzno ti je okom pogledati;
Kad izlaze ljudi iz tramvaja
Nekom nema na cipeli djona,
Jednom fali leva nogavica,
A drugome i oba rukava
Jedan udje u novom odelu,
A izadje u gace kupace.
Ostala mu od celog odela,
Dva, tri konca tanka, duga bela,
to tako biva svakog dana,
Sve do mraka, a od jutra rana.


(pozdrav svima koji su se ikad vozili GSP-om)

Hamlet

Jednog dana u mesecu julu,
seo Hamlet na glavic od kulu.
Gleda mladjan put sto se krivuda,
pa razmislja ceskajuci muda:
"Nisam vitez, kovac, gnjurac,
ocigledno nisam ni za qrac.
Oduvek je bio zakon danskog dvora,
da princ ima golemog macora.
Da je pravo olicenje sile,
da mu jajce ima bar dve kile.
U je*anju da mu nema para,
svakog trena da ga sluzi kara.
Da je majstor za lascivne rime,
i da pi*ke umiru pod njime.
Nisam slika ni prilika princa,
qrac mi je ko u kakvog klinca.
Od toga se meni steze grlo,
jajca su mi minimalna vrlo.
U drzavi ja poslednji kasam,
sve u svemu (zacin C dr*adzija ja sam.
Umro mi otac, o jadni moj oce,
od nedavno postao sam siroce.
Dok po Rajni alas tera sajku,
ocuh i stric sad mi je*u majku.
Klaudije bas je s uma sisao,
sav mu um u qrac otisao.
Cele noci on drzi na udu,
milostivu gospodju Gertrudu.
Kad joj stojka medju noge krne,
otac mi se u grobu prevrne.
Ajde sto mi majku je*e stalno,
sto bar mene ne zeza verbalno.
Nadje li se u stanju pripitu,
kad god dodje uvali mi kitu.
Jedno jutro pre rane zore,
naterao me da perem prozore.
Nisam student pa ga odbih hitno,
on mi rece da sam go*no striktno.
Nakon toga posle svadje kratke,
naterao me da merimo patke.
Kad izvadi svoga strvinara,
kao guju ljutu iz nedara.
debeo mu kao kakva grana,
na njega je metnuo 9 vrana.
Udari me laka nesvestica,
kad izbrojah koliko ima ptica.
Kralj tad rece: "Ajd sad
qrac da vidim sta ce tebe stati."
Kud cu, sta cu, ja izvadih tada,
ono malo sto imadoh jada.
Nije deblji no prilepska trava,
na ciodu podseca mu glava.
Sve je jasno kao teorema (nije Pitagorina
tu od qrca cak ni kite nema.
Kad ga kralj vide ozari se grdno,
cini mi se da je od srece prdno.
"Za tu spravu nigde nema rupe,
trci kuci i je*i se u dupe!"
Kao sto vidis moj pokojni oce,
i zec ostri qrac na siroce!"

Ispovest jedne cure

Leto bese ja lezim na plastu
i osecam kako sise rastu.
Trljam rukom ispod donje trbe,
na brezuljku dlacice me svrbe.
Lezim tako i sunce me grije
medj' nogama neka vatra bije.
Lezim tako svoje vreme arcim
prste svoje u picku zavlacim.

Gurnem prstic, slast mi se stvara
ja se pitam kad ce doci kara
kad li cu se pojebati mlada
sve bih dala kad bi bilo sada.

Otad prodje jedno mesec dana
povede me u grad moja nana.
Upisa me, bese skola neka,
i stanovah kod nekog coveka.

Jedno vece on isprati zenu,
radila je tad u trecu smenu.
Lezah tako nekih pola sata
kad on kucnu bas na moja vrata.

Pali svetlo i pridje mi blize
pa sa mene cebence podize.
Seda kraj me, hvata me za ruku:
"Budi mirna i ne pravi buku."

Raskopca mi bluzu, rasceslja mi kosu,
pa me tada poljupcima osu.
Rasturi se moja kosa gusta,
pa mi jezik strpa bas u usta.
Sisam jezik, za vazduh se borim,
cini mi se pocinjem da gorim.
Sise gnjeci bez imalo stida,
i gacice poce da mi skida.

Sakom svojom po dlakama trlja
i prsticem u picku mi srlja.
Poce onda o'zdo da me skida,
meni tada ponestade vida.
Kurac mu je debeo ko ruka,
po stomaku dlake ko u vuka.

Sta da radim? - stadoh da se cudim,
i od straha ocu da poludim.
Drhtim, cekam, sta ce sada biti,
kako da se oduprem toj kiti?
Tad on pridje i noge mi dize,
pa primace kitu ribi blize.

Gurnu malo,zabole me jako,
vidim jadna nece biti lako.
Znoj me probi,a suze mi teku
pripala sam iskusnom coveku.

Kad se pribrahja od bola
tek tad vidim da sam sasvim gola.
On me ljubi,sisa bradavice,
do tavana dize mi nozice.

Kako jebe,utrobu mi para,
a u telu lude strasti stvara.
Po dupetu udaraju muda,
a ja se derem kao da sam luda.

Svrsila sam nekoliko puta,
a u njega kurcina jos kruta.
Jebe tako, malo se odmara,
pa mi srecnoj tiho progovara:
"Izjebah te curice sa sela,
zato vise nisi nevesela."

Klimnuh glavom presrecna do suza,
on me tada prihvati s guza.
Zaturi ga s guza sve do muda,
i osetih nova slatka cuda.

Savio me ispod svoga struka,
pa ja gledam u ta jaka muda.
Jebe tako,i sve drma brze,
pa se naglo iz mene istrze.
Svrsio je uz jauk bez vriska,
moja riba drhti kao liska.

Sipa spermu svuda po meni
i moli me da ne kazem zeni.
"Od sada cemo raditi ovako,
samo nemoj da te jebe svako."

Lezim tako i razmisljam sama,
a isto tako savetujem i vama:
"JEBITE SE NIJE TO SRAMOTA,
BEZ JEBANJA NEMA NI ZIVOTA."

Author: Pedja Trutin, HYPERSONIC

Lepa si Madlena


Ti si cuvar svetskog mira
od Japana do Alzira,
ti si nocna mora ljudi
kao sto su kudi Srbi,
il' ce biti kako treba
il padaju bombe s' neba.

Lepa si Madlena,
kao krava pregazena,
Klinton Bilu tvome bogu
nabicu u dupe nogu,
pa da opet ko pticice
nadlecete izbeglice,
da ga slusas kak' uzdise
'samo tolko, treba vise!'

Ti si ruzna, masna, glupa
kao Milka krava tupa,
niti baka, niti deka,
nema mozga, neka, neka,
tvoj lik sveti, sad nas greje,
cike, tete, bate, seje.

Lepa si Madlena,
pola nesto, pola zena,
nema takvog sekretara
kao sto je stuka stara,
dogovore ta kad sprema
onda pogovora nema,
Hajl Madlena, nase zlato,
dabog' crkli, ti i NATO.

Autor: Prof. Kalkulus

Moj na Kosovu

Mili Boze cuda velikoga
Velikoga do krasnoga moga
kad se vojska na Kosovu sjati
ko ce koga ovde izjebati
Sjedne strane turski car Murate
i sto hiljada vojske mu kurate
na tovare rane i dzebane
da ih jebes gde im sve to stane
i hiljade jebezljivih bula
vranih konja,magaraca,mula
S druge strane srpski car Lazare
krupnih muda i ogromne kare
sa sacicom probranih junaka
svakome je mudo kao saka
i spremljena junacka kurcina
da nabije bar po tri turcina
brojem ih je deset puta manje
al su tako spremni za jebanje
da murata sjebu na brzinu
i kompletnu tursku carevinu
S desne strane Obilic Milose
od kurca mu mnogi izgibose
hodi svetom uzduz i popreko
kuratijeg nema na daleko
jebao je uoci poklada
sultaniju usred carigrada
naocigled ovog belog sveta
u dzamiji usred minareta
Do njega je Toplica Milane
ljut kuronja bez straha i mane
muda su mu ko topovsko djule
taj odjednom jebe po tri bule
gledali ga na barjamu u zoru
kako hladi muda u Bosforu
Uz njega su deset jugovica
strahovito kuratih mladica
nisu ljudi nego prava cuda
svaki ima bar po devet muda
ponosito pored oca jasu
svakim picka visi u unkasu
perjanice od pickene dlake
boze mili gledaj te junake
S leve strane Brankovicu Vuce
kurcina mu po usima tuce
sa djavolom je na megdanu bio
sjebo ga je nije se javio
Do njega je Srdja Zlopogledja
drzi kitu vezanu za ledja
sa vojskom je pregazio Drinu
zajeban u picku materinu
sa njima je Kosancic Ivane
jebe Heftu i tad neprestane
nego krka negde u zasedi
taj ni muvu u letu nestedi
isao je u carsku rusiju
pored dvorca zauzeo busiju
i cekao je ko orao pticu
da pojebe rusku caricu
snjim je mnogo hrabrih hajducina
nadrkanih i spremnih kurcina
da iz neba picajzla padne
sanse bi joj bile stvarno jadne
nigde nebi na zemljici pala
negde bi se ko bog zadrzala
jal na konju jal na jataganu
jal na kakvom polnome organu
Kosovo je tako izgledalo
pre nego sto se stvarno zagovnalo
polako su prolazili dani
vec su ljudi bili nadrkani
otekla im muda od cekanja
pa pocese silna jebuckanja
al kad svanu na vidovdan zora
viknu Murat ispred svog cadora
- kaurine izlazi iz rupe
alaha mi raznecu ti dupe-
kad je cuo taj izazov Lazo
brzo kurac lojem je namazo
pa odreza kao sablja kad kosi
-u picku se materinu nosi
serem ti se ja na tvoju krunu
i jebem ti u picku kadunu-
to Muratu bilo je previse
na kurac mu suze udarise
tad jurnuse janjicari ljuti
al ih kurci docekase kruti
bacise ih nazad na boljiste
tu sad nasta pravo jebaliste
ciknu Milos kao guja ljuta
sve je kurcem smakao sa puta
pa udari na Kosovo polje
jebem li ga ko bi mogo bolje
koga kurcem dokaci po glavi
taj ostaje na zelenoj travi
cim mu neki buljak pridje blize
po deset ih na kurac nanize
ne oseti da je glava tvrda
vec je stalno nabija na muda
kako koju tursku glavu smakne
calma mu se nakurac namakne
i tako se uz put zajebavo
dok nedodje pred Murata pravo
pa povikne snazno turskom caru
-aj turcine popusi mi karu-
tad je Murat popizdio vrlo
al mu kurac nabi se u grlo
tek sto rece -aferim Milose-
na minder mu oci ispadose
sta tek Srdja od turaka cini
boze mili o boze jedini
tri baklje nakurac nabije
pa ih onda po Kosovu vije
mudima ih opizdi po licu
pa ih onda baca u Sitnicu
na kurac mu pena udarila
al mu jos ne popusta sila
dve mu vile trce oko sarca
da duvaju i hlade mu jajca
u turke se uvuce paniika
propade im sva ratna taktika
postade im na megdanu vruce
sad im zao sto nisu kod kuce
na levom se pojavili krilu
pa im Bogdan jebe majku milu
al gde Bogdan nemogase stici
rsum prave braca Jugovici
goleme su kurce isukali
i sve redom na njih nabijali
u junaka Jugovic Damjana
na kurcu mu sedam ljutih rana
muda mu otekla ko gajde
pa od njih nema mnogo vajde
pomaze mu Raviojla vila
na glavic mu meleme stavila
pa se ranjen bori kraj Sitnice
jebe turke vrcaju varnice
s desnog krila Toplica se dize
iz kurca mu modar plamen lize
postrojio pedeset dervisa
pojeba ih pa onda popisa
Kosancic mu odmah do ramena
i sa njime probrana imena
skupio je trideset vezira
pa ih junak krupno maltretira
guzice im pocepao grdno
Mehmed pasi na percin je prdno
i tako se odvijala bitka
sevala su poljem muda britka
kad na podne promeni se stanje
Brankovic je napravio sranje
borio se dugo svom zestinom
s bajazitom Muratovim sinom
jebo ga je pet puta u dupe
naterao turke da odstupe
vec su bili sa bitkom na kraju
kad Bajazit rece u ocaju
-bolan Vuce nejebi vreme
pojebaces sve turske hareme
pojebaces i turskoga cara
povicei se i izdaj Lazara-
Brankovic se od cuda ukoci
pakosno mu zasijase oci
jebacke se razbudise strasti
ko ce takve odbiti casti
i bez mnogo galame i buke
povuce se i propusti turke
Bajazit se obradova grdno
od srece je osam puta prdno
pa se masi sablje i topuza
pa udari po srbima zguza
planu zemlja otvori se nebo
boga pitaj ko je koga jebo
jos je malo trajala galama
pa Kosovo zavi crna tama
kad osvanu dan po vidovdanu
ovako je bilo na megdanu
na sve strane razbacana muda
koliko ih je da zines od cuda
po boljistu leze mrtvi turci
mlitavo im vise njini kurci
sav ostatak silne turske vojske
raznete im guzice gospodske
do njih leze i srpski junaci
zgazena im muda ko opanci
na ledini kraj vode Sitnice
lezi telo Milana Toplice
sve je bule na kurac nabio
on se tako sa dusom rastavio
nasred polja usred Kosova
lezi Srdja i vojska njegova
na muda je zasto neznam ni ja
vezo masnu od turskih dimija
a do njega odma s desne strane
tu je pao Toplica Ivane
na licu mu cudan izraz bola
kurac mu je prebijen na pola
malo dalje spava Juze stari
Omer-pasa visi mu na kari
na obali kraj hladnoga Laba
u sredistu glavnog turskog staba
gde je nekad turski cador bio
tu se Milos ko beg opruzio
na tri mesta slomljena mu kita
bezivotno vise muda vita
jos se drzi kao soko viti
smrtno ranjen ali ipak zivi
nad njime se devojka nadnela
zalosno mu gleda muda bela
sa ociju kalpak mu pomace
pa ga pita - bil vode junace ? -
Kad je milos otvorio oci
kurcina mu iz momenta skoci
pa kad vide Kosovku devojku
ocajnicki zgrabi je za dojku
kakva voda progovori zivo
meni picka treba iskljucivo...

Moj na Mišaru

Polećela dva gavrana vrana,
sa Mišara polja izd*kana.
Poslala ih Kulinova kada,
Svom Kulinu jade da izjada.
Guščije pero u go*no umoči,
Pa ovako pismo njemu sroči:
"Ture moje ovlaš obrezano,
moj ku*onja, moja živa rano.
Dok ti ležiš sa vojskom u Skoplju,
Pojma nemaš kakvu imaš drolju.
Kad god li ju sramota zasvrbi,
Na*uzi se da je je*u Srbi.
Kao da je volja Alahova,
je*aše je u više mahova.
Najžešće je je*o Đorđe Crni,
od njega joj i sad pi*ka trni.
Jahala je Stojković Milenka,
na prezime ko na Zelenka.
Pa da vidiš Jovana Kursule,
na ku*ac mu stanu po tri bule.
Po tri bule i dva janjičara,
i jos frtalj slobodna mu ka*a.
Vujadina, hajdučinu staru,
volela je da drži za ka*u.
Staru ki*u držala je stalno,
malo rukom a vise oralno.
Je*ao je Buljubaša Zeka,
ki*a mu se vidi iz daleka.
Nije ki*a nego kolos pravi,
kada hoda vuče ga po travi.
I Zekinih stotinu jataka,
mrkih pogleda, ogromnih pataka.
I knjaz Miloš je*o je takođe,
teško ženskoj kad li mu nadođe.
Ku*ac mu je kao ruka tanak,
voli pi*ku više nego danak.
Uspeli su i dahije ljute,
da nataknu na ku*čine krute.
U gu*icu često beše klana,
hrabra vojska našega Sultana.
Alah agrar dobro biti neće,
kad se Turčin na kriv ku*ac meće.

(Ljuba Moljac)

Balada o penzioneru

Godinama opterećen,
umno poremećen,
seksualno rasterećen,
novčano ugrožen,
vremenom pregažen,
dosadom zaražen,
tekstilno unakažen,
uvek drema,
zube nema,
jede sve manje,
sere sve tanje,
na beli luk smrdi,
ide i prdi,
prava je beda,
niko ga ne gleda,
guza sve uža,
muda sve duža,
kita viseća,
totalna nesreća!

Bajka o Pepelguzi

Bio je jednom neki bogat cova
kome je logicno kapala lova
i koji je imao predivnu kcer
a kcer izgubila mater.


Oca taj gubitak nije nesto tak'o
sa lovom se uvijek pojebati lako
a kcerka je venula tuzna i sama
jer tata je kurac, a mama je mama.

Zato ozeni jednu od jebacica
da bi skinuo tugu sa kcerkinog lica
pa neka provede svoje mlade dane
pored kakve-takve jebacice mame.

Ali nova mama, po ocevoj mjeri
dovuce sa sobom i dvije grdne kceri.
Vec se vidjelo da obzira nema
i da mama neku pizdariju sprema.

Karala je muza iz vece u vece
a on jadan, nije vise bio cvece,
te veceri jedne bas kod samog kraja
podudla mu karu i presusi jaja.

Joj koja nesreca pogodi devojcicu
dode joj da majci odsjece picu
a jebena mama samo joj se ceri
ona je najzad gazda, i njene dvije kceri.

I tako devojcica k'o zadnja stavka
posta u kuci obicna sluzavka.
Kuvala, spremala, cak im prala gace,
posluzivala goste; to jest jebace.

A jednom kada je u pep'o pala
za frigidne sestre to bijase sala
maloj se od pepela zasivila guza
pa je ove nazvase Pepelguza.

U toj kuci seksa najvise je bilo
po cio dan se pusilo i guzilo.
Maceha je u tom poslu bila glavna
a njena je picka vec postala slavna.

Ipak je pazila da ostane mlada
pa je dnevno pusila samo sest komada.
A sestre koje nije bas krasilo lice
izdasno su dijelile svoje vrele pice.

Pepelguza se od tolikog gledanja
i sama uzeli zestokog jebanja
ali u toj kuci faktor nije bila
pa je jadnica vibrator nabavila.

Posto u toj kuci ne imase prava
nju je zadovoljavala ta zilava sprava
jer to cudo ko rucni top tuce
pa se i picka postepeno razvuce.

Ipak to nasoj prici ne daje zaplet,
jer odavno se zna: guzi se citav svijet.
U dvorcu mudrog i mocnog cara
prici o Pepelguzi zaplet se stvara.

A njegov kurati sin - princ od Muda
poceo je nocu stalno da vrluda
mijenjao je dvorske damice k'o ves
karanje je placao odmah i to kes.

I zato tata car zbog svih tih vagina
odluci da ozeni napaljenog sina
te po cijelom carstvu posla pozivnice:
Na bal kod cara pozvane sve pice.

U carstvu tad nasta radost i spremanje
i sve pice bijahu spremne za jebanje.
Svakako maceha i njene dvije kceri
jasne su bile u toj namjeri.

Odjurise na bal k'o tri furije
ostade Pepelguza da suze lije.
Dobro je znala - pozudna joj pica
ali avaj, nema za bal haljinica.


I opet jebes bajku bez dobre vile
k'o meksikanca bez boce tekile
i evo vile pored Pepelguze
carobnim kurcem brise joj suze.


Odmah joj nabaci haljinicu ljutu
da svakom muskarcu pravi kitu krutu
pripijena tijesno - siroki dekolte
sise joj stajase k'o na izvol'te.

Napravi kocije od suvoga zlata
sutnu je u dupe i zatvori vrata.
Ritnuse se vranci, pojurise u noc,
vila samo rece: Vrati se u ponoc.

Stadose pred dvorac, kopita im bride
niko do tad takvu kociju ne vidje.
Kad Pepelguza izade nasta prava frka
tri reda strazara otpoce da drka.

Samo sto su usli u svecanu salu
mladozenja baci iz kurcine balu.
Jasno je zacop'o se k'o dvorska luda
od velike zelje zveckaju mu muda.

Zamoli je za ples, u narucje uze
zabi nos medu sise, zabi prste u guze
I svi u dvorani gledali taj par,
vlazila se pica - krutio se kar.

Tika-taka prolazilo vrijeme
princ je postavljao seksualne teme
i kad najzad u kurcu osjeti muku
on odluci da zatrazi pepelguzinu ruku.

Ali ponoc zakuca taj sat - jebeni vrag
pobjeze Pepelguza - za njom vlazan trag.
I tacno u ponoc mora stici kuci
jer carolija ce bas tada puci.

U trci iz dvora od silne brzine
ispade joj njen vibrator iz vagine.
Princ koji na zalost kociju ne stize
zadovoljan ipak vibrator podize.

Zaigra tad osmijeh na njegovom licu
jer po toj ce spravi prepoznati njoj picu.
Rece: Nek sva vojska po carstvu se razide,
dok na ovakav kalup picu ne naide.

Trcali vojnici po carstvu sto puta
al' nijedna pica vibrator ne proguta.
Mladi princ ocajan u ljubavnom zaru
za nevjestom svojom drkao je karu.

Najzad pred kucu Pepelguze banuse
zlobne se sestre na vibrator nabise.
Slaba vajda sto su jebacice bile
kad svoje pice nisu tol'ko teglile.

Dzaba svinjske masti, dzaba vazelina
za njih taj vibrator bijese k'o planina.
Veseli vojnici svoj osmijeh ne kriju
jer sestre ce morati pice da zasiju.

Dode i Pepelguza iz zadnjih soba
da i ona taj vibrator proba.
Maceha se dreknu: Ugled kuce rusi!
Vojnik je ucuta dade joj da pusi.

Za Pepelguzu ta sprava bese sala
jer njena pica ga je sto puta gutala.
Dojavise odmah princu tu radosnu vest.
On predrkan i srecan pade u nesvest.

Kad se osvijesti ona vec bi tu
vrelom mu picom pruzi utjehu.


O Pepelguzi ovo bila je balada
karala se dok je bila mlada.
Sad je nesto ostarila, u plucima je gusi
ali svome princu jos presrecna pusi.

Početak bune protiv dahija

Mili Bože, čuda velikoga!
Kad se šćaše po zemlji Srbiji,
po Srbiji sistem da prevrne
i da drugi postane sudija.
Tu partije nisu rade kavzi,
nit' su rade NATO izjelice,
al' je rada sirotinja raja,
koja globa placati ne moze,
ni trpeti Zlobina zuluma.
I rada je pravoslavna crkva,
Zlobizmu se kraj videt ne moze,
zeman doso, valja vojevati,
za krst casni krvcu proljevati,
svaki svoje da pokaje stare.
Tu je raja sa Kosova stigla
pred kapije grada Biograda.
Trazi raja u Biograd uci,
da pokaze cemer i jauka
da to ceo Srpski narod vidi
kako Zloba prodade Kosovo.
Al' ne daju Zlobini panduri
niti daju Zlobine dahije.
Tu je vojska sa Kosova stigla
pred kapije grada Biograda.
Trazi vojska u Biograd uci
da pokaze krvca i nevolje
umrlice kao pahuljice.
Crni sneg se po Srbiji prostro
da to ceo Srpski narod vidi
kako Zloba prodade Kosovo.
Al' ne daju Zlobini panduri
niti daju Zlobine dahije.
Tu je srpska sirotinja raja
sto prezive sedamdeset cuda
sirotija sad biti ne moze.
Pita raja Zlobu gospodara:
"Gospodaru Milosevic Zlobo,
kako ces nam harac uzimati
kad za harac mi zlata nemamo?"
Zeli raja pomoci Srbiji,
kroz poslove, njive i imanja
al' ne daju Zlobini panduri
niti daju Zlobine dahije.
Pita raja Zlobu gospodara
"Gospodaru Milosevic Zlobo,
sto potpisa belu knjigu mira
posle svijeh muka i nevolja,
kad si mogo bolju knjigu pisat
u Francuskoj, zemlji pregovora?"
Raja pita, al niko ne cuje
jer ne daju Zlobini panduri
niti daju Zlobine dahije.
Gleda Zlobo a gledi i Mirjana
u Belome dedinjskome Dvoru
ogrnuli skerletne binjise,
suze rone, a prilike glede:
"Ala kardas, cudnijeh prilika!
Ono, joldas, po nas dobro nije".
Pa od jada cela srpska Vlada
i svih trinest Zlobinih dahija
nacinise od stakla tepsiju,
zagrabise vode iz Dunava,
i na "Usce" kulu iznesose,
navrh kule vrgose tepsiju,
u tepsiju zvjezde povatase,
da gledaju nebeske prilike,
sto ce njima biti do posljetka.
Oko nje se sastase dahije,
nad tepsijom lice ogledase;
kad dahije lice ogledase,
sve dahije ocima vidjese
ni na jednom glave ne bijase.
Potom Mira nevesela posta
od crnih joj smrti predskazanja,
avet Tita stane prizivati
da joj Tile dusu umiruje
i lepsu joj sudbu obezbedi.
Al' ne dode duh Tita u dvore
vec tu granu avet Apisova.
Skoci Mira na noge lagane,
krv se ledi, zile nategnute
niti place a niti se smeje,
neg' promatra strasnoga akrepa.
Progovara avet Apisova:
"Oj Mirjano, zeno Zlobodana
cas je doso, valja da se proba
les tvoj nece naci svoga groba!
Ja predvodim mlade oficire
sto ubise kralja i kraljicu
cerez kavge i lose uprave.
Predvodio nisam radi slave
vec zbog Srblja, zarad Otadzbine
pa dovedoh Petra iz tudine
da Srbijom caruje posteno
da obnovi stetom osteceno
od uprave lose poruseno.
Veruj Miro, zeno Zlobodana,
da za ovog najcudnijeg vjeka
videh trista srpskijeh vladara
svakojakih cuda i nezgoda,
al' ne videh ista poganije,
i ne videh ista pohotnije,
niti videh ista grozotnije,
od zuluma Mirjane i Zlobe.
Jer zbog vlasti probudiste strasti
nateraste mrznju i ratove
svaki svoga da ubije bliznjeg.
Prosjakom ste raju nacinili,
Armiju ste 'davno rasturili,
od pandura sluge napravili,
od Srbije rdavo imanje.
Vise nema srpskih oficira
niti ima dahija, pandura,
koji mogu vas zulum skinuti.
Al' kad skoci sirotinja raja
kad ustane kuka i motika,
bice vama po mediji muka.
Zato Miro, zeno Zlobodana,
cas je dos'o, valja da se proba
les tvoj nece naci svoga groba!"
Nebom sveci stase vojevati
i prilike razlicne metati
vis' Srbije, po nebu vedrome.
'Vaku prvu priliku vrgose:
od Đurdeva do Vidova dana
svakog dana kisni grad padase,
okruglice k'o male loptice,
da se Srblji na oruzje dizu,
al' se Srblji dignut ne smjedose.
Drugu sveci vrgose priliku:
kroz Vidovdan do Svetog Nikole
zle oluje po nebu idose
da se Srblji na oruzje dizu,
al' se Srblji dignut ne smjedose.
Trecu sveci vrgose priliku:
grom zagrme na svetoga Savu
u sred zime, kad mu vreme nije,
sinu munja na Casne verige,
potrese se zemlja od istoka,
da se Srblji na oruzje dizu.
Raja tada poce ustajati,
za oruzje poce se 'vatati
zeman doso, valja vojevati,
za krst casni krvcu proljevati,
svaki svoje da pokaje stare.
Zbori raja Zlobi i Mirjani:
"Gospodaru Milosevic Zlobo
i Mirjano, prokleta Jerino,
Nece biti sinu Bambilenda,
niti kcerci radio Kosave,
niti tebi egejskih brodova,
nit' Jerini svajcarskih racuna.
Kada raja na presto postavi
raja presto moze da rastavi!
Tebi nije tribunal u Hagu
vec je tebi tribunal na pragu
tu kod kuce, na Terazijama!"
Mira stane gorke suze liti,
spanicena zove Zlobodana,
"Zlobo, odma Mendelu da zoves
sa kraj sveta iz Juzne Afrike
azil trazi dok azila ima!
Nemoj mislit na blago i kase
pa bandere tela da nam krase,
azil trazi dok azila ima!"
Zove Zloba Mendelu Nelsona
Zove Zloba al' niko ne cuje.
Ondak zvase kiparskog konzula
da u Kipru casni azil nade.
Zove Zloba al' niko ne cuje.
Ondak zvase Gadafija i Kastra
obojici da u goste dode,
ali oba zauzeta behu
il' bar tako Zlobi besedise.
Ondak zvase cara Lukasenka,
da u Minsku bar starost provede
Belorus se Zlobi odaziva
zove Zlobu da mu se pridruzi.
Raja tada poce ustajati
krece hitro gradu Biogradu,
ka Bastilji tvrdavi necasnoj
da Bastilju od lazi ocisti
ruznih snova da Srbiju resi.
Kada raja Bastilju pocisti,
onda krene ka zgradi uprave
preko Save u Novi Biograd
te upravnu zgradu razvaljuje
u pecinu ispod zgrade ude
da pronade crnu guju ljutu
ali guji ni traga ni glasa.
Mira stane gorke suze liti,
spanicena zove Zlobodana:
"Zlobo, spremi moje bele vrance
pa na Surcin sad nam je hitati"
Zloba sprema svoje konje bele
i pakuje blaga i odore.
Raja tada ka Dedinju krece
spremna jeste motika i kuka
da nestane po Srbiji bruka.
I tu tezak nastane okrsaj
bitku bije svijetlo oruzje
bitku bije terazijsko uze.
Dal' je Zlobo uspeo uteci
il' je pravdu na trgu docek'o
to vam pesnik ne bi znao reci.
Ono ipak sto je zasigurno
trgovi ce zazeljet Zlobe
ali Zlobe nigde biti nece.
I jos ovo valja besediti:
Kad Azdahu skroz isteramo
milost, veru i ljubav vratimo
tad ce Srblji posteno postati
cestit narod slavne sutrasnjice.

Rodoljubiva pesma

Oj, Klintone kurvin sine,
hoćeš borbu sa visine,
što ne siđeš u planine,
da te Srbin tu okine.

Kurvin sine Toni Bler,
nikad nisi bio fer.
Dižeš NATO da nas rušiš,
možeš kurac da nam pušiš!

Olbrajtova kučko stara,
tebi treba srpska kara,
na sramotu Kontakt-grupe,
ispucaće tvoje dupe.

Gospodine Folke Rije,
jebemo ti najmilije,
a s obzirom da si peder,
nek te jebe Gerhard Šreder.

A vi Holbruk, Majls i Hil,
što ne znate za rezil,
pozdravite moćnu svitu,
dobićete svi po kitu.

Slobino pismo Klintonu

Knjigu piše Milošević Slobo
iz carskoga grada Beograda
knjigu piše sultan Vilijamu
u bijelome Vašingtonskom dvoru
i u knjizi bjesedi sledeće:
"Oj Turčine, Klinton Vilijame,
ti sto bombe po Srbiji sejes,
man'se care kaspijskijeh cevi
man'se care masona i para,
man'se care aga i nahija
no ti slusaj mene hriscanina!
Šaljem tvoja tri viteza mlada
sa Dzesijem tvoijem ulamom,
tebi nazad u Stambol-Vasington
da ja bolji rejting pridobijem
da plan mira svoga reklamiram
da Kosovo Arnauta rijesim.
Ako mir moj prihvatis Turcine
tvoj ce rejting prebogat postati
(sad ti pada kao teska klada)
ruskog cara neces pokarati
a po Turskoj vazda ces pricati
kak' Jevropu oslobodi jarma
Na Kosovo vojsku ti bi rastro
ali vojsku moje vjere casne
Rusi, Irak, Gadafi i Kastro.
Arnaute vratili bi nazad
i mir casni s Natom podijelili
srpskoj raji spokoj povratili
Al' pocuj me Turcin Vilijame,
ako moj mir sa mnom sklapat neces
dzaba tebe topova i konja
dzaba tebe bombi, aviona,
kad ustane motika i kuka
bice Natu po mediji muka.
Mi smo Srbi narod jedan cudan
inat srpski vecito je budan.
Ti nam srusi kulu na Avali
a mi tebi deset aviona,
ti porusi moje bjele dvore
a mi tebi spijun letilice.
No pocuj me Klinton Vilijame,
Ako peske dodes na Kosovo
tek ce onda belaj zapoceti
jer ce raja od sebe se dici
svaki svoga ubice natovca
i u slavnoj bitci zrtvovati.
Vijetnam je u tvojem secanju
Sultan Lindon bedno sto izgubi
raja tvoja zaboravit nece.
Dok ja kacim sliku cara Laze
(odma pored Van Gogove slike)
moja raja za Kosovo zivi
Kosovo se izgubit ne moze!
Previse je zrtava i para
previse si na Dedinje cilj'o
a tek treca faza ako bude,
bez fabrika ostace Srbija
i mostove raja ce traziti
a mostova nigde biti nece.
Dzaba tebi Albrajt aginica,
dzaba tebi slavni Holbruk Beze,
dzaba Nato devetnaest nahija
dodji sa mnom razgovarat druze,
sa Dzesijem tvoijem ulamom
da mir casni sada napravimo.
Obojici rejting da popravimo
a Srbiju jopet izgradimo,
tvoj naftovod i moje fabrike
Arnaute onda bi zbrinuli
slobode im nekakve dodali
i za mir se onda izborili.
Moj monopol onda bi opstao
mirotvorac marsal bi postao,
dozivotno na prestolu sedeo
Cara Lazu sa mnom porediće
moja raja zabavljena biće
gradnjom srpskih gradova i kula.
A Kosovo ostaće nam slavno,
deo Srpske carevine naše."

Imao sam par ovih, ali ova prva .. genijalno