clear your mind of all questions ... shta je to shto ostane kad se prekine lanac misli? da li bice koje vishe ne postavlja pitanje o svom postojanju i dalje bice ?

@sofja

Ulazis duboko u problem lingvistike u filozofiji - zato sam i pomenuo Deridu i njegovu dekonstrukciju. Reci su prazne ako ne postoji razumevanje njihovog znacenja - tu se slazem sa tobom. Ali svaka rec - pojam - ima ili moze da ima drugacije znacenje (u svojoj sustini) kod mene i kod tebe. To smo i pokazali nasim lepim malim eksperimentom koji se odvijao u par postova. I tu smo i dosli do sustine - definisanje pojmova.

Dekartova greska u metodologiji je polazna tacka i veliki broj apriori usvojenih pojmova koji su za njega imali znacenja i bili definisani ali za mene ili nekog drugog oni to nisu. On definise logos kao JA - kao bice. I polazi od njega u traganju za Bogom. Al emo jedan mali primer gde je zamka u njegovom opazanju (mada je ostatak metodologije odlican. Ajd da primenimo njegovu metodologiju: recimo ti kao fizicko bice resis da sedes na pod svoje sobe, zatvoris oci (ili ne, kako ti je volje) i da tragas za odgovorom na pitanje sta je JA. Pocnes od fizickog tela i uporedi ga sa svesnoscu o sebi. Tvoja fizicka ljuska je nesto sto ima vek trajanja ako sebe poistovetis sa telom i ti onda imas vek trajanja, medjutim ostaje pitanje odakle dolaze misli i emocije - one nisu deo fizickog tela znaci da ono nije tvoja sustina. Prebaci se na misli i emocije. Odakle one dolaze? Da li su one tvoja sustina? Ono sto osecas emotivno je produkt raznih uticaja. Prevashodno sredine u kojoj odrastas, roditelja itd. Ima nekih koji smatraju da smo tabula rasa kada se rodimo i da je sve sto mislimo i isecamo nauceno tokom zivota. Neki drugi se ne slazu sa time pa kazu da ima nesto sto mi nasledjujemo iz prethodnih reinkarnacija - ko kod da je upravu postavlja se pitanje sta je sa nasim mislima i emocijama kada umremo. Kako je dobar deo njih uslovljen okruzenjem i nasim fizickim postojanjem - i one imaju istu sudbinu kao i nase telo - nestaju posle smrti. Ali sta je onda JA - sta je to u nama sto postavlja sva pitanja. Zatvori oci i probaj da se skoncentrises na svoje misli. Ne utici na njih samo ih posmatraj. Videces nesto zanimljivo - svaki put kada pocnes da analiziras svoje misli one ce nestati. Ako to radis dovoljno dugo nece ostati nista - nece biti misli niti isecaja bice samo cista svesnost tebe kao posmatraca. Sama cinjenica da si od pocetkala uspela da uspostavis odnos izmedju sebe i svojih misli u kojem si ti posmatrac znaci da ono sto ti mislis nisi TI - ti si - odnosno tvoje oravo JA je ono koje je svesno svojih misli. Znaci da to nesto sto JESTE - sto je svesno sebe, misli, fizickog tela, emocija je prava srz tvog bica - ono sedi iza svega ovoga sto smo analizirali. Postoje mnoge filozofske definicije naseg pravog JA i naseg laznog, spoljnog JA, ali ssve su one nebitne ako shvatis sama za sebe postojanje tvoje sustine. Dekartovo JA ostaje zarobljeno u njegovom logosu i tu je njegov nedostatak ali je korak napravljen sa njegove strane u pravom smeru i zato je on bitan (kao sto si i sama rekla).

Ako hoces da napises knjigu o ovome onda moras da pocnes da definises stvari da ih zoves imenima i insistiras na njihovom pravilnom koriscenju - ali sve je to sfera logosa - sfera bica je ispod toga. Tvoje bice gleda na to sa podsmehom jer shvata nevaznost toga. Logosu je veoma potrebno da sve zove pravim imenima, da sve definise i stavi na policu sa pravilnom nalepnicom - u sustini stvari - ko zaista moze da ima koristi od toga. Da li to pomaze tvom pravom bicu da dodje do izrazaja - NE - ono ne traga za definisanjem, dokazivanjem, nadigravanjem - ono jednostavno JESTE.  

Uuuu, možete li sa malo kraćim postovima, mrzi me da čitam ovoliko?

Pa ako te mrzi ti nemoj da citas

jako mi je interesantno sve sto si izrekao,sigurna sam da iza tebe stoji veliko iskustvo.Ja sam jos uvek jako mlada i to rezultira da stvari malo drugacije vidim.Od mene se uvek zahtevala preciznost i zato je smatram kljucnom.Ta preciznost je potrebna upravo onom drugom da bi moje reci razumeo odnosno protumacio kako treba.

 

Pa, nisi obrazlozio zasto??? Mislim, dakle jesam. ne- banalizovanija varijanta... Mislim dakle, postojim.

Dakle, posto se pominje Hajdeger...

~analiza smrti, linija autenticnosti.

Pravi autenticni odnos "Umire se" to "se" je u recenici, Hajdeger je smatrao neautenticnim.

Mada, poslednje reci velikog ruskog pisca Cehova bile su :"Ja umirem."  Svesnost. Ja- koje nije moje? Ili jeste?

~Kako stojite sa Jaspersom?

kazu da je walter nowotny pred smrt rekao neshto u stilu :boze moj,ja gorim (otprilike ,nije bash tachan citat). medjutim ,nije goreo on (tj njegovo telo) nego njegov avion ....

mene zanima sta je sa nasim ja kada spavamop i da li smo svesni da spavamo,da postojimo.u kakvom su odnosu dusa i nase ja,da li je to jedno isto.

odakle dolazi nase ja,da li postoji prilikom stvaranja u materici ili jos pre toga,ili odmah dolazi nakon rodjenja,ili posle nekog vremena.a ako dolazi onda mora i da odlazi,pa gde onda odlazi nakon smrti???

Bertrand Russelov pitanja me facinira; Sta je ako sve sto postoji pre pet minuta je postao zajedno sa uspomenama u nama? Da li to resi Kartezijuske pitanje, i subjektivizmu? Bar dovodi do danasnje pitanja kao sto je da li postoje mentalne reprezentacije. Odgovor od 2004 da jeste , samo nikad necemo moci citati, jer pre skolastiku universilalistima imali su pravo, sto znaci  da sve mentalne reprezentacije drugaciju su , na danasnji dichotomske dekodiranju, jer mentalne reprezentacije su nelinearni atraktorska funkcija nervnih celijima pucnjeva. Sto znaci binarno uvek skoro sasvim drugacije kod bi dobili, ako neko bi snimio neurone kad mislimo na Jelenu Karleusu kako sere.Onda kao bitna sustin da Jelena Karleusa sere ne dekodirajuca, a u ovom informacijsku drustvo, onda ne postoji. A sve je ovo parafraza za ontologiju. A pitanja je to da li mozemo upoznati upoznanje.A odgovor da danas ne.Mozda sutra kad vec lepa Tanja Savic sere, o tome vec moze otvoriti diskusiju, da li moze digitalnotaj mentalne reprezentaciju dekodirati?!