Да ли богословствујете? :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Постоји једна огромна предрасуда да богословље припада само теолозима, клиру и монасима. Што је та предрасуда већа тиме она постаје мрачнија. Богословље припада свима који су крштени у име Оца, Сина и Светога Духа и исповедају то крштење доласком на Сабрање у Цркву. Штавише, свако ко је крштен и црквен, одговоран је према себи и другима да богословствује. Христос би рекао на то, да се свећа не држи под столом, него на столу да светли свим људима. Богословље, дакле, исходи из начина живота у Литургијском Христу. Не може се вера униформисати и институционализовати на ниво само оних који служе у Цркви. То само показује одговорност колико треба потпуније да упознамо и разумемо Онога у Кога верујемо и Коме се клањамо. Зато у православљу нема шаблона и статичности. Другим речима, у првим вековима Хришћанства, сви људи су се бавили богословљем, од пекара до физичког радника.
Владика Атанасије (Јевтић) у једном свом делу "О Литургији" говори да је утицај пијетизма и протестантизма довео до тога да се богословље посматра као интелектуална категорија код људи мимо Литургијске припадности. Нажалост, на то су насели и многи православни. Проблематика је у томе што је богословље неодвојиво од Литургије, односно, богословствујеш онолико колико богослужиш. Чињеница је да не може свако да буде владика, свештеник, итд. не јер не може него јер је то чувена прича о различитости дарова од Духа Светога због различитости наших личности. Међутим, еклисиолошки, сваки члан Цркве је истовремено и богослов јер славослови Бога у Духу Светоме.