"

18.09.2007.

Будимир Дубак за ''Сведок'':

ДУКЉАНСКИ КЕТМАН

 

Разлог да се Мило Ђукановић обрати свом вољеном народу, у форми интервјуа, био је недавни случај пребијања директора ''Вијести''. Ивановић је предсједника ДПС-а директно означио као наручиоца његовог батинања. У том интервјуу, иако опхрван душевним боловима, Ђукановић саопштава како намјерава да заради пуно пара. Он се брани од приговора да је од Црне Горе, заједно са својом биолошком и пословном фамилијом, створио приватну државу. Својим опонентима поручује да је у бизнису веома успјешан. ''Зато нека узму у руке уџбенике економије и нека добро зашиље пера. Планирам да направим пуно посла и да зарадим пуно новца''.

Прије неки дан сам са својим пријатељем, економистом и професором неколико свјетских универзитета, разговарао о овој поруци. Ђукановић је добио кредит од једне неименоване енглеске банке, у висини од милион ипо евра, намјењен куповини акција у банци његовог брата. Он је већ за неколико дана зарадио преко три милиона евра.

Мој пријатељ се позвао на гуруа либералне економије Фридмана, који је недавно ревидирао своје темељне ставове. Наиме, он је безусловно претпостављао приватизацију и слободно тржиште питању демократије. Сада Фридман каже да ипак демократији припада примат у држави, јер то је услов за праведну приватизацију. Шта уствари чини Ђукановић, оснивајући своје предузеће и бавећи се уносним бизнисом, захваљујући којем намјерава да заради пуно новца. Ако је вјеровати мом пријатељу економисти, ријеч је о новцу који није производ пословног профита, већ о класичном прању новца. Тако ће висина његове зараде искључиво зависити од тога колико ће успјети прљавог новца да легализује.

Разумије се, тешке ријечи које је упутио директор ''Вијести'' Ђукановићу, добиле су и одговор у најави тужбе против ''клеветника''. Такође су се отвориле и полемике, из суверенистичког табора. Изузетно оштро нападају Ђукановића. Ударне песнице у црногорским медијима преко којих је Ђукановић спроводио процес осамостаљења Црне Горе, беспоштедно су се обрушиле на њиховог дојучерашњег вођу. Они су писали политичка житија Мила Ђукановића, у којима су га већ смјестили на сами врх пирамиде историјских личности и бесмртника Црне Горе. Међутим, сами Ивановић у једном тексту, као у каквој закаснелој исповијести, након тешких батина које је добио, за Ђукановића каже: ''Он је 90-тих кликтао ''Слободан народу''.  И би тако првих десет година, остало је историја. Да није било ''Вијести'', газда би одавно трунуо у неком србијанском казамату, а његова имовина лежала по рачунима неких других фамилија''.

Други закашњели критичар, који ових дана полемише с Милом, такође покајнички признаје: ''Под његовим вођством је, као и под вођством Петра I обновљена црногорска држава, и сада би требало да уради и оно што је урадио Петар I у свом времену. Да се избори да у пост-комунистичкој и пост-колонијалној Црној Гори превалада вриједносни систем на којем је утемељена европска цивилизација. Међутим, ови критичари Ђукановића не оспоравају најављено насиље, које он јасно саопштава у поменутом интервјуу. И то насиље управо над свим цивилизацијским вриједностима, које је у својој вишевјековној историји остварила Црна Гора.

Ђукановић је поновио да службени језик у Црној Гори треба назвати именом државе. Дакле, изричито захтијева да се тај непостојећи језик именује као црногорски, а да се избрише име српског језика, на коме је написано све што је вриједно у Црној Гори, од ''Мирослављевог јеванђеља'', до наших дана. Овај фалсификатор историје Црне Горе и насилни оспораватељ идентитета црногорског народа, покушава да брани овакве своје тезе и силеџијство над културом, духовношћу и историјским бићем Црне Горе. Он се позива на референдум, иако зна на који начин је спроведен, и којим методама је остварена независност. Биће да  му је прешло од његовог потпредсједника и пријатеља Маровића да се разумије и пресуђује о свим питањима. Он каже: '' Тако ја видим заводљиво лоцирање да нам не треба црногорски језик, јер ни Американци немају амерички. Па када нам такве рецепте сервирају они који и даље тврде да је Његош српски пјесник, а црногорски владар, а Лубарда и Милуновић српски сликари, јасно је да по њима нема и не може бити црногорског културног идентитета''.

За Ђукановића, очигледно, не важи оно што су Његош, Љубиша, Марко Миљанов, краљ Никола, Лубарда, Ристо Стијовић, Милуновић, и да не набрајамо, за себе јасно говорили и записали да су по националности Срби. Наравно, не поричући да су и Црногорци. То нераздјељиво двојство успјели су да разбију Ђукановићеви идеолошки преци. Он и сам показује гдје му је болна тачка у погледу доказивања недоказивог. Од поменутог налета ''великосрпског потирања црногорског културног, националног и државног идентитета'', Ђукановић је ријешио да се одбрани тако што ће поништити идентитет саме Црне Горе.

Како би намирио душевне болове, због нанесених увреда од стране неких медија, који су се отргли његовој контроли, Ђукановић је, рекосмо, тужио ''Вијести''. У дијелу образложења његове тужбе пише: ''Ово није процјена увреде његове части и угледа, нити његове породице, јер нема новца који то може надокнадити, већ се претрпљени душевни болови овом надокнадом плаћају, али не и надокнађују. Ово је само неопходан фластер утјехе за тужиоца''!! Тај ''фластер утјехе'', као нека лепљива трака која доноси утјеху, изражена у новацу износи милион евра. Ово са фластером је случај за психоанализу, јер је омиљени метод криминалаца да затворе уста жртви.

Ђукановић је, дакле, ријешио да свој бизнис и најаву зараде огромних новаца подупре и наплаћивањем душевних болова. Очигледно је ово за његове приходе симболична сума, особито ако се има у виду, како у тужби пише, да је ''бивши премијер као јавна личност претрпио душевне болове најјачег интензитета, као и да је јавност упозната са његовим квалитетима и резултатима рада''.

Вратимо се разговору са професором  економије. Он је Ђукановићеву државу назвао ''заробљена држава''. То је држава која је запала у ропство, од стране унутрашњег окупатора, у виду мафије. То је држава испражњена од сваке идеологије. Од права и правде. Од слободе. То је држава у којој и најватренији поборници независности (који су иступали с тезом да треба прво створити независну државу, па онда се борити за демократију), на методи властите коже се увјеравају у грађењу какве државе су учествовали. Ваљда им је сада јасно, да је прво требало стварати демократију, како би спорни референдум, на који се Ђукановић упорно позива, био спроведен у атмосфери и процедури коју познаје слободни, демократски свијет.

Ђукановић је створио ''заробљену државу'', захваљујући ''заробљеном уму'', како каже Чеслав Милош. Он и не помошља да би у Црној Гори власт могла да буде смјењива, да се створе слободни медији и слободан грађананин. Нарочито се грози и саме помисли да би у Црној Гори , овако несрећној и располућеној, могло да дође до компромиса и помирења. Он каже: ''Уочи референдума нијесам много марио за политичка пренемагања типа - не треба нам независност иако послије тога останемо подијељени. И данас из истих уста чујемо, једнако опасну подвалу- шта ће нам устав око кога смо подијељени.''

Кад смо поменули ''заробљену државу'', као производ ''заробљеног ума'', који оличава Ђукановић, ред је да поменемо појам Кетмана. Чеслав Милош је опис Кетмана нашао у књизи Гобиноа, који је био секретар фрацуског посланства у Персији, од 1855-1858. Кетман је својеврсно прерушавање и глумљење увјерања. На муслиманском Истоку имао је један облик. Кетман у Црној Гори је својеврсна мимикрија, која има исходиште у поданичкој свијести Црногораца према власти. Остаће ово доба инспирација за будуће тумаче дукљанства, као новог облика Кетмана. Како би се иначе могло објаснити да грађани Црне Горе, који су на референдуму прије 15 година гласали за заједничку државу са Србијом, у апсолутној већини, сада под притиском Ђукановићевог репресивног режима гласају потпуно супротно својим увјерењима, осјећањима и интересима.

''Дукљански Кетман'' је најрадикалнија идеологија нихилизма, коју савремени свијет познаје. Поништити сопствено биће, и прогласити крај стварне а почетак фиктивне историје, кроз негацију свега што је Црне Гора била, и што јесте, уствари и представља својеврсни облик трагедије. "

Izvor :

http://www.narodnastranka.com/aktuelno/komentari/dukljanski%20ketman.htm


Postoji li na Balkanu  " samo"  jedan  -  Dukljanski ketman" ?