Laž može biti dobra ili loša, u zavisnosti od razloga zbog kojih je izrečene i posledice koju uzrokuje. I ako je sama po sebi loša, ako uzrokuje dobrim delom, ono će poništiti to loše. 

Лаж је увек лоша, она може да буде корисна, да нам помогне да учинимо и неко добро дело (рецимо да спасемо невиног човека пред гониоцима...), али она сама по себи је увек лоша.

Мало као да сте се спетљали у објашњавању, прва реченица каже једно, а друга друго. (прво кажете да је лаж и добра и лоша, а у 2-ој реченици кажете да је лоша  )

Чисто да рашчланимо, ако лаж посматрамо као средство за постизање неког праведног или племенитог циља, она може да се покаже сврсисходном, али неће тиме постати добра, већ ће у етичком погледу остати лоша.
Морална вредност средства (у овом случају лажи) се не одређује моралном вредношћу циља (у овом случају неко праведно и племенито дело) и не зависи од њега. Циљ, због кога се средство примењује, није сам по себи критеријум добра. Веза средства и циља је сврсисходна (а не и етичка).

Етичка вредност и средства и циља се одређује поређењем са највећим критеријумом добра (код мене то је Бог, код некога нека идеја, начело...), што значи да имамо 2 поређења, посебно за средство и посебно за циљ, а закључци могу бити различити.
А из тога логички произилази, да се етичка вредност циља не преноси аутоматски на средство, нити обрнуто.

Примера ради: добро је и племенито помоћи сиротињи, али ако ја тиме желим да их купим да би гласали за мене на изборима, онда је то лоше (мада сама помоћ тим несретницима није лоша).
И обрнут случај, треба ми новац за операцију детета, па ако ја никако не могу да набавим новац осим крађом (или убиством...), онда то средство увек остаје лоше, иако спасавање детета јесте племенито.

Ergo, племенит циљ не оправдава лоша, неетичка, неправедна средства, односно, лаж је лоша, чак и када је циљ добар и племенит. (наравно да ћу слагати (ако нема друге могућности и решења у том тренутку) ако треба да спасем невиног човека кога гоне зликовци, али ћу бити свестан да сам слагао и да је лаж лоша, нећу се самообмањивати  )

Jesam se spetljao, bio sam umoran sinoć (uveliko traje ispitni rok). Na početku sam mislio na posledicu laži, ne na nju. No  Prva rečenica otpada, zbog loše formulacije. Ostaje da je laž loša. Da dobro delo poništava loše je islamsko tumačenje. Po ovome na sudnjem danu vagaće se dela. Na levi tas, namenjen lošim delima ide laž, pošto je jasno zabranjena u zapovestima, na drugi dobro delo. Pa šta pretegne. Islam još govori da će na dan suda i poslanici biti uplašeni. Avram (Ibrahim), će se bojati jer je tri puta slago. Prvi put je slagao da je bolestan, kako izgovor da ne ide na proslavu na kojoj vlada nemoral. Drugi put je ušao u svetilište i slomio sve kipove osim najvećeg. Kada su ga pitali da li je on za to odgovoran, kazao je da nije, a ako mu ne veruju neka pitaju "boga" koji je ostao čitav, pošto je sve video. Treća laž je bila izrečena kada je svoju ženu nazvao sestrom, da bi je zaštitio. I ako se ovo obično pominje kada se govori o strahotama sudnjeg dana, ono ujedno govori o laži kao grehu. Po tome laž je greh, bez obzira na uzroke i posledice. Zanimljivi su grehovi i drugih poslanika, o tome ću drugom prilikom na odgovarajućoj temi. Ja razikujem laži po težini, koja zavisi od posledice. Ako je posledica zanemarljiva slagaću da bi izbegao neugodnu situaciju. Ako laž ima za cilj neko dobro delo, onda ću se osećati dobro. Makijaveli, kada je govorio o cilju i sretsvima mislio je na plemenit cilj (stvaranje i očuvanje države). Samo tada su dozvoljena nemoralna sretstva. Sa time se mogu složiti, naročito ako sretstva prave zanemarljivu štetu.

Надам се да је услов освојен и да чистите годину...   

А сад на ствар...
Лепо сте схватили да мислим на Макијавелија.  Морам да признам да се не слажем са њим, јер као што сам у претходној поруци показао, средства су корисна/некморисна и то је њихова веза са циљем, али у погледу етике - и средства и циљ се одмеравају према највишем етичком добру. тако да добар циљ неће оправдати лоша (неетичка ) средства, већ ће показати његову свсисходност или не.
Макијавелијева грешка је у томе што је мислио да племенит циљ оправдава и најгоре средство, превиђајући каква је стварна корелација између средства и циља. (а ви сте то одлично рекли, лаж је лаж и лоша је, без обзира на узроке и последице, ако је то и ваше мишљење, а не само мишљење ислама...)

Нисам ја човек коме преко уста не излазе лажи (авај мени  ) , али мислим да лаж коју користимо из личног интереса или ,,вишег добра'' ствара тенденцију да обрушава нашу духовну тврђаву, да нас етички корумпира, квари...И да зато (без обзира на племенитост циља због кога је користимо) треба да будемо свесни да смо се огрешили о Бога (и/или етичка начела...) и да је нужно да се покајемо, да тежимо да не лажемо...Да не би касније нешто што је мало, постало мнооого велико...

Čistim godinu, mada sam to već morao zavrišiti.  Moje učenje islama rezultovalo je da prihvatim mnoga gledišta ove religije. Nisam napustio stavove u vezi laganja, tako da je to i moje gledište. Sa Makijavelijem se delimično slažem. Svakako da moramo voditi računa o sretstvima ali ako laž ne povređuje nikog, ili je šteta zanemarljiva a rezultira dobrim delom, onda je možemo izreći. Laž šteti našu duhovnu tvrađavu, recimo jedna cigla ispadne iz nje, ali dobro delo to može kompezirati i popuniti nastalu rupu. Ako je dobro ogromno, možda čak i dodati neku ciglu. Najbolje je bez laži ali nekad je ona jedini izbor. Ovo ne važi za bezazlene laži izrečene iz sebičnih pobuda. One nas kvare i ruše tvrđavu. Sa lažima koje će teže nekog povrediti nisam siguran, niti sam bio u situaciji da radi dobrog dela izgovorim takvu laž, ne bih voleo da se nađem u tom iskušenju. Možda ih možemo izreći u ekstremnim situacijama kada su jedino rešenje, recimo da spasimo nevinog od smrti ili nešto slično. Nismo se dotakli nesvesnih neistina. Ako zbog nepoznavanja nekih činjenica izgovorimo neistinu da li je ona laž. Ja ovde pravim razliku, mislim da je za laž potrebna svest o tome. Ali nisam siguran da li i one mogu oštetiti naše duhovno biće. Naravno uvek moramo biti svesni štetnosti laži a kajanje zbog njih je kod mnogih ljudi prirodan osećaj. Ako smo nekog povredili, ako je moguće, kada sve prođe, trebamo mu objasniti razloge, izviniti se i  pokušaui to kompeziramo.

Posebna vrsta laganja koju primenjuju tirani da bi time ponizili potčinjene i dokazali svoju moć. Laž koju tiranin plasira je upadljiva, ali je time nivo pokoravanja i poniženja srazmerno veći. "Car se šeta go" ne zato što je blesav, već time druge čini blesavim i degradiranim, sme li da mu iko kaže da je go?

U situacijama kada drugi ljudi lažu, nije greh u taj kazan laži ubaciti vlastitu laž, kad svi sole, posoli i ti, zašto da ne.

Posebno je pitanje žele li ljudi crn lebac istine, ili prosto žude za šarenom tortom lagarija.

Ovo je moja kompilacija

Sa dobrom lazi sva su ti vrata otvorena,
Dobra laz ti moze obezbediti dobre kontakte ,
Sa dobrom lazi mozes lako da se sakrijes
U velikoj prici istina  lako moze da se sakrije
Covek koji ne ume da slaze nikada nece imati nista osim svoje iskrenosti a ko je iskren je smatran budalom.
Laz je neophodan alat u politici.
Laz je u vecini slucajeva recena sa predumisljajem
Laz je vrlo blisko povezana sa seksom,trgovinom,religijom,politikom.
Nema coveka a ni zene na ovom svetu koji nije slagao bar jedan put.
Svaka reklama je laz .
Ne ispunjenje obecanja drugome  je laz
Ne ispunjenje obecanja sebi je laz
Krsenje zakletve je laz
Devojkama covek kaze tri lazi
-volim te,
-samo cu malcke da udjem,
-necu da ti svrsim u usta
Svaka Drzava uvek laze narodu za njenu dobrobit
Religija ti daje lazna nedokazana obecanja
Doktor ti nece uvek reci istinu
Muskarac laze zeni zato sto ga mrzi da objasnjeva sta se stvarno desilo.
Toliko ljudi na ovom svetu ne volim ,sva sreca pa ne moraju to da znaju.
Vece su dobrobiti od lazi nego od iskrenosti,
Kriti svoje emocije dobro je put prema uspehu.
Dete koje je iskreno svi smatraju u u pocetku mladosti nevinim a u kasnije naivnim i glupim.
Kada tesis nekog je najgora laz jer mu kazes da ce biti dobro a i ti i on znate da nece.
Bez lazi ljudi ne bi bili ljudi.
Pocevsi od najranijeg detinjstva nasu decu ucimo lazi kroz bajke i price ,
Svi znamo da su lazi lose ali uvek imamo izgovor da ih koristimo u ime dobrobiti.
Ljudi koji kazu da ne lazu su obicno najveci lazovi.

zna se sta je laz-kad neko jedno prica a drugo misli,a ne neki tamo leptirici i reklamice i ko jos od njih ocekuje da govore istinu to je samo nagon za opstankom
zna se sta je jedino istina-duh,naravno

E bas lepa temica LAZ...iskrenost je vrlina koju cenim kod ljudi ma koliko drugim mana imali ali boli cinjenica da danas najnamazaniji i najlazljiviji ljudi dobro zive.
Negde se stvori potreba da covek laze za dobro nekog drugog a na kraju u vecini slucaje taj drugi ispasta najvise tako da laz jeste losa kako god da je okrenes.

Najsmesniji primer mi je jedna porodica iz moje okoline sa cijim se clanom druzim...on je lazov,on mora u toku dana nesto da slaze a takvi su mu i sestra i otac i majka.Lazu druge ok. ali lazu se i medjusobno i te lazi otkrivaju i opet su nekako skladna,mirna porodica i cool im ide..nemaju problema...dok neke porodice koje izmedju sebe imaju krug iskrenosti pucaju zbog iste...nije problem u lazi vec je istina postala preskupa 

Ово ми није јасно...Могу да схватим да неко није говорио истину или ју је прећуткивао, па је одлучио да истину проговори или да је обзнани, па да зато долази до ломова...
Ми већином нисмо навикли на искреност, па нас истина зато и шокира...
Стално наводим пример деце, која ће особи која је ружна рећи: Ружна си!
А некоме ће дете рећи: Ти имаш велике уши...
А онда родитељи ућуткују децу и тиме их уче да прећуткују истину (или оно што деца доживљавају као истину...)...
Када би ми навикли да живимо Истином и са Истином, онда би нам то било нормално, а лаж би нас непријатно изненађивала и шокирала, а овако живимо са лажима, па нас истина шокира.
Већина људи воле када им ласкају, хвале их, а основане (конструктивне) критике нерадо слушају, а још ређе прихватају...

Пууууно треба да се мењамо...

Ми већином нисмо навикли на искреност, па нас истина зато и шокира...
Пууууно треба да се мењамо...


Eto odgovora....

Istina nas vise boli od lazi,zato se vecina okrenula lazima.

Да смо целог живота (или последњих 5,10... година) провели у мрачној пећини или подруму где нема никакве светлости, онда би нам излазак на сунце сметао, али то не значи да је светлост лоша, него да смо ми неспремни за њу... А када се аклиматизујемо, привикнемо уживаћемо у лепоти света... 

А поента ове мале параболе је у томе, да треба да се манемо лажи, да живимо Истином и онда нас она неће болети, напротив, биће нам кристално јасно на чему смо са другима, искреност ће нас очарати...

Sustinski to je najveca muka...okolina nam je takva da se mi samo stopimo u nju...moramo dosta da menjamo sebe i da se trudimo da isto radimo i sa ljudima koji nas okruzuju a sve ostalo je lancana reakcija...