O karcinomu debelog creva - Ima razloga za strah
Na sto hiljada stanovnika- 20 obolelih. Nacionalni centar za Jugoistočnu Evropu

BEOGRAD - Ispred ordinacije profesora dr Zorana Krivokapića, specijaliste za bolesti debelog creva, u Institutu za digestivne bolesti Kliničkog centra Srbije, u narodu poznatijem kao Prva hirurška- neopisiva gužva. Kod vas je ovako svaki dan, pitamo dr Krivokapića, kada smo napokon uspeli da ga otmemo od pacijenata. Potvrdno klimajući glavom, kaže:

- Svaki dan, da se prosto pitam, šta tu uopšte ne valja. Činjenica je da se ljudi užasno plaše karcinoma debelog creva, ali tu postoji još nešto. Ja ih sve pregledam, ali se na kraju ispostavi da mnogi nisu za operaciju, što je inače primarni izbor lečenja ove sve učestalije bolesti.
   
      

Sve više mladih obolelih

Gde smo mi po broju obolelih u odnosu na svet?
- Ako se zna da na sto hiljada stanovnika oboleva 20 osoba, onda smo na prilično visokom mestu. Zabrinjavajuće je i saznanje da sve veći broj mladih oboleva od ove bolesti. Zašto, nema pravog odgovora, ali pretpostavke su da je to i posledica industrijalizacije, gde se u okruženju oslobađaju kancerogene materije, ali i način ishrane, kao i mnogi drugi nepoželjni faktori.
   
   

Da je karcinom debelog creva bolest, o kojoj se sa izuzetnom ozbiljnošću govori u celom svetu, čulo se i na nedavno održanom Trećem internacionalnom simpozijumu koloproktologa, koji smo organizovali mi u Beogradu, i kome su prisustvovala brojna ugledna imena iz ove oblasti.

Među njima bio je i profesor dr Džon Nikols iz Engleske, jedan od najboljih svetskih hirurga, i profesor po pozivu na beogradskom Medicinskom fakultetu. Bolest je u strašnom porastu u celom svetu, složili su se svi i, što je posebno zabrinjavajuće, sve se više pomera ka mlađem dobu. Po učestalosti je na visokom drugom mestu, odmah posle karcinoma pluća.

Da li je fatalna za osobu kod koje se javi?
- Na sreću, ako se na vreme otkrije, uspešno može da se leči, sve do potpunog izlečenja. Ali, da bi se stanovništvo spasilo od ove bolesti, neophodno je postojanje nacionalnih projekata i programa, koji treba da budu jasan putokaz za što ranije otkrivanje.

To podrazumeva, pre svega, pregled rizičnih grupa, a to su prvenstveno osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom, odnosno u porodici je neko već imao karcinom debelog creva. U ovoj grupi su i oboleli od nekog drugog karcinoma. Rizičnoj grupi pripadaju i osobe kod kojih postoji familijarna polipoza (polipi) debelog creva kod svih članova, zatim zapaljenska oboljenja, poput ulceroznog kolitisa, koja dugo tinjaju, kao i stanovništvo iznad 50 godina starosti.
   
      

Što pre kod lekara

No, bez obzira na sve, postavlja se pitanje na šta osoba treba da obrati pažnju, i zatraži eventualno pomoć od lekara.
- Bilo kakvo krvarenje nakon stolice, treba da mu bude jasan signal za odlazak lekaru opšte prakse. I da insistira na detaljnijoj dijagnostičkoj proceduri, ukoliko lekar pokuša da ga umiri rečima, da je nastalo krvarenje zbog hemoroida. To treba da prihvati kao odgovor ukoliko analize daju potvrdan odgovor. Kod lekara treba da ode i ako dođe do promena u načinu pražnjenja creva, u smislu da dolazi do zatvora, ili se javljaju prolivi, navodi najprepoznatljivije znake dr Krivokapić.
      
      
      
   

Osim pregleda rizičnih grupa, naš sagovornik napominje da je takođe neophodan i pregled i čitavih populacija iz rizičnih regija, a što nije ni malo komplikovano. Takozvanim hemokulttestom se pregleda stolica, u kojoj se traži nevidljivo krvarenje. Ukoliko se ono otkrije, osoba se šalje na dalje detaljnije ispitivanje kolonoskopom, koji može da otkrije, osim kancerogeno izmenjenih ćelija, i polipe debelog creva.

- Polipi. pre ili kasnije, mogu da prerastu u kancerogeni oblik, zbog čega je izuzetno važno njihovo blagovremeno otkrivanje, upozorava ovaj izuzetan stručnjak, inače jedini član Kraljevskog koledža hirurga Engleske sa ovih prostora. Ako se na vreme otkrije, odstrani se deo creva zahvaćen karcinomom i pacijent nastavlja normalno da živi.

Ima li načina da se bolesti debelog creva preduprede i broj obolelih od karcinoma smanji?
- Može, i zato postoji projekat koji bi Ministarstvo zdravlja trebalo da prihvati i podrži. Formiranjem Nacionalnog centra za lečenje bolesti debelog creva, u KCS ili samostalno, kome bi gravitiralo 15 regionalnih centara, postigla bi se potpuna kontrola celokupnog našeg stanovništva.

Tačno bi se odredilo šta rade regionalni centri, opremljeni adekvatnom opremom i sa adekvatnim stručnjacima, a šta vrhunski Nacionalni centar. Koristim priliku da kažem da su stručnjaci i organizacije iz Evrope veoma zainteresovani za ovakav centar, posebno Englezi.

Oni, čak, smatraju da bi ovaj Centar trebalo formirati za celu jugoistočnu Evropu, pošto tako nešto ne postoji. Iako su ovde mnogi skeptični, spremni su da nam pruže i finansijsku pomoć. U takvoj situaciji mogli bi smo da adekvatno pratimo sve bolesnike i imamo relevantne pokazatelje o učestalosti bolesti, ističe dr Krivokapić, upravo rukovodilac ekspertskog tima Ministarstva zdravlja za rano otkrivanje i lečenje bolesti debelog creva.

Insistiranjem na postojanju Nacionalnog centra za ovu bolest, naš sagovornik tvrdi da bi se stanovništvo bolje lečilo, što sada nije slučaj. Istovremeno bi došlo i do velike uštede para, jer bi se smanjio broj inače uobičajenih komplikacija zbog neadekvatnih operacija. Osim toga, treba raditi i na zdravstvenom prosvećivanju stanovništva, za šta bi bili angažovani odgovarajući lekari na lokalnim radio i TV stanicama.
Z. Ostojić