Naravno, u repezentaciji nije bilo mjesta za ovakvu igracinu 

Premijera filma "O Gringo"

U sredu uveče u beogradskom "Sava centru" premijerno će se prikazati dokumentarni film "O Gringo", u režiji Darka Bajića, koji govori o životu Dejana Ramba Petkovića, najboljeg stranog fudbalera u istoriji Brazila.

Na današnjoj izuzetno posećenoj konferenciji za medije na stadionu Crvene zvezde režiser Bajić rekao je da je radeći na filmu shvatio "da je fudbal definitivno umetnost".

"Kada gledate film. uvek pamtite pojedine njegove delove. Isto to dešava se u fudbalu i zaista mi je veliko zadovoljstvo što sam imao priliku da napravim film o čoveku koji je u Brazilu pravo božanstvo. Kada tamo kažete da ste iz Srbije, odmah vas pitaju za "Peta". Svi mi treba da budemo ponosni na ono to je Rambo postigao u Brazilu i što je u Flamengu legenda ravnopravna Ziku", rekao je Bajić.



Dejan Petković, čovek koji je karijeru započeo u niškom Radničkom, a u Brazil stigao preko Crvene zvezde i Real Madrida, rekao je da je Brazil "teško objasniti i da se to mora osetiti".

"Navikli smo da fudbal gledamo uživo ili na malim ekranima, pa je veliko bioskopsko platno nešto sasvim novo. Više od svih dobrih poteza koji se nalaze u filmu najveće zadovoljstvo mi je što će publika moći da uživa u priči o uspehu jednog našeg čoveka u Brazilu. Navijači zaslužuju ovakav film, jer se fudbal i igra zbog njih", rekao je Petković.

Gost na konferenciji za medije bio je Teo Fonseka, nekadašnji potpredsednik Viitorije iz Baije, prvog Petkovićevog kluba u Brazilu.



"Video sam ga na prijateljskoj utakmici sa Realom. On nam je dao dva gola" ispričao je Fonseka, koji će u filmu otkriti kako je "na prevaru" doveo Ramba. Naime, on je Petkoviću rekao da je Vitorija prvak Brazila, a u stvari, bila je samo prvak države Baija. Takođe, u filmu se traži odgovor na pitanje zašto je Rambo odigrao samo šest utakmica za reprezentaciju.

Dejan Petković će organizovati dve oproštajne utakmice. Prvu 5. juna kada Flamengo igra protiv Korintijansa, a drugu na beogradskoj "Marakani" 9. avgusta kada će se u prijateljskom meču sastati Flamengo i Crvena zvezda.



Posle premijere u Beogradu, film "O Gringo", što u prevodu znači "Veliki stranac", biće prikazan u Novom Sadu (5. maja), zatim Nišu (7. maja), a od 12. maja naći će se na bioskopskom repertoaru širom Srbije.


Izvor: RTS

Ovacije za Ramba Petkovića!

U prepunom Sava centru održana premijera filma Darka Bajića „O, Gringo“, dokumentarca o životu fudbalera Dejana Petkovića.



Srpski Rambo na velikom platnu!
Dejan Petković Rambo, fudbaler brazilskog Flamenga, Radničkog iz Niša, Crvene zvezde i madridskog Reala, oduševljava publiku i na filmu. Dokumentarac režisera Darka Bajića inspirisan životom i karijerom popularnog Ramba, pod nazivom „O, Gringo“, sinoć je prikazan u prepunoj sali beogradskog Sava centra.

Time je i započeo ovogodišnji festival dokumentarnog filma Beldoks. Festival je otvorio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić zajedno s košarkaškom legendom Vladom Divcem i direktorom festivala Mladenom Vušurovićem.
- Rambo nam je otvorio sva vrata tokom posete Brazilu, a mnogo je učinio da tamo prikaže Srbiju u najboljem svetlu. Hvala ti, Rambo. Definitivno je najpopularniji Srbin u Južnoj Americi - izjavio je Jeremić.

Premijeri dokumentarca prisustvovale su i mnoge poznate ličnosti iz sveta politike, kulture i sporta: Bora Dugić, Momčilo Bajagić Bajaga, Tihomir Stanić, Goran Vesić, Vladica Popović, Dejan Lutkić i drugi.


Izvor: Kurir

А у Мајданпеку, Рамбовом родном граду, за сада ништа. Ваљда ће бити неке пројекције.

Kramponom na Holivud

Gringo - Rambo Petković je junak poslednjeg transfera fudbalera na filmsko platno. Režirati film i igrati fudbalsku utakmicu, ma to vam je, ljudi moji, jedna te ista stvar



Tako glasi životni stav legendarnog Dragoslava Šekularca (1), koji glumi samog sebe u čuvenoj komediji Marijana Vajde (nije Đokovićev trener) „Šeki snima, pazi se" iz 1962. godine.

Dejan Petković (2) nije prvi srpski fudbaler koji je završio na velikom platnu. Mnogo pre njega Šeki je pokazao još jedan talenat. Kakav je on genije i ludak bio. Driblao je na petoparcu, novčanicom brisao cipele i pride mogao da zapamti teksta kol'ko hoćeš. Zbog svega toga, zbog Šekija, Vajdin film je bio trn u oku partijskim cenzorima. Jedan fudbaler je pretio da pomuti Titovu slavu. Film je proglašen remek-delom, a Marijan Vajda je rediteljsku karijeru okončao u Nemačkoj snimajući porno-filmove. A Šeki je ostao Šeki.

Beg u bioskop

Fudbal je više od života, nekad i život sam. To je pokušao i uspeo da pokaže Džon Hjuston u jednom od mnogobrojnih klasika koje je snimio - „Beg u pobedu". Taj film bi bio veliki i da u njemu nisu igrali Pele, Bobi Mur,  Ardiljes, Dejna, ali je sa njima dobio oreol besmrtnosti.



Dokumentarac o životu Erika Kantone (3), koji potpisuje Ken Louč, stigao je čak na Kanski festival! Sten Kolimor, nekadašnji veliki talenat engleskog fudbala, koji je, umesto da zabija za Liverpul, počeo da obija šankove pabova i da mlati tadašnju devojku Ulrike Jonson, stigao je i na film. I to u prva tri minuta nastavka  „Niskih strasti", u kome pijan startuje Šeron Stoun.

Pre nego što će za metroseksualce saznati i babe iz Pinosave, i pre nego što će nokte na nogama početi da lakira Kristijano Ronaldo - bio je Dejvid Bekam (4). Reklame, editorijali sa suprugom i, na kraju, film „Igraj kao Bekam", u kome se pojavljuju mnogi, ali ne i on. Ipak su i prevareni gledaoci  dočekali da se Bekam zaista pojavi na filmu. Bilo je to sa pajtosima iz Reala, Zidanom i Raulom, u filmu „Gol".

Maradonu (5) je ovekovečio Emir Kusturica u filmu koji je sa uspehom prikazan u Kanu.

Čađavi Vini

Vini Džons (6), velški reprezentativac, u svom CV-ju uknjižio je klubove poput Vimbldona, Čelzija, Lidsa, pamti se po mnogim rekordima koji su od njega napravili jedinstveni etalon „fudbalskog grubijana". Ovaj sin lovočuvara zabeležen je kao fudbaler koji je došao glave i problematičnom Polu Gaskojnu. Dobro, ne glave, ali jaja sigurno, jer je antologijska fotografija na kojoj Džons Gaskojna drži „tamo dole" za vreme jedne utakmice.



A onda se pojavio u antologijskom filmu Gaja Ričija „Dve čađave dvocevke", kao uterivač dugova . Usledio je i „Sneč", od istog reditelja, u kojem Vini Džons nije, naravno, bio apotekar.

A upravo Džons želi da snimi rimejk Hjustonovog klasika „Beg u pobedu", a glavne uloge planira da poveri Dejvidu Bekamu i Vejnu Runiju. Navodno je Džons rekao da su „glumačke sposobnosti tadašnjih 'glumaca fudbalera' u Hjustonovom originalu bile toliko drvene da bi loše izgledali i u 'Ikei'. Sada je malo drugačije vreme, jer su fudbaleri mnogo češće ispred kamera".


Izvor: Press

Једва чекам ово да погледам, Рамбо је легенда 

Слажем се у потпуности.

И мени то пало на памет, пре неки дан кад сам га видео на РТС-у, да коментарише Лигу Шампиона...

U vražju mater više sa filmovima o fudbalu. 

Rambo zaslužuje više


Dejan Rambo Petković je jedan od najboljih srpskih fudbalera u poslednjih dvadeset godina i zaslužuje mnogo bolji film od onog koji nam je pružio Darko Bajić.

O GRINGO
Darko Bajić, Srbija 2011, 87 min.

Od pristojnih ili čak vrlo dobrih filmova i TV serija kao što su Direktan prenos, Početni udarac, Zaboravljeni, Sivi dom i Crni bombarder, karijera Darka Bajića je krenula silaznim tokom od sredine devedesetih. Dno je dotakla filmom Na lepom plavom Dunavu 2008. godine, pa je Bajić odlučio da pređe na dokumentarnu formu, i temu je izabrao nepogrešivo: Dejana Ramba Petkovića, nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde i Real Madrida, najboljeg stranog igrača svih vremena u Brazilu, idola miliona karioka, koji je ostavio tragove svojih stopala u betonu Kuće slavnih na Marakani u Rio de Žaneiru, uz Zika, Pelea, Ronalda, Romarija... Bajić je izabrao i savršen trenutak: Rambo će se od fudbala oprostiti 9. avgusta na beogradskoj Marakani, u prijateljskom meču između Flamenga i Crvene zvezde. Ali pored tajminga, nije mnogo toga pogodio.

Rambo, ili Peći (Pet) kako ga u Brazilu zovu, igrao je za tri najpopularnija i najuspešnija kluba iz Rija: Flamengo, Vasko da Gamu i Fluminense. Osvojio je srca navijača sva tri kluba, za šta nisu zaslužne samo njegove sjajne igre, već i njegov imidž normalnog, otvorenog, srdačnog čoveka. Kao što možete da zamislite, nije jednostavno preći iz Flamenga u Vasko, to je kao da prelazite iz Real Madrida u Barselonu (ili iz Zvezde u Partizan dok je jugoslovenska liga još nešto značila- setimo se Milka Đurovskog). A Peći je upravo to uradio, nakon što je Flamengu doneo titulu šampiona Brazila, pa je Vasko da Gamu izbavio od prelaska u drugu ligu.

No nema naročitog smisla nabrajati Rambove uspehe (među kojima je i podatak da on drži svetski rekord po broju postignutih golova iz kornera na zvaničnim utakmicama sa 8 komada, doduše, jedan turski novinar tvrdi da je Šukru Golesin postigao 32), kao ni opisivati njegove prelepe golove. Oni koje zanima fudbal većinu tih stvari znaju, pogledaće ovaj film i dobiće ono što su želeli da vide. Ali oni koje zanima i dokumentarni film kao forma neće biti oduševljeni i zato ćemo se sad okrenuti Bajićevom pristupu i obradi teme.

Reditelj je delimično uspeo u pokušaju da ne napravi klasičan sportski biografski dokumentarac, ali rezultat je daleko od zadovoljavajućeg. Uveo je „drugu kameru“: Petkovićevog fana i saigrača u Flamengu Artura koji prati Ramba i Bajića i, valjda, snima neki svoj film. Ali ovaj koncept nije jasan niti u potpunosti razrađen, i može se protumačiti kao opravdanje za neprirodne i neuverljive scene u kojima Petković govori direktno u kameru- i gleda direktno u kameru, u navodnom dijalogu sa Arturom. Te scene najviše podsećaju na TV reklame u kojima se pojavljuju sportisti, pri čemu je najsvežiji primer Viktor Troicki u reklami za Erste banku. I kao i te reklame, deluju trapavo i namešteno.

Posebno je grozna scenau kojoj Petković na terenu beogradske Marakane deklamuje kako „u srcu ima dve Marakane, beogradsku i onu u Riju“. Na premijeri u Sava Centru ovo je dočekano ovacijama, ali ionako se svako malo čuo aplauz, kad god Rambo priča o Crvenoj zvezdi ili o Srbiji. Sekvenca u kojoj se uz montažu njegovih golova koje je postigao u Zvezdi čuje himna kluba koju je komponovao Bajaga, podsetila me je na jedan od najneugodnijih trenutaka koje sam ikada doživeo u bioskopu: na premijeri filma Ona voli Zvezdu pre deset godina, čitava velika sala Sava Centra je pljeskala u ritmu ove pesme.

Dijalozi Petkovića sa Arturom, zatim suprugom, bivšim trenerom iz kluba Vitorija u koji je stigao iz Madrida i drugih likova, verovatno su rediteljev pokušaj da izbegne formu intervjua. Ti dijalozi često deluju kao da su napisani unapred, pa se stiče utisak kao kada naturščici u igranom filmu pokušavaju da glume.

Drugo opravdanje koje Bajić može da ima za „drugu kameru“ je što Petković sa Arturom govori na brazilskom portugalskom, što je svakako zanimljivo. Pritom, najveći deo Rambovih replika je na tom jeziku pa bi, stoga, „druga“ kamera trebalo da bude „prva“. No, barem sa balkona Sava Centra, razlika u slici se ne primećuje.

Doduše, reditelj uspeva da u par navrata izgradi tenziju i priču, posebno u uvodnom segmentu koji rekapitulira prvo Petkovićevo osvajanje titule šampiona Brazila u neizvesnom revanšu Flamenga protiv Vaska da Game. Prateći osnovna dramaturška pravila, Bajić prepliće scene iz utakmice sa intervjuima i snimcima publike i stvara zaista uzbudljivu sekvencu.

Ključnu rečenicu u filmu izgovara veliki Mario Zagalo, čovek koji je dva puta osvojio prvo mesto na Svetskom prvenstvu kao reprezentativac Brazila, jednom kao trener i jednom kao pomoćnik trenera reprezentacije, i koji je trenirao Ramba u Flamengu: „Peći je gringo samo po poreklu. Kao fudbaler, on je definitivno Brazilac.“ A Dejan Rambo Petković je i više od toga. Potpuno autentičan lik, simpatična osoba, čovek očigledno zavidne inteligencije, i vrhunski sportista koji je zaslužio bolji film.

Izvor: E-novine