"Mi, ljudi na zemlji, egzistiramo u 3-ćoj dimenziji zbog toga što naši atomi imaju specifičnu vrstu frekvencije koja nam omogućuje da živimo u trećoj dimenziji. Ta specifična frekvencija dovoljno je stabilna za jedan cijeli naš životni vijek. O dimenzijama možemo razmišljati ovako:

- Prva dimenzija je jedna obična tačka.

- Druga dimenzija su dvije tačke spojene jednom linijom.

- Treća dimenzija je denzitet, volumen (mi i univerzum)

- Četvrta dimenzija je – vrijeme.


Ono što nas u ovom izvještaju najviše interesuje, to je peta dimenzija – Paralelni Univerzumi ili Multiverzum. Postoji bezbroj paralelnih univerzuma. Obična matematika nam kaže kako ne postoje granice za najmanje i najveće.

Kada bi mi bili u mogućnosti da usporavamo ili ubrzavamo ove naše frekvencije koje nam omogućavaju egzistenciju u trećoj dimenziji, bili bi u stanju da uskočimo u 5-tu dimenziju ili - multiverzum.

Da bi se malo bolje razumjela ova ideja, pokušajte da zamislite sve ovo kao slušanje radio prijemnika. Kada slušate radio, vi slušate jednu radio stanicu koja emituje program na jednoj određenoj frekvenciji. Kada promjenite stanicu, vi ste u stvari promjenili frekvenciju. Slušajući jednu stanicu, vi ne čujete i sve ostale stanice, iako i one u tom momentu takođe postoje, i emituju svoje programe. Znači, to što vi ne čujete druge stanice, ne znači da one ne postoje.

Ista stvar je i sa drugim univerzumima iz multiverzuma. Oni se nalaze na različitim frekvencijama nego što se mi nalazimo, međutim, nama one još uvijek nisu poznate.

Putnici koji putuju između dimenzija čine to uz pomoć procesa akceleracije čestica, što im omogućava prelaz iz jedne dimezije u drugu.
Zašto se znakovu u žitu pojavljuju baš u Engleskoj?

Odgovor je da u Engleskoj postoje pravi uslovi za jednu od nekoliko civilizacija, koje egzistiraju u multiverzumu, da stupi u kontakt s nama uz pomoć znakova u žitu. Svi odgovori u vezi toga kako su oni u stanju da ostvare tako nešto leže u jednom praistorijskom strujnom kolu.

Engleska ima jednu veoma kompleksnu energetsku mrežu. Energija koja tu protiče ulazi u interakciju sa prastarim kamenim kompleksima, podzemnim vodama i kvarcnim kristalima iz zemlje, stvarajući određeno elektromagnetno polje. Kada se svemu tome doda i gravitacioni uticaj mjeseca na vodu i zemljinu masu to dovodi do nakupljanja elektromagnetnog naboja u kvarcnim kristalima i njegovim periodičnim energetskim pražnjenjima. Električne iskre koje tom prilikom nastaju obezbjeđuju potrebne uslove za eksperimentisanje na ovim prostorima od strane drugih civilizacija.

Oni su počeli da šalju svoje sonde ovamo, kao bi pokušali da saznaju što više o prirodnim uslovima koji renutno vladaju na našoj planeti. Čovjekovo oko ne može da registruje ove sonde zbog njegove vizuelne ograničenosti, jer ono nije u stanju da vidi frekvencije između infracrvenog i ultraljubičastog spektra.

Fenomen znakova u žitu nije počeo odnedavno, čak ni prije nekoliko desetina godina, nego je počeo još prije mnogo vijekova i u međuvremenu je postao mnogo kompleksniji."