Proletio kroz sagu k'o tornado, jbg knjige ovog žanra stvarno lako čitam. Ova mi je najineteresantnija još od kako sam zavšio ''Točak vremena''.
Nije nešto posebno veliko (količinski, naravno), ali ovo je dijelo koje se čita polako. Uglavnom piščeva svakodnevnica, od nekih banalnih stvari poput skanjivanja da se urede nokti na nogama i kolko mu je računar olakšao pisanje, pa do nostalgije za davno i ne tako davno prošlim vremenima i ljudima, ubijanju vremena na hipodromu, razmišljanja o smrti koja se bliži... Ostavi te u nekom čudnom raspoloženju.
Years later, in another place, he steps out of the dark and speaks to me. He whispers: 'I'll tell you the ultimate secret of magic. Any cunt could do it.'
Ништа посебно. Шта очекујете од хорор романа који добије награду за роман године? Сигурно не да се хорор сцене састоје из "Ејприл је осетила присуство нечега у соби", "Ејприл се учинило да види одраз мршаве прилике у огледалу", "Ејприл је чула кораке у соби", "Ејприл је видела мршаву прилику на слици"... још сам направио атмосферу, читао књигу само у ноћним сатима, када сви спавају, пригушио светла довољно да могу да читам без напрезања очију.. џабе што се ја трудим, кад Адам ни прстом не мрда, да не користим сад један поганији израз, а падам у искушење..
Радња се одвија превише споро, књига је постала занимљива тек на некој тристотој страни (Спојлер 1: Тек када се упознају Сет и Ејприл, иначе, надао сам се да ће открити колико је он у ствари нормалан дечко и да ће се смувати, побећи и добити децу.. Адаму се та идеја изгледа није свидела.. поред овог сусрета, део о разоткривању портира Стивена оставља добар утисак.. то му се мора признати.. )
Спојлер 2: Уз хорор сцене, Адам се одлучује за убиства! Да добро сте чули, овде има и убистава. (Јао, убиство звучи занимљиво, страшно.. ) Али ово нису обична убиства.. ово су убиства двоје стараца у деведесетим годинама убацивањем у мрачну просторију.. мега зло.. да им је Сет само убацио кашчицу шећера више у чај, умрли би од хипергликемије.. али ко би се тога сетио И не покушавам ја да умањим жалост старачке смрти, али чак је и Агата убила неку децу у својим романима, а она не пише хороре.. иначе се помиње у једној реченици, обожавам кад прочитам било шта о њој Да наставим.. постоји разлика између смрти старца од деведесет година и плавуше у двадесетим..
И долазимо до стана број шеснаест у коме су станари зграде и убијени.. шта се налази у њему? Мрак, на десетине страшних слика и изгледа дух антисемитског сликара.. или нешто што је остало од њега..
Што се тиче жанра, ова књига је више мистерија, него хорор. И могла би она да прође и као хорор, али најбољи хорор године. Ма миленијума. Ако је ово заслужена награда, ја не видим квалитет овог жанра.
У суштини, роман је коректан, али сам га испљувао зато што је добио награду. Кладим се да изаберем било који хорор жмурећи, да ће бити бољи од овог. И није да се нисам уживео, јесам, свидела ми се прича, али бих волео мало више дешавања. Нисам уживао у крају. Кад смо код краја, можда је у неку руку и недоречен.
Tema: 
) Али ово нису обична убиства.. ово су убиства двоје стараца у деведесетим годинама убацивањем у мрачну просторију.. мега зло.. да им је Сет само убацио кашчицу шећера више у чај, умрли би од хипергликемије.. али ко би се тога сетио 
Ако је ово заслужена награда, ја не видим квалитет овог жанра. 
