Sadam Husein se tukao u sudnici

Branioci tvrde da su pljuštali udarci i uvrede, američke snage da je čitava priča izmišljena, a vlasti u Bagdadu da je to advokatski trik
BAGDAD - Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein napadnut je usred sudnice, tokom saslušanja održanog u četvrtak, obelodanili su tek juče njegovi branioci, advokati kancelarije sa sedištem u glavnom gradu Jordana, Amanu. Američke snage, zadužene za Huseinovo obezbeđenje, odmah potom su negirale da se takav incident desio.

Sve svetske agencije juče su prenele i da advokati, međutim, tvrde da se napad dogodio tako što je nepoznati muškarac nasrnuo na bivšeg šefa iračke države, u trenutku kada je odgovarao na pitanja svog branioca Kalila Dulamija. Posle toga došlo je do međusobne tuče - razmenili su nekoliko udaraca, ali i uvreda.

- Dok je predsednik čekao da napusti sudnicu, prišao mu je jedan od prisutnih, napao ga i njih dvojica su razmenili udarce - tvrde advokati dodajući da je predsednik suda sedeo mirno ne čineći ništa da taj napad spreči. Informacija da li je Sadam Husein povređen i kako se oseća, zasad nije dostupna. Nekada prvi čovek Iraka, tog dana bio je saslušavan o progonima Kurda i šiita, te represiji nad njima koja je kulminirala 1991. Sadam Husein je u pritvoru od 2003, a optužnica ga tereti za masakr šiita u selu Dujail, 1982. godine.

Povodom incidenta koji se dogodio, Sadamovi advokati prete bojkotom suda, a zvaničnici u Bagdadu, koji tvrde da je reč o izmišljotini, kažu sledeće: "Da sam ja Sadamov advokat, izveo bih svaki mogući trik".
Priredila S. Đ. P.

Ako se dogodilo, sramotno je da je obezbedjenje za takvo znacajno sudjenje tako ofrlje odradjeno.

Ako se nije dogodilo, glupo je i jadno da advokati moraju da lansiraju takvu besmislicu da bi pridobili simpatije za tiranina.

U napadima poginule 43 osobe

Masakr u centru Bagdada

Najmanje 43 osobe su poginule, a 78 je ranjeno u tri eksplozije automobila bombi nedaleko od policijske stanice i jedne bolnice u centru Bagdada.

„U bolnici ima 43 poginulih, među kojima više od 30 muškaraca, jedna žena i jedno dete“, rečeno je Frans presu u bolnici „Al Kindi“ u čijoj je blizini izveden napad.

Kako se dodaje, u bolnicu je prebačeno 30 ranjenih, među kojima 10 žena i 30 muškaraca.

Tri automobila bombe eksplodirali su u razmaku od najmanje 30 minuta, saopštilo je iračko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Prvi automobil bomba eksplodirao je u 7.45 sati po lokalnom vremenu na autobuskoj stanici „Al Nahda“, drugi je aktiviran desetak minuta kasnije na ulazu u stanicu iz koje autobusi saobraćaju ka južnim šiitskim delovima Iraka. Treća eksplozija dogodila se u jednom dvorištu nedaleko od ulaza u hitnu pomoć, na mestu gde bolesnici čekaju da budu primljeni u ambulantu. Policija je saopštila da pokušava da otkrije da li su napad izveli bombaši samoubice.

Serija napada dogodila se u trenutku dok irački političari pokušavaju da se dogovore o nacrtu budućeg ustava zemlje.

U međuvremenu irački političari nastavili su razgovore o novom ustavu te zemlje, uz pritisak na predstavnike sunita da prihvate federalni sistem uređenja države.

Blic

BEOGRAD - Ako irački lideri ne završe nacrt novog ustava i ne predstave ga danas u parlamentu, krajnji rok za završetak tog najvišeg zakonskog akta mogao bi da bude produžen za još jednu sedmicu, rekao je novinarima portparol Vlade u Bagdadu Leit Kuba, dodajući da sadašnji privremeni ustav takvu mogućnost dopušta. Ali, takođe, upozorio je da ako novi tekst ne bude predstavljen a izostane zahtev za odlaganje, to će biti "znak nemoći, koji će za posledicu imati raspuštanje parlamenta, a vladu će svesti na kabinet koji rešava samo tekuće stvari".

Vođa radikalnih šiita Moktada al Sadr pozvao je pristalice da se upišu na biračke spiskove, ali nije se unapred izjašnjavao o novom ustavu.
- Ako je taj ustav u duhu islama, onda ćemo učestvovati na referendumu, ali ako ocenimo da nije, zauzećemo drugačiji stav - rekao je Frans presu Saheb al Amiri, koji vodi dobrotvornu organizaciju u okviru Sadrovog pokreta, sa sedištem u Nadžafu. Sadrov pokret se protivi federalnom uređenju zemlje za koji se zalažu Kurdi. S druge strane, ekstremistička grupa Ansar al-Suna, koja je povezana sa terorističkom organizacijom Al Kaida, pozvala je iračke sunite da bojkotuju referendum o ustavu.


  Zajedno protiv terorizma

Irak je izrazio solidarnost sa Jordanom i zatražio veću saradnju u borbi protiv terorizma posle ispaljivanja tri projektila u petak na jordansku luku Akaba. Portparol iračke vlade Lajt Kuba izjavio je da ima Iračana i drugih stranaca koji su odgovorni za napad u kome je poginuo jedan jordanski vojnik, a drugi ranjen. - Mi smo upozoravali u više navrata da će se terorizam, koji je uzeo maha u Iraku, proširiti na susedne zemlje - kazao je Kuba i dodao da Irak želi da sa Jordanom, Sirijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima sklopi sporazum o borbi protiv terorizma.
   
 
 

I prvo odgađanje završetka novog ustava bilo je udarac kako za Iračane, tako i za Amerikance. Američki predsednik Džordž Buš, kome je hitno potrebna dobra vest iz Iraka, pokušao je da sakrije razočaranje nazivajući napore sastavljača ustava herojskim, ali je malo koga ubedio u to. Njegova žurba nije bez razloga: sijaset anketa pokazuje da u SAD raste pesimizam zbog politike Bušove administracije prema Iraku. Aktuelna administracija zna da može da opravda invaziju na Irak i angažman u njemu samo ako se u toj zemlji postigne opipljiv politički napredak.

Napredak kakav žele Amerikanci omogućio bi smanjenje broja njihovih vojnika u Iraku. Načelnik Generalštaba američke vojske general Piter Šumejker izjavio je da Pentagon za sada planira da i u naredne četiri godine zadrži sadašnji broj vojnika u Iraku, dakle njih 138.000. Šumejker je hladnom vodom polio neke zvaničnike Bušove administracije koji su požurili da najave smanjenje broja vojnika - naravno, u slučaju da budu ispunjeni neki uslovi. Prvi na listi tih uslova je prihvatanje nacrta ustava u narednih nekoliko dana, a zatim njegovo odobravanje na nacionalnom referendumu i održavanje izbora za novu vladu prema novom ustavu. Kao vojnik, Šumejker nije hteo da predviđa razvoj političke situacije u Iraku, ali je kazao da njegovi planovi u vezi sa raspoređivanjem vojnika u Iraku prelaze 2009. godinu, kada u januaru ističe Bušov mandat.

Nedavno je Vašington post pisao da su kreatori američke politike u Iraku bitno smanjili ambicije i sada priznaju da nije realno očekivati da Irak postane svetovno orijentisana, napredna demokratska zemlja. Kako vreme prolazi, kao da sve više raste svest da su američki planeri potcenili posledice koje svrgavanje autoritarnog režima može da ostavi u društvu u kojem postoje duboke etničke, verske i plemenske podele. Te podele su izbile na površinu posle vojne invazije na Irak i promene režima, koju su predvodile SAD i Velika Britanija, a sada je jasno da su prejake da bi se savladale i da bi se postigao nacionalni konsenzus o budućem uređenju Iraka. Mnogi analitičari kažu da je Sadamova diktatura bar držala sve u zemlji na okupu, a sada se čini da je u opasnosti od raspada i sama ideja o Iraku kao jedinstvenoj državi.

Ne vidim zasto se partikularizam predstavlja u najgorem mogucem smislu ("raspad", "opasnost"), a uniformizam ("ujedinjena Evropa", "globalizam") u najpozitivnijem.

Najbogatije zemlje sveta: Svajcarska i Norveska se ne udruzuju -- naprotiv, vise puta na referendumu odbijaju clanstvo u nadnacionalnim strukturama.

Samo sirotinja je prinudjena da se udruzuje da bi nesto psotigla, a svako udruzivanje je fasizam -- jer oni prutici i basne -- koje je lako slomiti pojedinacno, a tesko kad ih ima vise -- su latinska osnova za rec "fasizam".

Dakle, kad nemas sta da izgubis, onda pravac u razbojnicku/hajducku/globalisticku cetu, pa se nadaj da ce vas 20 vise da postigne od tebe samog...

Ustavna komisija posle višenedeljnih pregovora konačno završila rad

Potpisan nacrt iračkog ustava

Parlament može da usvoji taj dokument i bez potpisa sunitskih predstavnika

Posle višenedeljnih intenzivnih pregovora i tri prekoračena roka, irački politički lideri napokon su potpisali konačnu verziju nacrta ustava.
Munter al-Fadal, kurdski predstavnik u Komisiji, izjavio je da je većina potpisala nacrt ustava i da je urađeno nekoliko amandmana. Kudair al-Kozai, šiitski predstavnik, rekao je da su članovi panel komisije usvojili nekoliko amandmana koji se bave zahtevima sunitskih Arapa, ali da amandmani ne menjaju samu suštinu dokumenta. O nacrtu ustava odlučivaće 15. oktobra irački narod na referendumu. Oko pet miliona primeraka ustava biće prosleđeno u paketima za hranu koje svaka iračka porodica dobija od vlade jednom mesečno.

Amandmani su usvojeni sa ciljem da se odobrovolje pripadnici sunitske manjine. Predstavnik sunitskih Arapa, međutim, rekao je da su svi sunitski članovi komisije odbacili Nacrt ustava.

- Nismo saglasni sa Nacrtom ustava. Imamo iste primedbe koje smo imali i prvog dana - rekao je Husein al-Faludži u ime svih sunitskih predstavnika u komisiji. On je dodao da je to u celosti američki ustav i da suniti nemaju nameru da ga prihvate ni po koju cenu. Amandmani se odnose na izostavljanje reči "partija" kod navođenja Baas partije Sadama Huseina i omogućavanje parlamentu koji će biti izabran u decembru da odluči o sudbini komiteta ustanovljenog da bi uticao na izbor članova.
      

Pronađena tela pripadaju sunitima?

Za 36 tela koja su pre tri dana pronađena u rečnom koritu u blizini granice, veruje se da su suniti koji su živeli u Hurijahu, severnom delu Bagdada, izjavio je juče Abdul Gafour al Samariai, jedan od najviših sunitskih sveštenika. Ukoliko se ispostavi da je istina, to bi moglo da dovede do porasta verskog nasilja u Iraku jer suniti i šiiti optužuju jedni druge da imaju odrede smrti koji ubijaju pripadnike one druge religijske grupe. Svim muškarcima je pucano u glavu iz male blizine, a nekima od njih su bile vezane ruke. Tela su pronađena u blizini grada Badraha, jugoistočno od Bagdada, a ni kod koga nije pronađen nijedan identifikacioni dokument.
      
   
   

Šiitski član komisije Mohamed Bakir al Bahadli izjavio je da je komisija za ustav završila rad i da će sada početi kampanja popularizovanja ustava među narodom. U svakom slučaju, parlament može da usvoji ustav i bez potpisa sunitskih predstavnika. Iračka vlada veruje da bi usvajanje ustava doprinelo gašenju pobune u delovima Iraka u kojima većinu čine suniti.

Postoji strahovanje da će tek sada eksplodirati razlike između etničkih, plemenskih i verskih grupa, što bi moglo da rezultira građanskim ratom. To je najgori scenario jer bi u konflikt bili uvučeni i irački susedi, bilo kao podrška međunarodnim snagama ili kao aktivni učesnici na jednoj od strana. SAD svakako imaju na umu tu mogućnost s obzirom na to da su u subotu poslale svog ambasadora u Bagdadu Zalmaja Kalilzada da ubeđuje predstavnike sunita da prihvate ustav.

- Sreli smo se juče sa američkim ambasadorom i on nam je zapretio, ali te pretnje neće proći - rekao je juče Rojtersu sunitski zvaničnik koji nije želeo da bude imenovan.
Američki predsednik Džordž Buš je istovremeno pozvao Amerikance da budu strpljivi u vezi s političkim i vojnim razvojem događaja u Iraku, rekavši kako američki napori zahtevaju više vremena, žrtvovanja i nastavak odlučnosti.

- Naša je strategija jasna - čim iračke snage budu u stanju da same brane svoju slobodu, naši će se vojnici vratiti kući i dobiti počasti koje zaslužuju - rekao je Buš u redovnom nedeljnom radijskom obraćanju naciji.
V. Popović