Novi Zeland najbezbednija zemlja
Autor: CDC/DM | 14.06.2009. - 00:01

Povrh svih nedaća koje su se u novije vreme sručile na Island – urušavanje privrede, bankarskog sistema i valute ove zemlje samo su neke od njih – ovaj nekadašnji vikinški ekonomski „tigar“ sa severa izgubio je i svoju titulu najbezbednije zemlje na svetu.


Prema Globalnom indeksu bezbednosti (GPI), godišnjoj rang-listi svih zemalja sveta s obzirom na mir i bezbednost koji u njima vladaju, zvanično najbezbednija i najmanje rizična destinacija trenutno je Novi Zeland. Ovaj indeks sastavlja Jedinica za ekonomsko informisanje novog trusta mozgova po imenu Institut za ekonomiju i mir, na osnovu 23 vrlo raznovrsna kriterijuma, među kojima su ratovi u inostranstvu, unutrašnji sukobi, poštovanje ljudskih prava, broj ubistava, broj ljudi u zatvorima, trgovina oružjem i stepen demokratije. Ovogodišnji rezultati konstatuju da je zbog ekonomskog opadanja svet u celini postao nešto manje miran i bezbedan.
Uprkos mnogo hvaljenom napretku kada je reč o bezbednosti, Irak i dalje ostaje na dnu ove liste, ispod Avganistana, Somalije i Izraela, koji su sa svoje strane lošije rangirani od Sudana i Demokratske Republike Konga.
Na vrhu liste, odmah iz Novog Zelanda, slede nordijske zemlje: Danska, Norveška, i Island, a za njima Austrija i Švedska.
Britanija se našla na 35 mestu, iznad Italije, ali zato ispod gotovo svih ostalih evropskih zemalja, kao i ispod tako raznolikih zemalja kao što su Južna Koreja, Katar, Bocvana i Malezija.
SAD se na listi popeo za šest mesta – i sada je na 83. Ova zemlja je još opterećena ratovima u inostranstvu, velikim brojem stanovnika u zatvorima, i opštom dostupnošću oružja.
Blag pomak naviše pre svega je posledica broja godina koje su od 11. septembra protekle bez terorističkih napada, kao i relativnog pogoršanja situacije u drugim zemljama.
Do rezultata o kojima je reč došlo se na osnovu jedne inovativne studije, koja je objavljena zajedno sa GPI za 2009, a koja procenjuje da je smanjeni nivo mira i bezbednosti svetsku privredu na godišnjem nivou koštao 7,2 biliona dolara.
Od toga 4,8 biliona dolara otpada na poslovne aktivnosti koje su zbog nasilja izostale, dok je preostalih 2,4 biliona štete prouzrokovano izmeštanjem resursa i ulaganja iz industrijskih grana koje prosperiraju zahvaljujući nasilju u one kojima pogoduje mir.



Izvor: Blic