Novi Ustav Mađarske kojim se ukidaju manjine je...

Мађарска држава ни пре није признавала постојање других народа. Шта више постоје закони по којима проценат других народа у једном региону не сме да пређе одређен проценат. Други народи немају право на политичко организовање.

Однос према мањинама треба успоставити на баци реципроцитета: шта те државе дозвољавају Србима, треба дозволити и представницима тих народа у Ужој Србији уз напомену да су нам сви околни народи сем Румуна- непријатељи (наравно не убрајам народе који немају своју националну државу, комуњарски и расистички тзв.- народности; попут Цинцара, Русина, Влаха...).
--------------------------------
Мањине немају заступника у мађарском парламенту
Пише: Ненад Јовановић

Како је решено информисање мањина у Мађарској?

- Свих тринаест законом признатих националних мањина у Мађарској има право на информисање на свом матерњем језику. Друга је ствар што се то не спроводи у пуној мери када су у питању емисије на језицима националних мањина на Мађарској телевизији, као јавном сервису.

Али кренимо редом. Најпотпунију слику информисања добијамо преко мањинске штампе. Свака национална мањина, међу њима и српска, располаже са једним недељника. Ту своју законску обавезу држава обезбеђује преко јавне фондације "За мањине", у чијем се буџету налазе средства намењена за издавање новина. Одлуком савета у ком се налазе и представници националних мањина, расположива средства деле се по установљеним нормативима и коефицијентима, пошто се тиража равна према броју припадника поједине националне мањине. Српске недељне новине 90 одсто свог годишњег буџета стицу преко тог канала.

Радијске емисије на језицима националних мањина емитују се од 2007. на истој фреквенцији у власништву Мађарског радија. Хрвати, Немци, Срби, Словаци и Румуни имају двосатне магазинске емисије које се емитују свакога дана, једна иза друге у низу. Магазин на српском језику на програму је од 14 до 16 часова. Програм је намењен слушаоцима целе Мађарске, а може се чути иу Славонији, Барањи и Војводини. Недавно смо чак имали један позив од нашег слушаоца из Копривнице. Ромска мањина такође има свакодневну емисију у трајању од 60 минута, док се остале мањине јављају на свом матерњем језику са пола сата недељно.

Најтежа је ситуација на телевизији. Тај јавни сервис највећа је медијска жртва рестрикција предузетих у Мађарској након светске кризе. Екипа "Српског екрана" ретко када може да си приушти да крене на важније догађаје ван Будимпеште. Зато се, од почетка ове године, у 25-минутном магазину, поред малог броја актуелних прилога, налазе репризе из ранијих емисија.

Хрвати, Немци, Срби, Словаци и Румуни и на телевизији имају своје емисије, док се преостале мањине могу огласити у заједничком магазину у трајању од 50 минута.

Овисимо о јавној телевизији

Да ли се нешто мења у статусу српске редакције на радију у Печују?

- Редакција програма на српском језику и даље броји четири стална члана и два дописника. Статус редакције је и даље непромењен, налази се са осталим мањинским редакцијама у склопу такозване Дирекције за регионалне и мањинске Емисије, као самосталне јединице Мађарског радија. Какав ће статус редакција имати од 1. августа, остаје да се види. Са чела јавног сервиса, због истека мандата, одлази досадашњи председник, повлачећи са собом целокупно руководство установе. Узимајући у обзир и то да је након парламентарних избора дошло до промене владе, која у мађарском парламенту има двотрећинску већину, заиста се не зна каква ће бити судбина Мађарског радија. Исто важи и за Мађарску телевизију, односно за још један јавни сервис, Дунавску телевизију, сателитски програм за Мађаре ван матичне земље.

Одскора је у Мађарској на власти десница. Да ли се Срби као мањина сусрећу с појавама мађарског национализма, поготово у аспирацијама појединаца на Војводину и делове Румуније?

- Са одређеном дозом мађарског национализма, не само након промене власти већ иу ранијем периоду, сретала се и српска, а поготово румунска и словачка национална мањина у Мађарској. Све је то зависи од актуелног курса спољне политике Мађарске и мањинске политике њених суседа. Срби у Мађарској, након прихватања закона о формирању савета националних мањина у Народној скупштини Србије, могу бити мирни. Том одлуком Скупштине Србије мађарском корпусу у Војводини гарантована су права која тренутно задовољавају очекивања мађарске политичке елите.

Статус српске заједнице у Мађарској пре свега зависи од политичке воље мађарских државника. Довољно је истаћи да ни после 20 година од првих демократских избора ни једна национална мањина у Мађарској нема свог посланика у парламенту, дакле, већ се пуне две деценије крши уставно право националних мањина. Међутим, приметно је приближавање Мађарске и Србије. Разуме се, Србија чини све што је могуће да удовољи захтевима Мађарске, будуће председавајуће државе Европске уније!

Наставак мањинске самоуправе

Какво је стање у српској самоуправи и јесу ли недавни избори нешто променили?

- Мада многи скептици сматрају да ће ускоро доћи крај мањинском самоуправном систему у Мађарској, они оптимистички настројени процењују да први потези нове владе не указују на укидање система. Штавише, представници власти отварају нову страницу досијеа "парламентарног заступништва" о чему ће преговори почети већ пре локалних избора који треба да се спроведу током јесени. Представници власти су и иницијатори почетка разговора са Мањинци о модификацији Закона о националним мањинама, о систему финансирања мањинских установа, о финансирању мањинске штампе и другим питањима везаним за мањине.

Српска заједница у Мађарској је у протеклом периоду, трошећи своја средства и уз помоћ државних органа, формирала Српски културни центар у Будимпешти где је стециште Српског позоришта у Мађарској, канцеларија Српског недељних новина и радни простор Културног и документационог центра Срба у Мађарској.

Српске самоуправе се припремају за нове изборе: локални и мањински избори треба да се одрже у октобру месецу, а регистрацијом бирача, која траје до 15. јула, већ је почела изборна процедура. Срби располажу са 40 месних мањинских самоуправа, па се очекује да ће након јесењих избора тај број самоуправа опстати.

Каква је сарадња са матицом, али и српским заједницама у околним земљама?

- Сарадња са Србијом је у последњих неколико година постала много интензивнија и плоднија, захваљујући пре свега бољем разумевању српских државних органа према Србима у Мађарској. Вероватно је то случај и са нашим сународницима у земљама у окружењу, барем се такав утисак стиче приликом контактирања Срба у Румунији и Хрватској. Матица са све већим интензивитета и "чистијим" слухом приступа решавању горућих проблема српске заједнице у Мађарској. То се првенствено одражава на пољу културе и образовања. Коначно је прорадила и српско-мађарска мешовита међувладина комисија која је формулисала захтеве и задатке у поменутим областима. Друго је питање какви су финансијски услови за извршавање тих обавеза.

Шта се прекограничне сарадње тиче, а њу поспешују фондови Европске уније, треба истаћи плодоносну сарадњу и заједнички пројекат села Деска у Мађарској и Новог Кнежевца у Србији. Срби у Десц ће са 250.000 евра адаптирати зграду српског културно-образовног и верског центра, а на месту бившег српског гробља начинити меморијални парк. Слични пројекти су могући и за друга, српским живљем настањена места.

Колику је корист имала српска заједница од проглашења Печуја престоницом европске културе заједно са Есен и Истанбулом?

- Ту је свакако било више резултата. Смештање кампа "Вук Караџић" ове године на Печуј један је од пројеката који је предложила српска државна самоуправа. Други пројекат је организација концерта Горана Бреговића крајем јула, за шта смо добили део средстава. Значајно је што су наши предлози имали одјека код надлежних градских власти. Срба у Мађарској је релативно мало: по званичном попису из 2001. има нас 3868, иако се стварна бројка, када се урачунају и сви који ту бораве са сталном дозволом боравка, креће око 10.000. Срба у Печују има тек око 200, што је врло мало ако се узме у обзир да град има преко 160.000 становника. Али због нашег вековног присуства, историјског и културног наслеђа, у мађарском делу Барање нисмо непознати ни неприметни.

http://www.novossti.com/2010/07/manjine-nemaju-zastupnika-u-madarskom-parlamentu/