Novi trend u štampi - običan život

Idile i izdaje, sreća i nesreća, priče za opuštanje: na britanskim kioscima pojavila se nova vrsta časopisa koji koriste recept tabloida za pisanje o životima potpuno nepoznatih osoba. „Tejk a brejk” (Take A Brake), u prevodu „napravi pauzu”, pandan televizijskim rijaliti šouima, najprodavaniji je časopis i najčitaniji ženski list u Britaniji, sa 1,2 miliona prodatih primeraka svake nedelje, navodi AFP. Nedeljnici „stvarnog života” liče na svoju sabraću koja se bave životima slavnih, pošto koriste iste senzacionalističke naslovne strane koje se šarene od naslova i boja. Međutim, ovde su junaci čitaoci ili tačnije čitateljke, koje mogu da zarade i do 1.000 funti ili 1.500 evra, ako njihova priča može da se „proda” i da je u principu istinita. Izveštaji se odnose na kutke privatnog života („Mama, ne prebacuj sebi zbog mog muža”). Često su neobične („Probudila sam se u mrtvačnici”), a katkad i zaista morbidne („Obožavala sam svog ljubavnika, a onda sam otkrila da je moj sin”).

Junakinje „na jedan dan” ne oklevaju da se slikaju kako bi ilustrovale svoje priče, i to uglavnom glave zagnjurene u šake ili dok brišu suze maramicom. „Fotografije su važne za čitateljke koja tragaju za stilom sapunskih opera”, kaže Rut Čerington, stručnjak za medije na Univerzitetu u Vorviku. „Ljudi koji prodaju svoje priče još više drže do njih”, smatra ona i dodaje da im fotografije obezbeđuju „15 minuta slave”, a ne tekstovi.

„Ril lajf” (real life) časopisi se pridružuju žanru rijaliti šoua na televiziji, ali iako na njih ´ozbiljni´ listovi gledaju s prezirom, oni odražavaju tendenciju celokupne štampe koja se odnosi na „kulturu pričanja tužnih priča”, navodi Rut Čerington. Izvesne oblasti iz života nikada ne nestaju iz sadržaja takvih časopisa: estetska hirurgija i njeni ciljevi („Ilejn, 68, nije zadovoljna ni nakon 50 operacija”), kao i zdravlje („Mozak moje kćerke je suviše veliki za njenu lobanju”, „Smršati 150 kilograma”). Neizbežne su i letnje romanse u siromašnim zemljama („Moj muž Turčin napustio me je pošto je dobio boravišnu vizu u Britaniji”).

Formula sve više postaje recept. List „Pik mi ap” (Pick Me Up), u prevodu „izaberi me”, pridružio se prošle godine doajenima „Tejk a brejk”, „Čet”, i „Dets lajf” (That´s Life, „Takav je život”). To je bilo najuspešnije pokretanje lista posle dugo vremena u Britaniji, sa tiražem od 500.000 primeraka.

Tržište počinje, međutim, da biva zasićeno, pošto su nedavno izašala još tri nova lista, uključujući „Lav it!” (Love it!, „Obožavam to!”), koji je pokrenuo australijski medijski magnat Rupert Mardok.

„Tejk a brejk”, suočen sa takvom konkurencijom, ne ograničava se više samo na objavljivanje izuzetnih priča iz života običnih ljudi. Taj list nemačke izdavačke grupe „Bauer” odnedavno vodi kampanje u ime svojih čitateljki. Njegova „armija mama” planira 54 kandidata na opštinskim izborima u maju. Njihov program: zdravija ishrana, manje video-igara i „iskorenjivanje dripaca”.

„Ova evolucija se pažljivo prati. Čitateljke su uglavnom iz radničke klase, što ih čini nezanimljivim u očima oglašivača, ali vrede zlata u političkom smislu”, napisao je u januaru stručnjak za medije dnevnika „Indipendent”. „Na poslednjim parlamentarnim izborima, tri vodeće partije su sve bile u poteri za čitateljkom ´Tejk a brejka´”, naveo je on. (Beta)