"Pavle Vuisić ne bi imao zamerku"

Nakon pauze od pet godina naš čuveni glumac Aleksandar Berček ponovo je na filmu i to u ulozi profesora Koste Vujića. Svečana premijera filma “Šešir profesora Vujića” Zdravka Šotre je večeras u “Sava centru”.



Ovaj umetnik, koji izbegava bilo kakvo eksponiranje, pristao je da razgovara o filmu koji govori o neverovatnoj školskoj generaciji u kojoj su bili neki od naših najvećih umova, o ulozi koju je pre njega takođe maestralno odigrao Pavle Vuisić i kome je posvetio svog “profesora Vujića”.

- On je bio veliki na svoj način, a ja pokušavam da budem dobar na svoj način. Siguran sam da je živ da ne bi imao zamerke. Bar ne velike - kaže nam Aleksandar Berček sa iskrenim sjajem u očima.

On takođe objašnjava i da nije bilo potrebe da se pojavljuje na filmu pre “Šešira profesora Vujića”.

- Sticajem okolnosti se desila pauza, ali nije to meni prvi put. Bilo je vremena kada po sedam, osam godina nisam radio, a ja ipak vodim računa o tome šta radim, tako da je neki put bolje nešto i propustiti.

Imam ja i drugih poslova, bavim se prirodom, ekologijom i ljudima najviše, mojim prijateljima - navodi Berček.
 
Raduje se večerašnjoj premijeri, a imaće i podršku dece.
- Da, neki će gledati. Biće na premijeri. Tražili su mi karte, a to je dobar signal - kaže kratko i nastavlja:
-Siguran sam da će film biti gledan. Kada sam ga odgledao, neko moje osnovno osećanje bilo je ”Vidi, još sam romantičan”. Tako da kad pogledate shvatićete da ste još uvek romantični, a ako to postignemo, onda smo uspeli - ističe poznati glumac.
 
Berček napominje da se za ovaj film pripremao skoro 15 godina.
- Davno je ta priča počela i bolje je što smo sačekali, jer da je tada realizovano đake bi igrali Cvija i Vojin Ćetković - kaže kroz osmeh i nastavlja:
 
- Drago mi je da film priča mnogo više o đacima nego o profesoru, koji je samo imao sreću da u jednoj generaciji ima takve đake. To se jednom dešava. To su deca slobode, tog vremena, tako da je to ustvari jedna ozbiljna eksplozija, naučnika, profesora te 1850. i narednih 25 godina. Našao sam podatke koliko je tada stasalo velikana. Pored likova iz filma tu su Mokranjac, Živojin Mišić, Uroš Predić, Paja Jovanović, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković...jel treba više? Za jednu malu Srbiju. Ali divno je bilo što su oni ustvari zajedno živeli i radili. Dešava se to, ali retko - priča Berček.
 
Na pitanje da li su ti veliki umovi vreme uglavnom provodili u kafanama upravo zbog zbog profesora Vujića, Berček odgovara:
 
- A šta može neko u Beogradu nego da sedi u kafanama. To je uvek bilo. Oni su bili boemi, ali bili su odgovorni prema svojim poslovima. Sada imamo problem što se nama nameću pogrešni autoriteti, a mnogo veći problem jeste što se ne poštuju pravi autoriteti. E sad, ko je tu najviše kriv ja ne znam, niti me interesuje, ali mislim da to ne valja. Ne možemo biti svi baš isti u svakom trenutku - ističe iskusni glumac.

Ništa nije toliko dramatično

Pričajući o tome da li može da se ponovi generacija kao ta u kojoj su bili Mihailo Petrović – Mika Alas, Jovan Cvijić, Pavle Popović, Jaša Prodanović, Milorad Mitrović, Milutin K. Dragutinović, Ljubomir Stojanović i drugi, Berček kaže:
- Taj sadašnji odliv mozgova nije toliko dramatičan... Ne znamo mi još šta će biti sa tim generacijama koje su rođene u ovim dramatičnim vremenima. Ali evo vidimo da su momci, koji su bili u pubertetu 1999, sada na tri takmičenja uzeli četiri medalje. Mnogo je više otišlo tatinih i maminih maza koji su se već vratili - kaže Berček.

Izvor: Blic

Sve mangup do mangupa

Film „Šešir profesora Koste Vujića”, režija Zdravko Šotra prema romanu Milovana Vitezovića, uloge Aleksandar Berček, Miloš Biković, LJ. Bulajić, A. Radojičić, M. Popović, U. Jakovljević, N. Ranđelović, D. Perunović, M. Sovilj, B. Brstina, I. Bosiljčić, V. Ćetković, Z. Cvijanović... Trajanje 117 minuta, proizvodnja Srbija, 2012.

Retko ko od naših filmskih autora ume tako dobro da pogodi ukus i potrebe prosečnog srpskog bioskopskog gledaoca, pa čak i da mu podiđe, kao što to ume hitmejker Zdravko Šotra. Retko ko ima i takvu upornost i istrajnost, da za male i velike ekrane adaptira književna dela i da sa tim i takvim adaptacijama obara rekorde gledanosti u poslednje dve decenije. Setite se samo gledanosti filmova „Lajanja na zvezde”, „Zone Zanfirove” i „Ivkove slave”, pa i ovih najnovijih televizijskih adaptacija popularnih romana Mir-Jam, te neprikosnovene kraljice srpskih „ljubića”.

Čega god se od literature Zdravko Šotra dohvati, to se gleda. Ne samo gleda, već gledaocu to veoma prija, i za oko i za dušu. Gledaće se tako i Šotrin „Šešir profesora Koste Vujića”, snimljen prema istoimenom bestseleru Milovana Vitezovića, o dobroćudnom osobenjaku, hedonisti i pedagogu, najoriginalnijem srpskom profesoru 19. veka i o njegovim đacima iz Prve muške gimnazije koji su postali značajne istorijske ličnosti. Jer, reč je o porodičnom filmu, sa lepom pričom i lepim glumcima, sa dovoljno humora, romantike, patriotizma, edukativnih elemenata i svega onoga što gledaoca može da potakne na razmišljanje o pravim ljudskim vrednostima i što ga ispunjava nekim finim osećanjem da i sam nešto vredi.

Uz to, ovo je i korisna pedagoško-istorijska lekcija koja je dovoljno stimulativna i za našu Fejsbuk generaciju, da konačno digne zadnjicu od kompjutera i dohvati se čitanja literature, ali i za generaciju srpskih profesora kojima je pedagoški rad sa decom sve češće samo misaona imenica.

Sve mangup do mangupa, bila je uzrečica profesora Vujića kada se obraćao svojim natprosečnim maturantima kojima je dozvoljavao da misle svojom glavom. Sve mangup do mangupa – može, međutim, da se odnosi i na tvorce ovog filma iza kojeg stoji gotovo isti onaj tim koji je stajao i iza „Lajanja na zvezde”.

Evo ih tu, na okupu, i Šotra i Vitezović, i Sloba Terzić i Zoran Janković, i za Šotru nezamenjivi Veselko Krčmar (direktor fotografije) i Petar Putniković (montažer) i kao pridruženi član – Željko Joksimović (kompozitor). I svi znaju znanje kako najlakše da probude emocije bioskopskog gledaoca, „prodajući” mu usput i pomalo magle. Jer, i ovo što je sada pred gledaocima nije delo filmskog već klasičnog televizijskog jezika, kojim se Šotra najčešće i služi.

Ali ko za to, u krajnjem slučaju, da mari, kada su sale pune i kada pred sobom na velikom ekranu gledate glumačku gromadu od Aleksandra Berčeka u naslovnoj roli (ulogu posvetio Pavlu Vuisiću, koji je Kostu Vujića igrao u Vitezovićevoj TV drami sedamdesetih) i plejadu mladih, talentovanih i lepih srpskih glumaca u ulogama Mike Alasa, Jovana Cvijića, Jaše Prodanovića, Pavla Popovića, Milorada Mitrovića ili komične „profesore” Branimira Brstinu i Zorana Cvijanovića i Ivana Bosiljčića kao zanesenog Mokranjca što na časovima piše note za svoje rukoveti.

Šotra, dakle, i ovog puta gura svoje, a na vama je da ga opet prigrlite i da školsku decu obavezno povedete u bioskop.

Izvor: Politika

Padaju rekordi: "Šešir" videlo 100.000 ljudi!

Reditelj Zdravko Šotra (77) na dobrom je putu da sruši sve rekorde u poseti bioskopima. Za 20 dana prikazivanja njegov film "Šešir profesora Koste Vujića" sa Aleksandrom Berčekom u glavnoj ulozi videlo je više od 100.000 gledalaca, iako se film još uvek ne prikazuje u svim srpskim bioskopima.



I pored loših vremenskih uslova u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici i Nišu tražila se karta više za skoro svaku projekciju.

Film je snimljen prema romanu Milovana Vitezovića i prati maturante Prve muške gimnazije kada su se u jednom razredu našli budući velikani - Mihailo - Mika Alas, Jovan Cvijić, Jaša Prodanović, Milorad Mitrović...

Uloge igraju mladi glumci Miloš Biković, Mladen Sovilja, Uroš Jakovljević uz podršku iskusnijih kolega Vojina Ćetkovića, Ivana Bosiljčića i drugih.

Da Šotra i te kako zna da pogodi ukus publike govori i podatak da je njegov film "Zona Zamfirova" pre desetak godina gledalo čak 1.200.000 gledalaca, a taj rekord ni do danas nije oboren.

Slično je bilo i sa njegovom serijom "Ranjeni orao" kada je zabeležen rekordan broj gledalaca u istoriji RTS-a.

Izvor: Vesti online

bio u bioskopu,gledao sesir profesora vujica.. dobar je film,nisam gledao stariji deo pa ne mogu sad da uporedjujem,a sad ono glavno
pored mene sedeli matori ljudi (baba i deda). deda je prdeo u toku filmova i ja sam osecao vibracije na mom sedistu  . posle je pocela da mu pada glava zato sto mu se spavalo,ja i drugar padali u komu,isle nam suze na oci,kao da nas je pogodila najtuznija scena u filmu. 10min smo se sigurno smejali. zavrsi se film,svi ustaju a ja i on u glas se smejemo
njegova zena umire od smeha na svakoj sekundi filma,takodje i njoj smo se smejali

tako da,bilo je super
sve mangup do mangupa

Sesir profesora Vujica ipak na Prvoj a ne na RTS-u


Klik

Da li ima negde na netu da se skine film ili za sada jos ne ???

jedva cekam da pogledam film

Jos jedno sranje u reziji sotre
zalosno na sta se bacaju pare

Još će i da počnu da se tuku gde će biti emitovane serije 

Evo stare verzije filma .. ukoliko neko želi da gleda