Novi Sad: Ukradene slike vredne više miliona evra

Dvojica razbojnika opljačkala su juče ujutro Gradski muzej u Novom Sadu i odnela četiri slike vredne više miliona evra. Portparol novosadske policije Stevan Krstić rekao je agenciji Beta da su dvojica naoružanih razbojnika, sa kapama „fantomkama” na glavi upali u muzej, vezali dvoje zaposlenih koji su dežurali u muzeju, ukrali slike i pobegli. Krstić je dodao da niko od zaposlenih nije povređen, a policija traga za počiniocima, koji su ukrali dve slike rađene u tehnici ulje na platnu i dve rađene u tehnici ulje na drvetu. On je precizirao da su pljačkaši ukrali Rembrantov „Portret oca”, Rubensovog „Seneku”, jednu sliku Pjera Frančeska Mola i jednu sliku nepoznatog nemačko-holandskog autora iz 16. veka.

NJEGOVAN: UKRADENE SLIKE VREDNE VIŠE MILIONA EVRA

Četiri umetničke slike koje su u nedelju ukradene iz Gradskog muzeja u centru Novog Sada vredne su više miliona evra, izjavio je direktor tog muzeja Drago Njegovan.

Najvrednija je Rembrantova slika iz 17. veka „Portret oca”, čija se vrednost procenjuje na 2,5 miliona britanskih funti, rekao je Njegovan sinoć novinarima. Dodao je da je ista slika već jednom bila ukradena, pre desetak godina, ali je pronađena u Španiji.

Njegovan je precizirao da su ukradene i Rubensova slika „Portret Seneke” iz 17. veka, „Pejzaž” italijanskog slikara Frančeska Mola iz 17. veka i „Glava Hrista” nepoznatog nemačko-holandskog autora iz 16. veka.

Kako je javila lokalna „TV Panonija”, posao pronalaženja razbojnika policiji će biti otežan jer zgrada Gradskog muzeja u Dunavskoj ulici 29 nije obezbeđena video-nadzorom, već je čuva smao jedan portir. Ta televizija je javila da su razbojnici ušli u muzej najverovatnije tako što su iskoristili priliku kada je radnik obezbeđenja muzeja puštao u zgradu radnicu koja je došla na posao.

 UBPOK traga za kradljivcima vrednih slika u Novom Sadu

Policija sumnja i na zaposlene u muzeju

Pljačka Muzeja grada Novog Sada u kojoj su odneta četiri vredna dela, među kojima su, kako se smatra, i slike Rembranta i Rubensa, izvedena je profesionalno, a pljačkaši su tačno znali šta im je meta, tvrde u Muzeju.

Direktor Drago Njegovan i viši kustos Ljubomir Vujaklija juče su rekli da su razbojnici bili više nego dobro upućeni u način rada Muzeja. Međutim, uprava demantuje da su pljačkaši imali nečiju pomoć iz Muzeja.

Da su razbojnici dobro poznavali delatnost i radno vreme Muzeja, potvrđuje i činjenica da su za pljačku izabrali drugi dan Božića, kada je centar grada prazan i u vreme kada se smenjuju čuvari i kada je zgrada otključana. Pljačka je izvršena za desetak minuta, a razbojnici ni u jednom trenutku nisu pripretili zaposlenima niti ih primoravali da sarađuju. Tačno su znali gde se šta nalazi.

- Koleginica Dragica Kojić, koja je svedok pljačke, tvrdi da su lopovi, kada ih je ona zamolila da ne lupaju i ne oštećuju slike, odgovorili samo da oni tačno znaju šta treba da uzmu i da ne brine - priča Vujaklija.

Sve četiri slike - „Glava Hrista“ nepoznatog autora, „Noćni pejzaž sa pecarošem“ Frančeska Mole, „Portret Seneke“ Pitera Rubensa i Rembrantov „Portret oca“ - izvađene su iz ramova u kojima su se nalazile, a da pri tom nijedan od ramova nije oštećen.

- Začuđuje da su vitrinu sa Rembrantovom slikom otvorili bez ikakvih oštećenja, mada njeno otvaranje zahteva dosta vremena i mora se poznavati sistem otvaranja - stoji u Vujaklijinom izveštaju.

Da bi otvorili vitrinu i skinuli Rubensovu sliku koja je bila okačena na tri metra visine, lopovi su koristili muzejski nameštaj, ali ga nisu oštetili. I pored ovih detalja, Njegovan odlučno odbija mogućnost da je neko iz Muzeja sarađivao sa razbojnicima.

Međutim, kako „Blic“ saznaje, od Muzeja grada i Muzeja Vojvodine juče je zatraženo da policiji dostave podatke o svim zaposlenima. Tu informaciju policija nije demantovala, ali nije želela da otkrije ni da li je spisak zaposlenih iz Muzeja Vojvodine uzet zbog jučerašnje pljačke ili krađe koja se u ovom muzeju dogodila pre tri meseca.

- Istraga je u toku i njene detalje ne mogu da komentarišem. Prvi put smo pronašli Rembrantovu sliku, pa ćemo i ovog puta - kaže portparol SUP-a Stevan Krstić.

U potragu za umetninama iz Novog Sada uključio se i UBPOK. Potpukovnik Srđan Paskvali, šef UBPOK-ovog odseka za suzbijanje krijumčarenja kulturnih dobara, kaže za „Blic“ da je u toku intenzivna potraga za lopovima i ukradenim umetninama.

- U stalnom smo kontaktu s Interpolom. Fotografije ukradenih slika stavljene su u njihovu bazu podataka, i u toku su intenzivne provere operativnih podataka. Saradnja je odlična, i obavlja se preko našeg biroa Interpola - kaže Paskvali.


Izvor: Blic \ H. D. - M. P.

 Četiri umetničke slike ukradene iz Gradskog muzeja u Novom Sada vredne su više miliona evra. Da li su u pitanju originali?

Ukradene slike iz muzeja u Novom Sadu bile su osigurane, a njihovu vrednost na tržištu je nemoguće proceniti. Policija traga za lopovima, a kako je B92 rečeno u UBPOK-u prvo su obezbeđeni svi granični prelazi kako bi se sprečilo iznošenje slika iz zemlje. U Muzeju grada Novog Sada pokazani su ramovi u kojima su se nalazile ukradene slike i mesta na kojima su bile izložene.

Iz muzeja u Novom Sadu ukradene su Rembrantova slika iz 17. veka, "Portret oca", Rubensov "Portret Seneke" iz 17. veka, "Pejzaž" Pjera Frančeska Mole iz 17. veka i "Glava Hrista", nepoznatog nemačko-holandskog autora iz 16. veka.

Direktor Muzeja Drago Njegovan kaže da je svestan da je obezbeđenje bilo nedovoljno da nema video nadzora, ali i da sve ukazuje da su pljačku obavili profesionalci: "Mi smo svesni odavno da je potreban i drugi tip i više zaposlenih, kao i kadrovsko i tehničko pojačanje obezbeđenja jer su došla takva vremena kada se atakuje na kulturna dobra, ali za to treba i vremena i novaca".

U muzeju ne mogu da preciziraju kolika je pričinjena materijalna šteta, navodeći da procenu treba da uradi specijalna komisija Narodnog muzeja u Beogradu. Materijalna vrednost slika je za razliku od njihove kulturne vrednosti promenljiva kategorija na tržištu.

"Ono što mi možemo da kažemo jesu neke cene koje moraju da prate delo ako je pitanje osiguranja, ali to ne znači istovremeno i tržišnu cenu odnosno ne znači koliko je svako od nas pojedinačno spreman da plati ukoliko dođe do aukcijske prodaje nekog dela", kaže direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Tatjana Cvjetićanin.

U Beogradskom narodnom muzeju navode da iskustva ne pokazuju da se ovakve kradje obavljaju po narudžbini, kao što je to praksa u svetu.

Podsetimo poslednja slika ukradena iz ovog muzeja je Renoarova "Kupačica" koja je tom prilikom ozbiljno oštećena jer su lopovi bili amateri:

"Nijedna krađa koja se desila u Narodnom muzeju nije ličila na krađu kojoj je povod bilo to što je neki privatni kolekcionar rešio da baš to delo ima zbirci i da je nikada nikome neće pokazati, već je pre rezultat toga kako ljudi misle da na neki jednostavan način mogu za čas posla da dođu do para. Ne zna se jasno kolike su to pare koliko je to suma, ne zna se kome će te to prdati ne zna se kako ćete stupiti sa njima u kontakt na svu sreću inače mi nebismo imali renoara ponovo u svojoj zbirci da je bilo drugačije", kaže Cvjetičaninova.

U medjuvremenu Gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković izjavila je da je od policije dobila informaciju kako postoje tragovi koji mogu dovesti do kradljivaca slika.

Rebrantova slika već je bila kradena 1993. i pronađena je devet meseci kasnije u Španiji.

Neautentična dela

RTS je večeras javila da Rembrantova slika iz 17. veka, "Portret oca" i Rubensova slika "Portret Seneke" iz 17. veka, koje su u nedelju ukradene iz Gradskog muzeja Novog Sada nisu autentična dela tih autora.

Ta televizija je navela da su druge dve ukradene slike, "Pejzaž", italijanskog slikara Pjera Frančeska Mola iz 17. veka i "Glava Hrista", nepoznatog nemačko-holandskog autora iz 16. veka, autentične.

Kustos Narodnog muzeja Srbije Nikola Kusovac rekao je da Rubensova i Rembrantova slika nemaju "apsolutni pedigre" - istorijat i dodao da se ne može govoriti o originalima. On je rekao da vrednost slika, koje nisu originali, ali koje su nastale u 17. veku u krugu velikih majstora, iznosi nekoliko desetina hiljada evra.



izvor: B92.net/kultura

Posle krađe četiri slike iz novosadskog Gradskog muzeja
Lopovi mogu da "zarade" samo aps

Nikola Kusovac: Naručene krađe su besmislica, jer onaj ko ima pare kupuje legalno. Neće niko da kupi bilo šta što košta više od pet-šest hiljada evra, a da ne proveri na najmanje desetak mesta
Tatjana Bošnjak: Kod nas niko nije merodavan da utvrđuje verodostojnost jednog Rembranta. Ako se misli da je po sredi njegovo delo, sliku treba poslati stručnjacima sa holandskih instituta
Najveće crno tržište za ukradene umetnine je Liban. U Srbiji je nemoguće prodati ukradenu sliku, a i na zapadu Evrope kolekcionari su izgubili interesovanje za dela koja ne smeju nikom da pokažu

Gradski muzej u Novom Sadu u nedelju ujutru ostao je bez četiri slike čija se vrednost meri milionima evra. Za sada nepoznati pljačkaši upali su u zgradu u trenutku kad je portir otključavao ulaz jednoj radnici koja je došla na posao, vezali zaposlene i odneli "Portret oca", pripisan Rembrantu, "Seneku", navodno Rubensovog, te "Pejzaž sa pecarošem" Pjera Frančeska Mole i "Glavu Hrista", delo nepoznatog holandskog ili nemačkog autora iz 16. veka.

Direktor novosadskog muzeja Drago Njegovan rekao je da je samo "Portret oca" procenjen na tri miliona evra, ako je zaista u pitanju Rembrantov rad. Na utvrđivanju te činjenice još rade svetski stručnjaci, a slika je u muzej dospela kao legat ginekologa Branka Ilića, pre otprilike četvrt veka. Dok ne bude zasigurno dokazano da je naslikao Rembrant, slika se ne vrednuje kao delo tog majstora, mada potomci darodavca tvrde da nema sumnje u verodostojnost dela rađenog uljem na drvetu.

Ta slika je, inače, već jednom ukradena 1993. godine i samo igrom slučaja je pronađena i vraćena muzeju. Ukrala ga je devojka koja je završila srednju umetničku školu, zajedno sa svojim mladićem. Procenu slike posle vraćanja radio je tadašnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu Nikola Kusovac. On za Glas kaže:

- Tada sam radio sudsku procenu i kazao da je vrednost slike, ako je to Rembrantov rad, oko 16 miliona nemačkih maraka. Ipak, još tada sam naglasio da treba potražiti mišljenje o autentičnosti slike, jer sam sumnjao da je to delo naslikao Rembrant. Ukoliko nije Rembrantova, to je slika nekog od njegovih učenika ili sledbenika. Vrednost takvog dela uopšte nije zanemarljiva. Cena se može kretati od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra.
      

Odnete slike osigurane

Direktor Muzeja grada Novog Sada Drago Njegovan izjavio je da su slike koje su ukradene bile osigurane i najavio da bi uskoro u toj ustanovi trebalo da budu uvedeni spoljni video-nadzor i strože mere obezbeđenja, prenosi Beta.
Njegovan je na konferenciji za novinare rekao da kulturne vrednosti u Srbiji nisu dovoljno i adekvatno zaštićene, i naveo da muzejsko obezbeđenje, prema važećim propisima, nema dozvolu za nošenje oružja. On je precizirao da je gradska Uprava za kulturu nedavno odredila sredstva za uvođenje video-nadzora, ali je dodao da "sve ukazuje da su pljačku obavili profesionalci" i izrazio uverenje da bi "krađa teško bila sprečena i da je obezbeđenje bilo bolje".
Njegovan je takođe odbacio mogućnost da je neko od zaposlenih u Muzeju Novog Sada pomogao kradljivcima u pripremi pljačke. Kustos Muzeja grada Ljubomir Vujaklija nije mogao da precizira kolika je materijalna šteta pričinjena muzeju, navodeći da zvaničnu procenu treba da obavi komisija Narodnog muzeja u Beogradu.
      
   
   

Za "Seneku" u muzeju tvrde da jeste Rubensov rad, ali samo studija za njegovo kapitalno delo "Smrt Seneke" koja je vlasništvo muzeja iz Madrida. Ipak, to je takođe platno velike vrednosti, kao i preostale dve slike. Kako kaže Tatjana Bošnjak, kustos Zbirke strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu, i delo Pjera Frančeska Mole je daleko od jeftinog.
- Trebalo bi proveriti vrednost u katalozima, ali dela slikara tog kalibra i iz tog perioda kreću se između pedeset i sto hiljada evra - tvrdi ona. - Teže je utvrditi vrednost slike "Glava Hrista", budući da je autor nepoznat.

Direktor muzeja u Novom Sadu Drago Njegovan pozvao je kradljivce da vrate slike, jer ne mogu nikome da ih prodaju. Naveo je da svi istoričari umetnosti u Evropi znaju da se ta dela nalaze u novosadskom muzeju.

Kusovac odbacuje mogućnost da su te slike ukradene da bi bile prodate kolekcionaru koji je naručio da mu budu dostavljene na bilo koji način.
- Naručene krađe su besmislica. Onaj ko ima pare, kupuje legalno. Neće niko da kupi bilo šta što košta više od pet-šest hiljada evra, a da ne proveri na najmanje desetak mesta - smatra on.

Liban najveće tržište

Prema rečima jednog trgovca umetninama iz Beograda, najveće crno tržište za ukradena umetnička dela i antikvitete trenutno je Liban. U Srbiji je praktično nemoguće prodati ukradenu sliku, a i na zapadu Evrope kolekcionari su izgubili interesovanje za dela koja ne smeju nikom da pokažu. To najbolje dokazuje krađa 15 slika Paje Jovanovića sa izložbe u Aranđelovcu.

Ukradene su 2001. i nisu stigle dalje od okoline Aranđelovca gde su, umotane u peškir i najlon, pronađene posle tri godine. Njihova kataloška vrednost tada je bila 750.000 evra, tržišna je procenjena na 11 miliona dinara, ali kradljivci su od te pljačke "zaradili" jedino robiju.

Isti izvor, kao i Kusovac, kaže još i da je veliko pitanje da li je "Portret oca" zaista naslikao Rembrant. Navodi da je Berlinski muzej, desetak godina unazad, za čak četrdesetak slika koje su do tad potpisivane Rembrantovim imenom, ustanovio da nisu njegove.

- Kod nas niko nije merodavan da utvrđuje verodostojnost jednog Rembranta. Ako se misli da je po sredi njegovo delo, sliku treba poslati stručnjacima sa holandskih instituta, jer je pri proceni autentičnosti merodavno jedino mišljenje znalaca čiji je naučni rad usmeren strogo na jednog autora. Uz to, treba obaviti i opsežne fizičko-hemijske analize slike - kaže Tatjana Bošnjak.
      

"Kupačicu" ukrao amater

Pre desetak godina iz beogradskog Narodnog muzeja, u sred dana, ukradeno je delo francuskog impresioniste Ogista Renoara "Kupačica". Slika je skalpelom isečena iz rama, savijena u rolnu i izneta pored čuvara. Tada se spekulisalo da je u pitanju delo profesionalaca, ali je relativno brzo policija uhapsila izvesnog Rikarda Radaela sa Dorćola. U pitanju je bio sitan prestupnik, a ne neki poznavalac umetnosti, koji je krađu izvršio onako kako je video u holivudskim filmovima. Slika je prilikom krađe teško oštećena, skalpelom je isečen deo, a prilikom umotavanja na nekim mestima je otpala boja. Restauracija je trajala skoro godinu dana, a "Kupačica" je vraćena Narodnom muzeju u Beogradu.
M. Ž. L.
      
   
   

Komentarišući slučaj iz Berlinskog muzeja, Bošnjakova je rekla da se dešava da 50 ili 100 godina slika bude pod atribucijama za koje se potom ustanovi da nisu tačne. Ali, kako navodi, to je mnogo češći slučaj na tržištu nego u muzejima.
- Neće se tako lako dokazati da je pomenuta slika Rembrantova. U svetu postoje popisi, a ona nije na njima. To se kod nas određivalo prema slobodnoj volji kolekcionara - dodao je Nikola Kusovac.

Kako je istakao, pre 10 godina rađen je poslednji veliki popis Rembrantovih dela. Najviše ih je bilo u Americi, čak 4.000. Nakon tog popisa broj je pao na 2.000. Samo čuveni Kunsthistorische muzej u Beču u jednoj prostoriji imao je devet njegovih slika. Nakon pomenutog popisa, izlažu se samo četiri slike.
- Tvrdim da na Balkanu ne postoji nijedna Rembrantova slika. U zbirci Topića Mimare, kao, bilo ih je nekoliko. Smešno. Sve su to falsifikati sa Topićevim potpisima - priča Kusovac.

Ni Rembrant ni Rubens

Kada je pre nekoliko godina prodata slika "Portret Jovana Skerlića" Nadežde Petrović, iz zbirke Edvarda Kardelja, pominjano je da je on u svojoj kolekciji imao i jednu Rembrantovu sliku.
- Ne, to su izmišljotine. Nije on imao nijednog Rembranta. Vlada mišljenje da kod nas postoji jedna Rembrantova slika. Reč je o portretu čoveka sa ogrlicom ili biserima, tako nešto. Nalazila se u kolekciji kneza Pavla. Međutim, ne verujem ni u autentičnost te slike. Skeptičan sam, jer verodostojnost potvrđuje samo kneževa izjava. Njemu je potvrdu, siguran sam, više po prijateljskoj liniji dao čuveni stručnjak Berengson. Portret sam video 1969. godine. Slavili smo 125 godina Narodnog muzeja i za izložbu smo posudili nekoliko slika iz Maršalata, među njima i pominjanog Rembranta. Ta slika se i danas, verujem, čuva u dvoru - kaže Kusovac.

Poslednja Rembrantova slika prodata je 2003. godine u Engleskoj. Reč je o njegovom autoportretu. Cena je bila 10 miliona evra. Pre toga, 2001. godine slika starice prodata je za skoro 33 miliona evra, a slika "Portret žene u ovalu" godinu dana ranije, takođe u Engleskoj, prodata je za 30 miliona i 500 hiljada evra. Prema nepisanom pravilu, jednom u dve do tri godine neko od njegovih ulja promeni vlasnika. Prodaju ih, uglavnom, lordovi koji su zapali u finansijsku krizu.

Kod određivanja autentičnosti Rembrantovih slika srećna okolnost je što je za života bio vrlo siromašan i često su mu poreznici, zbog eventualne naplate dugova, popisivali svu imovinu. Tako su mu gotovo sve slike još za života popisane.

- Osnovano mogu da tvrdim da ukradene slike nisu ni Rubens ni Rembrant. Znam dobro kako je doktor Ilić pravio tu zbirku. Šezdesetih godina prošlog veka, kad je kolekcija nastala, još nije bilo razvijeno tržište umetninama. Osim muzeja, kod nas su samo dva ili tri privatna kolekcionara otkupljivala slike. Iliću, retko bogatom čoveku za tadašnje prilike, kod kupovine je pomagao moj tadašnji šef Miodrag Kolarić. Međutim, nemojte da mislite da su tada cene ulja koje je on kupovao imale sadašnje basnoslovne cene. Ne, jedan Veroneze se, na primer, plaćao isto kao i slika osrednjeg banatskog majstora - kaže Kusovac.

Kako tvrde upućeni, ove godine bi cene Rembrantovih slika mogle da dostignu još basnoslovnije sume, jer se 2006. proslavlja 400 godina njegovog rođenja.
      

Talenat za falsifikate

Prema rečima Nikole Kusovca, veći problem od krađa su falsifikati. Sertifikate o poreklu slika izdaju stručnjaci iz muzeja, a vrlo je teško nekog od njih potkupiti, a još teže prevariti i ubediti u verodostojnost slike. Čak se u te svrhe organizuju čitave predstave. Recimo, baba je na samrti i jako joj je važno da zna šta ostavlja potomcima. Tužni skup dočeka stručnjaka i svi pričaju da "oni nikad to neće prodati, kako bi mogli da prodaju uspomenu na baku, samo je njoj vrlo važno da pre smrti zna da ostavlja umetničko delo velike vrednosti deci i unucima". Ako je istoričar umetnosti bolećiv, možda i izda potvrdu, a babina bolest prođe kao rukom odnesena i čitava porodica se "opari".
Najteže je utvrditi falsifikate na kojima se krivotvori samo potpis, ne i delo. Obično se uzme slika nekog nepoznatog umetnika i potpiše se čuveni slikar istog stilskog pravca i škole. Kako su stilovi i boje gotovo identični, samo vrhunski ekspert je u stanju da ustanovi prevaru.
- U nekim slikarskim školama studenti kopiraju dela velikih majstora, u procesu učenja. Falsifikat je tek ono delo na koje se stavi potpis umetnika, s ciljem da se proda za veliku sumu novca - kaže Tatjana Bošnjak.
Kruže priče da su Srbi veoma talentovani za falsifikovanje, i to ne samo slika. Kako smo saznali u Narodnom muzeju iz Pančeva, najveći broj srebrnih tabakera koje je, navodno, Hitler poklonio Geringu, izrađeno je upravo u tom gradu.
      
   
   
      

Studiraju da bi bolje pljačkali

Kako za Glas kaže dr Miomir Korać sa Arheološkog instituta SANU, ilegalna trgovina umetninama i arheološkim nalazima je četvrta na svetu po profitu koji se ostvaruje, odmah iza trgovine drogom, oružjem i ljudima.
Naš sagovornik je rukovodilac radova na lokalitetu Viminacijum kod Starog Kostolca i kaže da meštani sela Drmna, smeštenog odmah uz nalazište, masovno studiraju arheologiju kako bi sa što više znanja i umešnosti pljačkali lokalitet. Kradljivci iskopina nanose ogromne štete lokalitetu, a najveća nevolja nije u krađi i preprodaji antikviteta. Naime, prilikom potrage za predmetima od vrednosti, "divlji arheolozi" koriste plugove za takozvano "riglovanje". Ti plugovi zadiru do metar i po pod zemlju i krše sve pred sobom. Tako, recimo, da bi na površinu izbacili nekoliko desetina rimskih novčića koji, neočišćeni, na crnom tržištu koštaju 0,6 evra po komadu, ti plugovi razore amfiteatar ili terme (javna kupatila). Te građevine kradljivce ne zanimaju, jer opeka od koje su građeni nemaju neku vrednost. Time se samo uništava kulturno-istorijsko nasleđe koje je Srbiji teslimila nekadašnja rimska provincija Gornja Mezija. U poslednje vreme lokalitet je obezbeđen i pljačkaši više ne mogu da razvlače i satiru kulturnu baštinu, ali šteta koja je ranijih godina naneta više se ne meri novcem.
- Uspeli smo da ih sprečimo da koriste mehanizaciju i detektore metala, ali i dalje njuškaju po lokalitetu u potrazi za bilo čim što mogu da pronađu. Ne može da se živi od njih, a mi ne možemo da spavamo na lokalitetu, niti ima dovoljno čuvara da bi mogli da pokriju svaki pedalj nalazišta. Uz to, u pitanju su meštani koji odlično poznaju teren i jako im je teško stati na put - kaže Korać.
Suzbijanje ove vrste kriminala čeka da bolja vremena stignu u Srbiju. Dok arheolozi nisu sami uložili novac i zaštitili nalazište, uz pomoć JP "Kopovi-Kostolac", jedina zaštita je bila "odbrana ćutanjem". To znači da su otkrića u što manjoj meri predstavljana u javnosti, da bi se lopovi bar pomučili prilikom potrage. Oni su, sa svoje strane, mnogo ulagali u opremu i to se višestruko isplatilo. Od straćara su u selu, za svega nekoliko godina, nikla velelepna zdanja, plaćena novcem od opljačkanih nalaza.


Izvor: Glas Javnosti \ Biljana Bošnjak. Dragoljub Stojković