Novi metodi u traženju vanzemaljskih civilizacija

Nauka još bez odgovora ima li života u beskonačnom kosmičkom prostranstvu i u potrazi za nepoznatom vanzemaljskom inteligencijom učestvuju razni manje ili više stručni ljudi, medju kojima i nobelovci. - Šta čini metodu SETI? - Kakve znake traže kosmički teleskopi i sonde?

Nauka još nema odgovor postoji li život u beskonačnom kosmičkom prostranstvu i u potrazi za nepoznatom vanzemaljskom inteligencijom učestvuju razni manje ili više stručni ljudi, medju kojima i nobelovci. Svi koji su zaintrigirani beskrajem kosmosa i mogućem životu u njemu privrženi su tradicionalnoj metodi "Potraga za vanzemaljskom inteligencijom" (SETI) koja se sastoji se slanju u svemir eletromagnetnih poziva i u potrazi za veštačkim elektromagnetnim signalima, što bi značilo da ih je "neko napravio".

Prvi veštački signal sa Zemlje poslat je u kosmos iz SSSR 19. novembra 1962. Poruka "Svet, Lenjin, SSSR" poslata je Morzeovom azbukom, ali se još tada postavilo pitanje da li će tzv. vanzemaljci, čak i pod pretpostavkom da znaju da je pročitaju, znati o čemu je reč.

Prvi kvalitetan signal u kosmos poslao je 1974. Amerikanac Frensis Drejk, osnivač SETI, u kome je kodiran dvojni sistem matematičkih veličina. U naredne četiri decenije takve radio poruke slate su i dopunjavane, ali na njih nije bilo odgovora. Najnoviji doprinos traganju za vanzemaljskim civilizacijama metodom SETI dao je francusuki astronom Lik Arnold čija ideja se razlikuje od prethodnih - ne traže se elektromagnetna zračenja nego neposredni tehnološki tragovi navodnih visokorazvijenih vanzemaljskih civilizacija.

Takvi su, na primer, ostaci kosmičkih brodova ostavljeni blizu mesta obitavanja vanzemaljaca - hipoteza francuskog astronoma. Pretpostavlja se da razvijene civilizacije koriste više energije, a moguća dominantna energija je solarna. Zato je logično tražiti ima li u svemiru solarnih brodova ili kakvih drugih slicncih objekata ali ručne izrade.

Za posmatranje svemira potrebni su jaki orbitalni teleskopi nove generacije, koji bi usledili posle "Habla" koji je instaliran. Već 2006. godine američka Agencija za istraživanje kosmosa planira da izvede u orbitu teleskop SIM za "svemirsku interferometrijsku misiju", a do 2015. biće postavljeni i teleskopi "Kepler" i TPF za "traženje planeta pogodnih za život", odnosno "civilizacija tipa Zemlje". I Evropska kosmička agencija planira postavljanje satelita COROT za istraživanje "konvekcije, okretanja i porekla planeta".

Traženju civilizacija zemaljskog tipa doprinosi predlog astronoma Teksaškog univerziteta koji se sastoji u traženju sistema koji se radjaju posle gašenja zvezda. Metodom i problemima SETI bavili su se i nobelovci Frensis Krik, koji je otkrio DNK i Robert Šerman Tauns (pronalazač lasera). Od ruskih nobelovaca time su se bavili Igor Tam i Jakov Zeldovič i akademici N. Arcimovič, S. Hajkin, V. Ambarcumjan, S. Soboljev, V. Koteljnikov, a sada tim naučnim pravcem rukovodi akademik Nikolaj Kardašev. Ruski akademik i nobelovac Andrej Saharov je o tome rekao: "Samo slanjem signala drugim civilizacijama može se shvatiti tanani aspekt problema kontakata. I ovde vlada pravilo kao i kod drugih stvari, egoisti na kraju krajeva gube".

Da kosmički stručnjaci na Zemlji nisu egoisti svedoči njihova razmena informacija i stalno razvijanje metode traženja vanzemaljskih civilizacija. U istoriji potrage "braće po razumu" korisćeni su i najjednostavniji načini slični pismu u boci. Na kosmičkim aparatima koji su leteli u orbitu lepljene su informacije i kasete o našoj civilizaciji.

Tako je na "Vojadžeru" postavljen kontejner sa zlatnim diskom s koga će, ako ga "mali zeleni" uhvate, moći da čuju zvuke sa Zemlje. Tu su najbolja dela Johana Sebastijana Baha, Ludviga van Betovena, Igora Stravinskog, Luja Armstronga, narodne melodije, ali ljudski glasovi, krici zveri, huk vetra, škripa kočnica, a poslate su i fotografije s pejzažima Zemlje i raznih ljudskih delatnosti.

http://izvestia.com/science/article1703773 - prevod Ljubica Šuković

http://www.grani.ru/Society/Science/p.87702.html - prevod Ljubica Šuković