У недељу сам на радио Б92 слушао емисију о домаћем рокенролу, коју иначе воде два баш стара рокера. Слушам то зато што понекад пусте добру ствар, мада ме нимало не импресионира њихово паметовање и редовно убацивање политичких конотација. Иначе, веома је занимљиво да на Бадњи дан тема им није била религија, односно песме са том тематиком у домаћем року, мада их свакако има - рецимо Чорбин Анђео, онда кад Цане дрекне "Маријо, Мајко Божија..."
Но, да пређемо на тему, а тема јесте била телефонирање, бројеви телефона и тако то... У једном моменту каже један од два водитеља како занимљиво је да нема песама о мобилним телефонима, односно нема "жанровских"... Али зато има неких других, рецимо народњака... Узмимо на пример песму Мобилни телефон коју пева извесни Ласер Топаловић Брка, дакле човек очигледно супермодерног имена Ерго, на једном примеру пада у воду концепт модерног псеудоурбаног слушаоца Б92, који слуша рок музику (и ваљда гледа Великог Брата) насупрот чобанима који слушају Гранд и припадају "Србији XIII века"... Испадоше "чобани" много модернији Узгред, јесте ли гледали онај цртани кад Бобан Здравковић спречи инвазију ванземаљаца?
У свом срцу он чува путеве мира, али ипак држи своје оружје у приправности... То је живот самураја, начин на који зарађује своју одећу, храну и заклон; при том се његово срце одмара, а он је спреман да на дуге стазе отплаћује своје обавезе према господару и свој дуг према родитељима... Наша храброст у рату плашила је странце. Нас странци никада нису поробили, нити су нам одузели земљу. Јамага Соко
Tema: 
