ja sam odusevljen hrvatima i njihovom sposobnoscu da sve oko sebe dozivljavaju svojim.
i zaista kao dobar srbin trebao bih uciti od njih.dokazali su da znaju bolje od nas i ne razumem zasto je problem to priznati,uciti od njih,nauciti i pokusati biti bolji?...nekad me nasmeju svojim novohrvatsim izrazima, nekad u nemogucnosti da nadjem adekvatnu rec,ja se posluzim hrvatskom. ...

Pa kad nisu postojali kao narod vec su vestacka tvorevina odakle im onda nesto svoje? Zbog toga imaju tu sposobnost pozajmljivanja 

Najveća tragedija je u tome što su to sve Srbi odrasli na nečem drugom...Ista stvar i sa "muslimanima" u Bosni..

 To je tragedija Srpskog naroda, da se ubijamo medjusobno dok je veka i sveta.

Сви радови српских писаца и научника штампани на латиници региструју се у Унеску као део хрватске културне баштине, пошто је као званично писмо српског језика у међународним институцијама регистрована - ћирилица!

Хрвати су постали од мјешавине народа


Говорећи о приморју барон Черниг каже: "У Далмацији је италијанско становништво већих градова... старороманског порекла, нарочито у Задру, Шибенику, Трогиру, делом у Дубровнику, посебно у Сплиту, где је прави град насељен само од Италијана..."

…На страници 701 тома Черниг наводи мађарска језичка острва али само у "српском језичном пределу" и то у Славонији, Срему, Бачкој и Српско-банатској Граници". У Славонији насеља су: српско-мађарско Дежановац, српско-немачко-мађарско Терезовац, српско-мађарски предео Горњег Михољца и Слатине, разасута српско-мађарска места Нова Буковица, Банковци, Владиславце, мађарска места: Aлагинци, Тења, пуста Шедоловец, Корођ, пуста Клиса и Ердед; српско-мађарско-немачки предео Стари Јанковци код Винковаца до Опатовца на Дунаву и Ђелетовци код Босута..." "У Срему српско-мађарска места Нештин, Сот, српско-немачко-мађарски Ердевик, мађарско-српски Шаринци, итд."

Од Гепида до Романа

"Према томе - каже Карл Черниг - показује се ова скица народа за земљу између Драве, Саве, Купе, Aрсије (Врбаса?) и Уне.

У Хрватској и Славонији: а) Хрвати и Словенци; б) Гудускани и Тимочани и остали Словени, који су сви већ били прилично стопљени са Хрватима; в) остаци Aвара; г) Власи; д) Романи, и појединачно ћ) Немци". Ето, таква изгледа етничка слика првобитне Хрватске.

A каква ли је тек сада?

Гудускани и Тимочани су према Чернигу мала словенска племена која су под Борном живела око Тимока и 818. године доспела под франачку власт и насељена у источној Истри.

Дајући рекапитулациони преглед етничког састава становништва данашње Хрватске, ево како их обележава аустријски етнограф Карл Черниг: "У Доњој Панонији, данас Славонији: Срби, Хрвати, Словенци, Бугари, Франци, Лангобарди и остаци Гепида, Грци, Власи.

- У Хрватској и Далмацији: остаци Илира, Хрвата и остала словенска племена (Словени, Гудускани, Тимочани, Власи), Романи (Италијанци, Романи, Латини) и остаци Aвара."

Ето од какве су све мешавине данашњи Хрвати саздани. Они истичу нарочито како су Срби, скоро сви без изузетка (Срби у Хрватској и Славонији) потомци Влаха и Куцовлаха. То је званично учење старчевићанске странке, то понавља у наше доба сплитски факин и хрватски публициста Влахо Раић. Међутим, нико чистији потомак Влаха и Куцовлаха него данашњи Хрвати у Хрватској и Далмацији. То је рекао већ и Фердо Шишић. То тврди други хрватски научник Петар Скок у једној научној расправи штампаној у Јагићевом Aрхиву, опет у часопису једног Хрвата. Скок каже, говорећи о Морлацима у Хрватској: "Да ли ови потичу од оних Влаха који се на имањима Зринских и Франкопана и у пределу Цетине спомињу још у повељама XIV века, не може се са сигурношћу утврдити, јер ови Власи носе искључиво хрватска имена и ми немамо критеријум да њихову народност докажемо."

 Срби у Далмацији

…У својој посебној студији о Романима у далматинским градовима, коју је издала бечка Aкадемија наука, професор Константин Јиречек каже: "Раширење Влаха... на јадранском обалном пределу добро је познато из споменика. Они су седели у брдима код Котора и Дубровника, у пределу Неретве, крај Сплита, Клиса и Сиња, крај Нина и Обровца и у планинама Велебит од Зрмање до Сења".

"Да Власи у Хрватском Приморју још у XVI веку говораху делом румунски, јасно произлази из једне вести млетачког географа Доменика Негри из године 1557. "Јиречек цитира један став из те књиге на латинском, чији превод гласи: "У Хрватској, једном планинском пределу који лежи пуст услед честих турских провала и који се простире до реке Цетине, становаху, по Негрију, људи витка стаса и мила изгледа, ваљани људи, који у међусобном говору многе речи изражавају у латинском, мада поквареном језику и тврде упорно и са пуним уверењем да су они Румуни ("Римљани") и да су у стара времена доведени ту као колонисти".

Франкопан је, каже Јиречек даље, неке од тих Влаха превео са континента на острво Крк година 1450-1480 и ту су они њихов влашки језик, у селима Дубачница и Пољица тек у XIX веку канда заборавили. Јиречек говори у историји Срба нарочито баш о Aромунима или Куцовласима и каже: "У листинама и архивским далматинским књигама помињу се они... у читавој северној Далмацији, између Омиша и Ријеке. Румунска лична имена јављају се у далматинским споменицима од IX века (Негулус, Драцулус, Дедулус...)"

И познати мађарски историчар и балканолог Лајош Талоци утврђује да је у Далмацији од давнина био распрострт чобански слој Влаха. Он каже дословно: "И у старој провинцији Далмацији био је један такав пастирски народ. Данас нема на обали нити у босанском подручју оних који говоре румуњски.

…Војну границу, Карловачки ђенералат, населили су прво Срби. Ту је било мало Хрвата само око Огулина, Бриња, Модруше и Оточца.

…Најбољу карактеристику хрватске националности и етничке чистоте дао је њихов историчар Иван Кукуљевић Сакцински, кад је на седници Хрватског сабора 2. маја 1843. казао: "Ми смо мало Латини, мало Нијемци, мало Мађари и мало Славени, а искрено говорећи нисмо укупно ништа". Ipse dixit. (Сам рече). Ја овим речима немам шта да додам и њима завршавам своја излагања.

Biću veoma zahvalan na dobroj preporuci knjige o istoriji Srba gde su podaci istiniti. Voleo bih da u detalje skontam ceo proces uništavanja Srpskog naroda. Znam da je najveću ulogu imao Vatikan i Britanska satanistička imperija.