Nova teritorijalna podela
i albanski jezik u školama
O spornom Ohridskom sporazumu izjasnilo se svega 26, 3 odsto građana. Presudan uticaj na rezultate imao i neizlazak Albanaca u severnim i zapadnim delovima države

SKOPLJE - Referendum u Makedoniji, organizovan u cilju rušenja vladinih zakonskih rešenja decentralizacije lokalne samouprave i nove teritorijalne podele opština - nije uspeo. U iščekivanju zvaničnih rezultata Državne izborne komisije, jedan od čelnika vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije i ministar odbrane Vlado Bučkovski, izjavio je da je prema podacima stranke, na referendum izašlo oko 450.000 građana, od ukupno 1,7 miliona birača, što čini svega 26,3 odsto.

- Ishod referenduma je potvrdio da 1,250.000 građana podržava reformska rešenja decentralizacije lokalne samouprave kojim se zemlja vodi u evroatlantsku budućnost i ne dozvoljava vraćanje u prošlost - ocenio je Bučkovski.On je naglasio da treba ispunjavati preuzete obaveze na putu kojim se zemlja pribižava Evropi i ocenio da na referendumu "nema pobednika i pobeđenih".

Referendum je trebalo da pokaže narodno protivljenje zakonima koji su doneti na osnovama Okvirnog sporazuma iz Ohrida 2001. godine, kojim su zaustavljeni etnički sukobi u Makedoniji, ali i obećana znatno veća prava Albancima.

Iz štaba udružene opozicije i Makedonskog svetskog kongresa, koji su bili inicijatora referenduma ukazano je na niz nepravilnosti i incidenata, koje je podsticala vlast, a što je, kako je ocenjeno, presudno uticalo na konačan ishod referenduma.

Predsednik MSK Todor Petrov je priznao da referendum nije uspeo, ali je upozorio da rezultati neće biti prihvaćeni "zbog opstrukcija vlasti koja je uvela vanredno stanje i plašila građane".

Iz nevladine organizacije "Most" saopšteno je da je odziv glasača bio 26,3 odsto. Predsednik te organizacije Darko Aleksov je, naveo nekoliko incidenata i prevremenog zatvaranja biračkih mesta, posebno tamo gde je većinsko albansko stanovništvo. Presudan uticaj na rezultate imao je potpuni bojkot Albanaca u severnim i zapadnim delovima Makedonije, kao i značajna apstinencija makedonskog življa, koje je na uzdržavanje pozivala vladajuća koalicija.

Makedonci su se izjašnjavali o prihvatanju Ohridskog sporazuma, čiji se delovi odnose i na odredbu o albanskom kao drugom zvaničnom jeziku, kao i o većoj administrativnoj kontroli Albanaca u delovima zemlje u kojima čine većinu. Sporazum daje previše prava albanskoj manjini, a pored nacionalne strukture opštine Struga, kojoj, bi po njemu bilo pripojena sela sa albanskim stanovništvom, glavna promena bila bi to što bi u Skoplju zvanični jezik pored makedonskog bio i albanski.
   
      

Propao i protest u Solunu

Ankete koje su ovih dana sprovedene u Grčkoj pokazale su da se više od 52 odsto građana izjasnilo grčka vlada treba da preuzme odgovornost za priznavanje ustavnog imena Republici Makedoniji, a ne ni SAD, niti Makedonija. Ostalih 44 odsto anketiranih smatra da je sporno priznavanje neminovna posledica, dok je polovina ispitanih Grka uverena da je Grčka izgubila mogućnost za rešavanje spora oko imena zauvek još 1992. godine. Kako javlja Utrinski vesnik, demonstracijama koje su bile održane u nedelju u Solunu u znak protesta oko priznavanja imena svog severnog suseda, prisustvovalo je samo 2.500 ljudi, iako se očekivalo da će ih biti više. "Demonstracije su bili toliko slabe i obeshrabrujuće, da je glavni organizator, ultranacionalistička partija LAOS bila prinuđena da protest završi za jedan sat i da otkaže planiranu šetnju do američkog i makedonskog konzulata", prenosi Utrinski vesnik.
      
      
      
   

Priredila M. Blaževski