Nova teorija o posledicama i mogućnosti putovanja kroz vreme
Misterija vremena
Danijel Grinberger: Sve sa čim bismo došli u dodir menja i nas i objekat sa kojim dolazimo u dodir

Sećate li se priče o naučniku koji je izmislio vremeplov, otputovao u daleku prošlost i tamo strogo vodio računa o tome da ne dira ništa, kako ne bi promenio budućnost (sadašnjost)? I uprkos oprezu, slučajno je zgazio jednog leptirića. Kada se naučnik vratio u svoju sadašnjost, nije mogao da prepozna svet u koji se vratio.

Nova naučna teorija o putovanju kroz vreme tvrdi nešto sasvim drugo: čak i kada biste hteli, ne biste mogli da promenite budućnost (sadašnjost). Putovanje kroz vreme je moguće i ljudi bi mogli da učestvuju u prošlim događanjima, ali samo utoliko ukoliko su ona komplementarna sa stvarnošću sadašnjice. Drugim rečima, po novoj naučnoj teoriji o putovanju kroz vreme, mogli biste slobodno da "skoknete" do prošlosti i da razgledate, ali ne biste mogli da uradite bilo šta što bi radikalno izmenilo sadašnjost koju ste ostavili za sobom.

Fizičari su za rešavanje ovog problema inspiraciju potražili u Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativiteta, po kojoj je moguće da se kontinuum prostor-vreme "iskrivi" sam u sebe, teoretski omogućivši putnicima da putuju kroz prošlost i da tamo sretnu mlađe verzije samih sebe. Ovde je tim fizičara iz SAD i Austrije došao do zaključka da je tako nešto moguće samo uz uslov da postoje fizička ograničenja koja štite sadašnjost od promene u prošlosti.

Pomenuta ograničenja, tvrde naučnici, postoje zbog čudnih zakona kvantne mehanike. Naime, kvantnom mehanikom vladaju zakoni verovatnoće. Pre nego što se nešto posmatra, postoji jedan broj mogućnosti koje se tiču njegovog stanja; kada se stanje toga nečega jednom utvrdi, sve ove mogućnosti se svode na jednu - neizvesnost je eliminisana. Koji je zaključak moguće izvesti iz ovoga? Ako znate stvarnost, ne možete je promeniti; na primer, vi znate da je Petar danas živ i zakoni kvantnog univerzuma tvrde da nema mogućnosti da ga neko ubije u prošlosti u koju ste se vratili. Izgleda da sadašnjost, na neki čudan način, uzima u obzir sve mogućnosti i, pošto je Petar živ, eliminiše sve one moguće puteve koji vode do Petrove smrti. Znači, ako biste želeli da eliminišete Petra, stalno biste ga mimoilazili, ili bi vam se metak zaglavio u cevi ili biste se predomislili...

Na čelu tima fizičara koji su postavili ovu teoriju je profesor Danijel Grinberger sa Njujorškog univerziteta.
Profesore, kako je ovaj koncept putovanja kroz vreme uopšte moguć? Ako jedna realnost sprečava drugu da se pojavi, zar to ne bi onemogućilo svako putovanje kroz vreme? Ako bi putnik kroz vreme poremetio i najmanju sitnicu, to bi stvorilo sasvim drugačiju budućnost (sadašnjost).

Vaše pitanje ne izlazi iz granica klasičnog načina zamišljanja sveta. U kvantnoj teoriji, čestice se takođe ponašaju kao talasi, a talasi se mešaju jedni sa drugima i mogu da "pojačaju" ili "ponište" jedni druge. U klasičnom svetonazoru putovanje kroz vreme je stvarno paradoksalno - ako biste promenili prošlost na bilo koji način, to bi imalo uticaja na budućnost. Međutim, u kvantnoj teoriji sve se odigrava na polju mogućnosti, pa putujući unazad kroz vreme, možete promeniti mogućnosti da će se određene budućnosti dogoditi. Na ovaj način ne nalećete na paradoks, pošto budućnost nije fiksirana, već samo određuje verovatnoću raznih ishoda. Naša teorija pokazuje da, kada priroda izabere jednu od mnoštva budućnosti, a neko se vrati u prošlost, on "koincidira" sa već postojećim mogućnostima na takav način da će biti izbegnuto sve ono što nije u skladu sa onim što će se dogoditi u budućnosti.

Koliko smo, tehnološki, daleko od putovanja kroz vreme i da li je ono praktično uopšte moguće?
Kada je reč o putovanju kroz vreme, ne verujem da će se dogoditi dok smo vi i ja živi, gotovo sigurno ne na nivou većem od nivoa atoma. Potrebno je još mnogo teorijskog rada dok se ne stvore uslovi za osnove ovakve tehnologije.

Šta kažete na druge modele putovanja kroz vreme?
Koliko ja znam, većina ovih uključuje Ajnštajnovu opštu teoriju relativiteta, i zasniva se na njoj. Tamo se vreme i prostor "iskrivljuju", pa se dešavaju neke čudne stvari. Moje mišljenje je da se ovakve teorije moraju detaljno izučiti i otkriti da li su konzistentne unutar sebe.

Ako je vaša teorija tačna, da li bi to značilo da bismo mogli da putujemo kroz vreme kao "savršeni istoričari", gledajući sve, ali nikad ne promenivši bilo šta?
Ako ćemo po zakonima kvantne mehanike, onda nema "savršenih istoričara". Sve sa čim bismo došli u dodir menja i nas i objekat sa kojim dolazimo u dodir (ovo je posledica Hajzenbergovog principa nesigurnosti). Čak i u našoj teoriji, kada nešto radite u prošlosti, vi u izvesnoj meri menjate i sami sebe u budućnosti.

Da li biste putovali kroz vreme da možete?
Da li bih putovao kroz vreme da mogu? To zvuči sjajno, ali sumnjam da bismo se, pošto nismo "savršeni istoričari", vratili u sadašnjost drugačiji nego što smo bili kada smo otišli. Što je još gore, u celom tom sistemu postoje "šumovi", pa bismo se mogli vratiti i pomalo "izmiksovani". Zbog svega ovoga, mislim da ja ne bih bio dobrovoljac koji će isprobati vremeplov.

Zvuci prilicno neverovatno

Ako se izmisli vremeplov, onda cemo moci samo menjati sebe, ali ne i druge ljude i stvari u slucaju da promenimo nesto sto se vec desilo u proslosti. Znaci bicemo samo puki posmatraci, ali ne i delaoci.

Mozda je i prihvatljivija teorija, da bi se pronalazkom vremeplova mogli vratiti unazad samo do onog vremena kada je vremeplov i izumljen.

glupo je cak i razmishljati o putovanju kroz vreme

Ova teorija je bezveze    Moja je mnooogo bolja 

Nije glupo razmisljati o putovanju u vreme. Bilo bi glupo da se moze nesto menjati, ili dovesti neku slavnu licnost u sadasnjost.

Ne verujem da je putovanje kroz vreme moguće.
Šta je sa onim paradoksom: ja npr. odem u prošlost i ubijem sebe. Šta će onda biti sa mnom?
Ili na primer odem popričam sa sobom i vratim se u budućnost. Zar nisam ja morao znati da ću da se vratim da pričam sa sobom, pošto se to desilo u mojoj prošlosti?
Ma čudno je sve to...i taj efekat leptira

Putovao bih, ali samo u buducnost, do one ivice -- kraja vremena -- kada vreme koje mrvi svetove istrosi i smrvi samo seb, a iza njega stoji praznina vecnosti (poznata takodje kao Nistavilo).

Pa o tome se govori u prvom postu, nova teorija. Neces moci ubiti sebe, ili ce ti se zaglaviti metak, ili neces moci naci oruzije ili tako nesto slicno. Znaci to ce ti biti nemoguce kao sto je nemoguce sada poleteti bez pomocnih sprava. Jedino ako bas taj trenutak kada budes sebe ubijao u proslosti bude odgovarao nekom neposrednom buducem vremenu kada bi stvarno izgubio zivot. Pre nego sto se ijedan vremeplov izmisli, morace se dokuciti naucno, postoji li sudbina ili ne! To znaci ako bi sudbina postojala onda bi mogao sebe ubiti u proslosti u odredjenom trenutku, ali ne u bilo kojem, a ako ne bi postojala sudbina onda nikako ne bi mogao ubiti sebe, jer ne postoji odredjeno vreme kada ces izgubiti zivotu buducnosti, pa tako ni u proslosti ne bi mogao ti namerno da biras trenutak kada ces sebe ubiti, onda bi zivot u proslosti bio potpuno isti kao i u buducnosti i sadasnjosti.

Jeste da nisam dovoljno upucen u takve stvari, ali mislim da to nije moguce.
Pitanje:
Sada je 22:00
Sedim na stolici 10 min. do  22:10, a zatim se vratim u proslost za 10 min. tj. u 22:00
Sada zajedno sedim sa samim sobom iz proslosti.
Sta bi se desilo u 22:10?
Kako bi se ja vratio u buducnost kad moje buducnosti posle 22:10 nema.
A tip iz proslosti vise ne bi bio u proslosti vec u sadasnjosti.
Mislite o tome...