Nova politika prema dijaspori i Srbima regionu!? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Događaji proteklog vikenda imali su veliki značaj za Srbiju i Srbe u rasejanju. U Beogradu je konstituisana prva Skupština dijaspore i Srba u regionu. Povodom Vidovdana, dana dijaspore, okupilo se 45 delegata iz celog sveta koji su, posle potvrđivanja mandata, izabrali predsednika Skupštine. Za prvog predsednika izabran je dr Slavomir Gvozdenović, predstavnik Srba iz Rumunije.
Na otvaranju konstitutivne sednice govorili su predsednik Srbije, Boris Tadić, predsednik Skupštine, Slavica đukić Dejanović i ministar za dijasporu, Srđan Srećković. Sednici su prisustvovali i ministar unutrašnjih poslova i zamenik premijera Ivica Dačić, potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije Božidar đelić, ministar prosvete Žarko Obradović, kulture Nebojša Bradić, za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić.
.
Delegate iz dijaspore u nedelju je primio patrijarh srpski Irinej u Parohijskom domu kod Hrama Svetog Save na Vračaru, a za ponedeljak predstavnici dijaspore su imali zakazan susret sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem.
Konstituisanjem Skupštine dijaspore i Srba u regionu učinjen je prvi konkretan korak u pravcu uvođenja i utvrđivanja institucionalne uloge za, između tri i četiri miliona Srba, izvan Srbije. Kako je ranije najavljivao ministar za dijasporu Srđan Srećković, ovim se potvrđuje odlučnost Srbije da politiku prema Srbima u dijaspori i regionu svrsta među najvažnije spoljnopolitičke ciljeve zemlje.
Prema rečima ministra za dijasporu Srđana Srećkovića, Srbija je moderna i demokratska zemlja koja poštuje međunarodno pravo i upravo je to glavni argument za legitimizovanje sopstvenih državnih i nacionalnih interesa.
Sve mere koje Srbija bude preuzimala u budućnosti biće zasnovane na principu partnerstva sa dijasporom, poručio je Srećković i najavio skoro usvajanje nacionalne strategije koja će baviti dijasporom.
Činjenica je da Srbija dugo nije imala jasan odnos, pa čak ni okvir za iole ozbiljnu politiku prema Srbima izvan Srbije. U vreme SFRJ, Srbija je bila jedina republika koja nije imala čak ni ministarstvo spoljnih poslova. Dok su ostali jugoslovenski narodi preko svoje dobro organizovane emigracije u inostrantvu dobijali novac i aktivno agitovali za svoju stvar, srpska dijaspora, pored sopstvene loše organizacije, nije imala ni konkretnu instituciju koja bi organizovala i kanalisala pomoć Srbima.

Govor predsednika Tadića na konstitutivnoj sednici Skupštine dijaspore i Srba u regionu, ali i raniji (javni i nejavni) istupi drugih državnih zvaničnika i savetnika koji se bave Srbima izvan Srbije (Jeremić,Srećković,Djordjević) ukazuju na mogućnost određene prmene u politici Srbije. Utisak je da je u svom govoru predsenik Tadić, pored (razumljivo zašto) nezaobilaznog hvalospeva EU, znatno odlučnije istakao pravo Srbije da gradi i vodi nacionalnu politiku i prema Srbima izvan Srbije, a pre svega u reginu.

Ako je suditi po onome što javno i privatno priča, govori i misli ministar dijaspore Srećković koji ulaže ogromne napore , nesumnjivo je da postoje iskrene, dobre namere.
Naravno, jasno je da Ministarstvo za dijasporu nije jedino koje se bavi ovim pitanjem, tu su i Ministarstvo spoljnih poslova,ekonomije, kulture, prosvete, a i sam predsednik.

Izvod iz govora ministra za dijasporu Srđana Srećkovića
Konstituisanjem Skupštine dijaspore i Srba u regionu koju čini 45 delegata rasejanja i najviši zvaničnici Srbije, danas postavljamo temelj za odgovornu i dugoročnu politiku od koje će koristi imati i Srbija i svaki naš čovek ma gde živeo.
Današnja Srbija jeste moderna i demokratska zemlja koja poštuje međunarodno pravo i kojoj je upravo poštovanje međunarodnog prava glavni argument za legitimizovanje sopstvenih državnih i nacionalnih interesa.
U isto vreme Srbija želi da bude stožer, tačka okupljanja celokupnog našeg rasejanja i zato se, čini mi se nikada do sada, državni vrh nije ovako ozbiljno bavio tematikom dijaspore i Srba u regionu što jasno i nedvosmisleno dokazuje i sastav današnjeg skupa.
/.../ Uz podršku državnog vrha, u saradnji sa našim rasejanjem, domaćim i stranim ekspertima, mi /.../ od novembra meseca prošle godine imamo prvi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu. Usvajanjem ovog zakona stvorili smo institucionalni okvir za dugoročnu politiku prema našem rasejanju, za koju verujem da polako postaje rezultat širokog konsenzusa kao što verujem i da ona ne sme zavisiti od sastava izvršne vlasti i interesa političkih partija.
Uskoro ćemo imati i Strategiju za koju unapred znam da će zasluživati prefiks nacionalna samo ako u njenoj izradi doprinos daju sve zainteresovane strane iz Srbije, dijaspore i regiona. Zvuči možda neskromno, ali prednacrt strategije o kojem će ovih dana raspravljati i delegati skupštine dijaspore i Srba u regionu jeste u isto vreme i vizionarski i realističan.
Konačno smo definisali naše rasejanje, jasno i precizno. Dijaspora je naša politička i ekonomska emigracija, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost...
Srbi u regionu su autohtono stanovništvo koje na tim prostorima živi vekovima - u nekim državama su bili ili su, još uvek, konstitutivni narod. Neki postavljaju pitanje zašto se posebno spominju Srbi u regionu i zašto je formiran Savet za Srbe u regionu? Pa, zato što Srbi u Banja Luci, Trebinju, Kninu, Temišvaru, Vukovaru, Kumanovu ili Skadru žive vekovima, oni nisu dijaspora i tu činjenicu niko ne može promeniti pa ni dnevna politika.
/.../ Srbija koja ima evropske zakone i te zakone primenjuje na sve one koji nisu deo našeg većinskog naroda, zapravo je Srbija koja ima najjače argumente da traži ta ista prava za Srbe, svoje sunarodnike u zemljama regiona.
/.../ Svojom politikom šaljemo poruku međunarodnoj zajednici da smo se suštinski promenili i da smo faktor stabilnosti, a pri tome imamo i želju i ustavnu obavezu da podržimo naše sunarodnike u ostvarivanju njihovih, međunarodnim standardima zagarantovanih prava i da pri tome unapredimo dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju.
Šta je vizija nove politike prema rasejanju? Prva poruka je da će se ubuduće sve mere koje država Srbija bude preduzimala zasnivati na principu partnerstva. /.../ Zato je prvim zakonom i predviđeno konstituisanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu, da bismo zajednički dolazili do najboljih rešenja.
Ja ću pokušati da definišem, po mom viđenju tri ključna cilja Skupštine dijaspore i Srba u regionu i svih nas koji učestvujemo u sprovođenju politike prema rasejanju.
1) Pozicioniranje Srbije kao matične države svih njenih državljana koji žive u inostranstvu, naglašavam bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost i Srba u regionu, kao i pripadnika srpskog naroda iseljenika sa teritorije Republike Srbije i iz regiona i njihovih potomaka, kroz:
• vraćanje poverenja u insitucije Srbije
• kroz poboljšanje statusnog položaja
• kroz jačanje svesti u domaćoj javnosti o značaju dijaspore i Srba u regionu
• kroz postepeno stvaranje uslova za održiv i trajan povratak iseljenika u Srbiju a posebno naučnika, istraživača i eksperata svih profila
2) Drugi cil je bolja iskorišćenost kapaciteta naše dijaspore i Srba u regionu i to:
• u podsticanju privrednog razvoja Republike Srbije gde očekujemo velike rezultate s obzirom na potencijale a imajući u vidu da je samo prošle godine u zemlju po osnovu deviznih doznaka dijaspore ušlo 5.5 milijardi dolara i da je od demokratskih promena direktno investirano 550 miliona dolara u mala i srednja preduzeća u kojima radi 22 000 ljudi
• bolja iskorišćenost kapaciteta u jačanju naučnog, tehnološkog i kulturnog potencijala zemlje, u integrativnim procesima Srbije i, možda najvažnije, bolja iskorišćenost kapaciteta u /.../ zadničkoj akciji Srbije, dijaspore i Srba u regionu na poboljšanju našeg imidža.
Cilj je zapravo da svaki naš čovek širom sveta, shvati svoju ulogu svojevrsnog ambasadora i dobrog predstavnika Srbije. /.../ Srbi u regionu treba da budu lojalni građani zemalja u kojima žive ali i da uz našu i pomoć Evropske unije ostvare sva svoja zagarantovana prava koja inače po istom principu uživaju i nacionalne zajednice u Srbiji a na šta smo sa pravom ponosni.
3) Treći, i u istorijskom smislu veoma važan cilj je očuvanje nacionalnog, verskog i kulturnog identiteta među gotovo četiri miliona naših ljudi koji žive u celom svetu, a čime se malo država i naroda može ponositi.
Dragi prijatelji!
Želim Vam da i dalje, sa ljubavlju i ponosom negujete tradiciju, kulturu i običaje zemlje iz koje potičete, da ljubomorno čuvate i unapređujete dragocenu vezu između Srbije i zemalja u kojima živite, a ja vam obećavam da će o vama brinuti, i uz vas biti vaša otadžbina, vaša evropska Srbija!