Kralj Albert odbio ostavku premijera

Brisel - Belgijski premijer Iv Leterm izjavio je juče da je ponudio ostavku pošto nije uspeo da reši spor o autonomiji između Flamanaca i Valonaca. Kralj Albert Drugi nije prihvatio Latermovu ostavku, ali je počeo konsultacije s političkim liderima kako bi se prevazišla kriza nastala zbog neuspeha vlade povodom ustavne reforme kojom bi Flamanci, odnosno Valonci dobili više autonomije.
Frankofone stranke optužiju Flamance da pokušavaju da se odvoje od Valonije, gde je stopa nezaposlenosti trostruko veća u odnosu na deo zemlje gde se govori holandski. Nastala kriza oživela je težnje Flamanaca za podelu Belgije, koja je nezavisnost od Holandije dobila 1830. godine.

Leterm je kralju Albertu Drugom ponudio ostavku vlade pošto je konstatovano da je prošao rok za dogovor o ustavnim reformama, uprkos višemesečnim pregovorima. U saopštenju premijera navodi se da je bilo "nemoguće premostiti" razlike između flamanskih i frankofonih partija.
Još se ne zna da li će kralj prihvatiti Letermovu ostavku ili će ga zamoliti da nastavi da obavlja funkciju premijera dok politički lideri u zemlji ne reše krizu, odnosno dok se ne formira nova vlada ili održe novi izbori.

Vlada Iva Leterma, koalicija demohrišćana, socijalista, liberala i nacionalista iz obe lingvističke grupe u zemlji, preuzela je funkciju 20. marta. Njegov cilj bio je smirivanje tenzija u zemlji, u kojoj 6,5 miliona stanovnika koji govore holandski i četiri miliona francuski. Flamanske partije zalažu se da napredniji sever zemlje dobije veću autonomiju tako što će poreze i neke mere socijalnog osiguranja prebaciti sa federalnog na regionalni nivo.

Oni žele veća ovlašćenja u zdravstvu, transportu, tržištu rada i pravosuđu. Umereniji flamanski političari tvrde da ima prostora za veću regionalnu autonomiju bez cepanja Belgije, ali rezultati istraživanja ukazuju na to da oni "gube" u odnosu na tvrđe političke struje u Flandriji koje se otvoreno zalažu za podelu zemlje.

Izvor: Danas

Cega ima da se boji onaj ko ima nezavisno Kosovo za prijatelja ?

belgija lako je meni za njih mene muci sto predsednik moje zemlje u trenutku kada zemlja krvavi a besni psi je razvlace on ide drzavnim avionom o drzavnom trosku da gleda vaterpolo utakmicu, pa kad pogledam u kakvoj zemlji zivim vrlo rado bih otisao u tu i takvu belgiju!

A predsednik ima samo takvu harizmu to je za plakat
Ali dobro nije to tema Belgija velika misterija ili mozda ne razlog je  neki kazu ekonomija drugi znacajne kulturne razlike treci kazu vjerske  cetvrti jezicke barijere i tako dalje
Vjerovatno je sve po malo

Albert Drugi zvanično odbio ostavku premijera Belgije
Imenovani posrednici za razrešenje krize

Brisel - Belgijski kralj Albert Drugi i zvanično je odbio da prihvati ostavku koju mu je ponudio premijer Iv Leterm, insistirajući da on ostane na vlasti i pronađe izlaz iz ćorsokaka. Kralj je ovu odluku Letermu saopštio juče, poslije celonedjeljnih konsultacija sa vodećim političarima o krizi koja potresa zemlju.

Kralj Albert je imenovao trojicu uglednijih političara, dvojicu iz francuskog govornog područja i jednog predstavnika male njemačke etničke zajednice, kao posrednike u procesu pronalaženja rješenja i zatražio od članova Letermove vlade da ih u tome podrže. Belgijski premijer je kralju Albertu ponudio ostavku vlade u ponedjeljak, pošto nije uspio da se izbori za mjere kojima bi regioni u toj zapadnoevropskoj zemlji dobili veća ovlašćenja.

Leterm je odredio 15. juli kao rok za ugovor o reformi države između političkih partija koje predstavljaju zajednice većinskih Flamanaca (6,5 miliona), koji govore holandski jezik, i Valonaca (četiri miliona), kojima je maternji francuski jezik. Iv Leterm postao je premijer u martu, poslije gotovo devet mjeseci pregovaranja među partijama i usred spekulacija da bi Belgija, čija je nezavisnost priznata 1839. godine, mogla da se raspadne.
Njegova koaliciona vlada uključuje konzervativce i liberale iz obe jezičke grupe, kao i frankofonske socijaliste. Premijerova stranka flamanskih demohrišćana bila je nesporni pobjednik prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, na kojima su obećali da će dati veća ovlašćenja regionima. Partije iz manje razvijene Valonije se, međutim, tome odlučno suprotstavljaju.

Izvor: Danas