Jedan hrvat mi je savetovao da je poslusam i skinuo sam je i pesma mi se totalno svidela, nekako objasnjava zasto thompson peva ustaske pesme...Kako se vama tekst svidja???

Miroslav Skoro feat. Thompson - Sude mi

Sude mi

knjigu piše vitez roda moga
u dalekoj zemlji okovan
pa je šalje svojoj vijernoj ljubi
pod zidine grada bijeloga

ej, ljube moja, moga oka vilo
idu dani ode godina
da uzame nije tvoje tilo
i da su me braća izdala

sude mi
zato što svoje volim,
volim najviše
što sam branio moje najdraže
sude mi
dušmani moja ljube, ali ne znaju
da je istina
voda duboka

ej, djeco mila, vite grane moje
upamtite što vam govorim
ej, k'o ne ljubi i ne čuva svoje
Božjeg lica neće vidjeti

sude mi
zato što svoje volim,
volim najviše
što sam branio moje najdraže
sude mi
dušmani moja ljube, ali ne znaju
da je istina
voda duboka

Ok pesma je sasvim ok, al ona ni najmanje ne objasnjava ostale.

Ma htjeli su sa tim da kazu, da je ustastvo njihovo i da ga vole...  

Nisu... ovo je sasvim ok pesma.

ма Томпсона хоће неко да тужи па он сад јадикује..  

Ne poricem ja da je on budala, al ova pesma mu je sasvim ok.

Nema tu nikakvih ružnih primisli , samo tuga što mu se sada sudi jer je branio svoje najmilije . Prekrasna pisma i lipo otpjevana .

i njih dva ( Škoro i Thompson ) je pivaju .

Meni je pjesma isto super, kao i nasa jedna...

Tekst je prelijep a usto i tuzan...Place mi se kad cujem pjesmu...Ako neko hoce poslacu mu mp3...

Jovo, brate, evo crnih vrana,
Zar nemaju nikog osim nas,
Evo opet idu sa svih strana,
Tebi Jovo, nose crni glas.

Dok te gledam, srce mi se ledi,
Oj dušmani, ubio vas Bog,
Nema Saše, o Jovane sedi,
Krajišnika i unuka tvog.

Srpske muke oko Banja Luke,
Uvek bilo mnogo to se zna,
Plači Jovo drhtave ti ruke,
Plače nebo, plače Krajina.

Plače Rada, plače otac Boro,
Tuga im je duboka ko grob,
Zar si sine poginuti mor’o,
Oj dušmani, ubio vas Bog!

I evo jos par tekstova da ne ostane na pc-u, pokvarice se:

Beogradski Sindikat - Na Bojnom Polju

rano jutro, uranak, ja napustam zamak/ na ramenu mi soko, poda mnom je vranac/ oprastam se s voljenom dok zvekece lanac/ kapija se otvara premoscuje sanac/ s kule majka gleda, suzi krenut ne da/ lavez vernog pseta, s njive pozdrav kmeta/ barjak siri vetar, obuzima me seta/ ali samo na trenutak, odbrana je sveta/ u telu krv je vrela dok galopiram kroz sela/ duz potoka do proplanka na kom je crkva bela/ zaduzbina moga roda, s toga ovde bice pricest/ zvone zvona, odjek roga, glas da stize vitez/ s glave skidam kacigu, sjaho sam sa ata/ triput krstim se za veru sto od boga mi je data/ prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam/ otpozdravljam braci po junackim delima/ na okupu su svi. svetlost s oklopa se preliva/ ko oreol svetaca, svetle mocna seciva/ spustam se na kolena. krv i telo isusa/ podstrek su za boj kome sada blizu sam.

na konju, na bojnom polju, zastava na koplju/ jedan pored drugog kao pruce smo u snoplju/ gusta kisa strela. strahu mesta nema/ vadim mac iz korica i spustam vizir slema/ sudar dveju vojski kao dveju reka/ silinom prvog udarca probismo tri reda/ buka urlika, jauka i krika/ teski zvuci celika, rasplamsava se bitka/ britka sevnula je sablja, at pada kao klada/ okruzuju me dusmani, jurisaju na barjak/ zamahujem sekirom. s glavom leti kalpak/ na pogresne ste krenuli! ocekuje vas alah!

oci sklopljene, tisina, molitva pred boj/ slike majke, ljubi celo. ja pridruzicu se njoj/ na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo/ mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda znamo/ pa silo, jasi sa mnom jer te u sebi osecam/ jurisam, vidim svoju smrt al i zivot obecan/ u dusi mir i spokoj, noc je punog meseca/ u glavi histerija, bes. ostrica maca preseca/ nema pomisli o milosti, slusam krike dusmana/ mrak pada na oci, mir dajem brojnim dusama/ vise nista nije bitno, sad se zalecem prvi/ miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi/ besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine/ prsa u prsa u odbrani svoje dedovine/ ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa/ bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!

sranje! opet mi je umro konj pod nogama/ steta, bejase dobar, gazio je govna pogana/ bezbocnicku rulju sto ne zasluzuje moj prezir/ jer ja sam djolo iznogud, veliki vezir (ta-daaa!)/ na istoku sam bio kraljevine ambasador/ pregovaro sam ko mator al sam im malo spalio sator/ jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli/ pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili!/ sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga/ s boka cupam sablju sto sam doneo sa istoka/ petsto puta kovana petsto puta krvava/ ko i braca surova, ledja mi je cuvala/ sabljom vitlam, vladimiru vicem: pazi se!/ iza ledja ti je turcin! seci! sagni se!/ bozidar i tim na boku dobro drze se/ gledam i cudim se kolko prze se!/ i nad kadijama sudija, bratija/ oklop mac i mantija, u dusi nam vizantija/ vitezovi reda zmaja opet dolaze/ jer mi smo vecni vase kraljevine prolaze!/ bezite! vec kasno je!/ singidunum sindikatum sad pobedjuje!/ bezite! kasno je!/ sada djolo iznogud naredjuje!!!

i posle silnih primirja i posle silnih paktova/ topuz je u rukama krvavim do laktova/ vreme je za bitku, vreme je za odbranu/ gledam svoju vojsku ko od arhandjela probranu/ sve oklopi sjajni kao obraz roda svoga
zivot u ime casti svevisnjega boga/ sve ozaloscene majke ciji jos uvek cujem plac/ zivot je vec prosao dok ostrio se mac/ a sada srlja se u smrt glavom bez obzira/ mrznja se hrani dok mac oklop probija/ ljudskost po strani, nikad vise robija/ sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija/ dvoglavi orao na stitu, brojanica oko vrata/ svetost je u zitu, krst vredniji od zlata/ da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto mraka/ odlazimo u mitu serbona, boga rata.

Evo ova je od mog jednog dobrog prijatelja napisana...

Moje Sarajevo

U snu ponekad svratim u Sarajevo lepi grad
Da rakiju pijem sa drustvom pred zoru
Opet se vetar srece javlja, mirisan i mlad
Kotrlja njene sandale bele, po Marijin-dvoru.

Samo u snu posetim ovu dolinu koja gori
Od uspomena: psi poljubaca reze i grizu
Njene dojke vozi tramvaj i zubori
Niz dve celicne reke, na streljanje u remizu.

O boze, koliko sam pozeleo Sarajevo, trolejbusku zicu
Posutu zvezdama i stopljenu s mojim venama
Jedne cu nedelje mrtve krenuti na Grbavicu
Da meso davne srece podelim sa hijenama.

Samo u snu vidim belu loptu i suncane zastave
Majcin osmeh sa letnje terase: pubertetski dani
Mirise svet uspomena dok bezimo sa nastave
Na stadion Kosevo, kojim se ori: Cigani, Cigani!
O Boze, koliko sam zamrzeo Sarajevo, lepi grad
Nad kojim se prolecno nebo nesigurno klima
Bolesnik koji siri nepodnosljiv smrad
Govori poslednju zelju: SMRT SRBIMA!

Nikada necu zaboraviti Sarajevo, zimsku bajku
I njen kraj u krvi martovskih svatova
Rahiticne starce koji psuju srpsku majku
I pevaju hanibalisticke pesme iz proslih ratova.

Voleo sam nad grobom roditeljskim belih breza hlad
Sad vidim pticu sa otkinutim ljudskim crevom
Molim te Boze, da prodjem kroz svaki lepi grad
Samo ne daj ni u snu da prosetam Sarajevom.

Dejan Gutalj