Ljudski mozak pod lupom – Lavirint od sto milijardi neurona – Šta utiče na "centar straha"?

Profesor kliničke psihologije i neurologije ponašanja na nemačkom univerzitetu u Konstanci Tomas Elbert istraživao je azilante, traumatizirane ratne žrtve iz Ugande i Sudana i žrtve cunamija i ustanovio da se kod tih osoba povećava broj nervnih ćelija u centru za strah u mozgu, amigdali, što je, kako smatra, genetski ili evolutivno programirano kod živih bića.

Na osnovu ranijih istraživanja, do kojih se došlo eksperimentisanjem sa životinjama, ustanovljeno je da u velikim stresnim situacijama dolazi do pojačanog lučenja raznih hormona, naročito kortizola, usled čega organizam dospeva u "stanje alarma". Ovi hormoni mogu delovati citotoksično na hipotalamus, usled čega se ćelije u njemu mogu razgradjivati i umirati. Ti poremećaji nastaju takodje u ljudskom biću, tvrdi ovaj istraživač, pozivajući se na rezultate svojih istraživanja.

Osobe koje su doživele teške ratne traume, nisu bile više u stanju da se prostorno i vremenski orijentišu, to jest nisu znale pouzdano reći sta se kad i gde dogodio, što znaci imale su pormećeno autobiografsko pamćenje. Usled toga, traumatizirane osobe se "povlače u svoje vreme" i doživljavaju ponovo "ćelije za mučenje" ili druge torture koje su prethodno preživele ili doživele. Kod oko 3.000 ljudi u južnom Sudanu, koji su preživeli užase rata, utvrdjeno je da imaju abnormalno slabe moždane talase, naročito u levoj polovini mozga.

Što se tiče žrtava cunamija, mnogi od njih pokazuju simptome kao sto su, na primer, odbijanje umivanja i kupanja, neki čak ne žele ni vodu da piju! Po Elbertovom tumačenju, centar straha je postao prekomerno aktivan kod ovih osoba i pacijenti nemaju više svestan pristup svojim doživljajima. One se plaše, ne znajući više zašto se plaše. Ovaj naučnik je na osnovu istraživanja žrtava cunamija došao do još jednog saznanja: traumatski doživljaji se slažu u mozgu i stvaraju strukture straha i strepnje, pri čemu se doživljaji iz prošlosti udružuju s budućim. To je uočeno naročcito kod dece iz Šri Lanke.

Naime, dok iz južnih oblasti te zemlje ima oko 15 odsto traumatizirane dece, na severu zbog višegodišnjih ratnih sukoba ih je oko 50 odsto. Sada su traume rata i cunamija kod te dece "srasle" , pa se postavlja pitanje kako lečiti tu decu - psihoterapeutskim sredstvima ili lekovima, rekao je Elbert u intervjuu "Cajtu" i nagovestio da će taj problem biti predmet njegovog sledećeg istraživanja.

Mnogi naučnici u Nemačkoj bave se istraživanjem ljudskog mozga, ali glas vrhunskog stručnjaka u ovoj oblasti uživa direktor Frankfurstkog instituta Volf Zinger, koji je nedavno sa fizičarem Valterom Grajnerom osnovao novu "radionicu" da bi istražio kako nastaju promene paradigmi u ljudskom mozgu.

Prema Zingerovoj zamisli, koja je doživela veliki publicitet u nemačkim medijima, neuroteoretičari, biolozi, fizičari i statističari treba zajednički da istražuju organizacione principe ljudskog mozga, jer je on "ciljno orijentisan sistem". Zinger smatra da okolina i iskustvo imaju presudnu ulogu na razvoj nervnih ćelija, to jest da se biologija i kultura dopunjavaju, što potvrdjuju i neka dosadašnja istraživanja ljudi koji se bave muzikom. U prilog tome idu i objavljena istraživanja psihologa sa Univerziteta u Mičigenu Tadeuša Polka i londonskog neurologa Eleonore Majkvir.

Polk je ustanovio da osobe koje se dugo bave sortiranjem pošte, koja ima kombinovane oznake brojeva i slova (na primer, M5B 2C1), nisu u stanju da jasno razlikuju brojeve od slova, jer je došlo do promene u oblastima mozga, koje su "nadležne" za za slova i brojeve. Promene u mozgu su ustanovljene i kod dugogogodišnjih taksi-vozača. Prema rezultatima londonskog neurologa, kod njih su nastupile promene u oblasti mozga koja reguliše prostorno pamćenje.

Na osnovu tih istraživanja, izveden je zaključak da postoje delatnosti koje izazivaju delimično biološko prilagodjavanje organa mišljenja, to jest mozga. Znanje o ljudskom mozgu, koji je sastavljen od 100 milijardi nervnih ćelija (neurona) i bezbroj njihovih veza (sinapsi), zahvljujući novim tehničkim dostignućima, postaje sve bogatije. Zahvaljujući najnovijim istraživanjima, opovrgnuta je, recimo, stara dogma prema kojoj se moždane ćelije posle puberteta ne obnavljaju. Ali, pitanja kao što su "ja", "svest","slobodna volja" i "duša" predstavljaju i dalje velike zagonetke za nauku, tvrdi Zinger, jedan od najvećih autoriteta u oblasti istraživanja ljudskog mozga.

Rajko Djurić