Na najnovijoj listi 500 najbržih superkompjutera, objavljenoj na Međunarodnoj konferenciji o superkompjuterima 2006 (International Supercomputer Conference 2006, IS06) koja se od 27. do 30. juna održava u nemačkom gradu Drezdenu, i dalje su najzastupljeniji IBM-ovi sistemi, ali se na njoj nalazi i sve više superkompjutera zasnovanih na AMD-ovom procesoru Opteron.

IBM-ov BlueGene/L (Plavi gen) zauzeo je četvrti put zaredom prvo mesto na listi najbržih. Plavi gen je bio najbrži i na prethodnoj listi objavljenoj u novembru 2005. godine, kada je dostigao brzinu od 280,6 teraflopsa (biliona operacija u pokretnom zarezu u sekundi). Na najnovijem testiranju Plavi gen je ponovio prošlogodišnji rezultat, ubedljivo nadmašivši svoje konkurente, od kojih nijedan nije premašio granicu od 100 teraflopsa. BlueGene/L se nalazi u američkoj Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor u Kaliforniji gde se njegovih 131.072 procesora koristi u istraživanjima kretanja i prirode molekula.

Na drugom mestu se nalazi još jedan superkompjuter Plavi gen. Radi se o sistemu smeštenom u IBM-ovom istraživačkom centru Thomas J. Watson u državi Njujork, koji je postigao 91,3 teraflopsa. Na trećem mestu se nalazi superkompjuter ASCI Purple (75,8 teraflopsa), zasnovan na IBM-ovim serverima iz serije pSeries 575; ovaj sistem se takođe nalazi u laboratoriji Lorens Livermor. Četvrtoplasirani superkompjuter je sistem Columbia (51,9 teraflopsa), koji je sastavila kompanija Silicon Graphics (SGI), a koristi ga NASA u svom istraživačkom centru Ames u Kaliforniji. Peto mesto zauzeo je prvi evropski superkompjuter – sistem Tera 10 francuske Komisije za atomsku energiju, zasnovan na Intelovom procesoru Itanium 2. Sistem Tera 10 je sastavila kompanija Bull SA, a na testiranju je dostigao brzinu od 42,9 teraflopsa.

Poređenje proizvođača pruža zanimljivu sliku, posebno kada se u obzir uzmu i podaci sa prethodnih rangiranja. Skoro polovina superkompjutera sa liste (47,8 posto) su IBM-ovi sistemi, a na najnovijoj listi ima ih nešto više nego na prethodnoj iz novembra 2005. kada ih je bilo 43,8 posto od ukupnog broja rangiranih sistema. Na drugom mestu među proizvođačima nalazi se kompanija Hewlett-Packard, koja ima 31,4 posto superkompjutera na listi (33,8 posto u novembru 2005, 26,2 posto u junu 2005.). Zanimljivo je da se najbolje plasiran HP-ov sistem nalazi tek na 25. mestu. Radi se o superkompjuteru ASCI-Q smeštenom u američkoj nacionalnoj laboratoriji Los Alamos.

Kada su u pitanju proizvođači procesora, Intelovi procesori se nalaze u 301 sistemu na listi (333 sistema na prethodnoj listi), IBM-ovi procesori iz serije Power se nalaze u 83 superkompjutera (73 na prethodnoj listi), a procesori Opteron kompanije AMD, nalaze se u 81 superračunaru, što je trostruko više nego na prethodnoj listi, kada je 25 sistema bilo zasnovano na tim procesorima.

Gledano po regionima, daleko najveći broj superkompjutera sa liste nalazi se u SAD, čak 299 sistema (305 sistema u novembru 2005, 294 u junu 2005.). Azija je istisnula Evropu sa drugog mesta – u tom regionu nalaze se 93 superkompjutera (66 u novembru 2005), dok se u Evropi nalazi 83 sistema sa liste 500 najbržih (pre šest meseci Evropa je imala 100 članova liste najbržih). Što se tiče Azije, Kina je sustigla Japan, budući da se u njoj nalazi 28 superkompjutera sa liste, a u Japanu 29 (na prošlom testiranju, u novembru 2005. odnos je bio 21:17 za Japan). U Evropi i dalje vodi Velika Britanija sa 35 sistema na listi, dok je na drugom mestu Nemačka u kojoj se nalazi 18 sistema sa liste najbržih.

Lista 500 najbržih se pravi na osnovu rezultata postignutih na referentnom testu Linpack namenjenom superkompjuterima. Autori testa su Univerzitet u Manhajmu (Nemačka), laboratorija Lorens Livermor (SAD) i Univerzitet Tenesija (SAD), a lista se dva puta godišnje ažurira novim rezultatima.

Izvor: Mikro Vesti