Ko želi posao pomoćnika Deda Mraza može da nauči potrebne veštine na novoj Akademiji za vilenjake u Rovaniemiju, 2.600 kilometara od Severnog pola, za koji Finska tvrdi da je pravi dom Deda Mraza.

VILENJACI Profesor Esa Sakinen, koji će voditi Akademiju kada u aprilu počne s radom, kaže da vilenjaci moraju da znaju mnogo više nego da pakuju poklone, koje roditelji kupuju deci, ili da pišu odgovore na 750.000 pisama koja stižu svake godine u lokalnu poštu.
"Vilenjak mora da ume da napravi vatru u snegu, da poznaje lokalnu prirodu i životinje, jer nikada ne može znati šta će ga roditelji ili deca pitati", kaže Sakinen.
Novogodišnji biznis je veoma važan u oblasti u kojoj je nezaposlenost dva puta veća nego u ostalim delovima Finske, zimske temperature u proseku od minus 15 do minus 10 stepeni Celzijusa, a sneg dostiže visinu jednog metra.
Prvi turisti, koji su želeli da vide Deda Mraza, posetili su Laponiju pre oko 20 godina, a oko 500.000 ljudi uglavnom iz Francuske, Britanije i Rusije poseti Rovaniemi i Mrazovo selo svake godine.
Zarada tokom novogodišnje sezone iznosila je oko trećinu od 540 miliona evra, koliko je u tokom cele 2006. zaradio region.
Mnogi ljudi dolaze u jednodnevne posete postojbini Deda Mraza da bi probali lokalne specijalitete, naučili da voze sanke s haskijima, i uz malo sreće, videli severnu svetlost iznad borova prekrivenih snegom.
I pored novogodišnjih zabavnih parkova i razvijenog novogodišnjeg biznisa u SAD, Kanadi, Japanu, Islandu, Norveškoj, Švedskoj i Nemačkoj, broj posetilaca Laponije veći je iz godine u godinu.
"Uticaj turizma na našu oblast je ogroman, a predstavlja i način da vratimo ljude koji su otišli na jug radi zapošljavanja", kaže predsednik Trgovinske komore Laponije Timo Rautajaoki. On dodaje da region namerava da uloži više od milijardu evra u izgradnju novih hotela, odmarališta i žicara.
Nova akademija za Deda Mrazove pomoćnike je odgovor koji može da reši problem nezaposlenosti.
Imajući u vidu veoma hladnu i oštru klimu, atrakcije za turiste uglavnom su usredsređene na aktivnosti: krstarenje ledolomcima, safari na divlje jelene ili lov i vožnja kanuima. Za svaki od tih programa potreban je vilenjak, odnosno vodič.
Sve agencije dogovorile su se da koriste istu verziju legende o Deda Mrazu, ali vilenjaci moraju da budu spremni i da odgovore na teška pitanja dece ili odraslih, poput onog zašto su vilenjaci, umesto da su mali kao u legendama, baš, kao i svi Finci, prilično visoki.
"Kažemo deci da je to zato što, za razliku od drugih zemalja, kod nas ima mnogo snega i moramo da vidimo preko njega", objasnio je jedan od "vilenjaka" uz opasku da je najteže raditi sa decom koja ne veruju u Deda Mraza.



Izvor: 24sata