Sigurni smo da mnogi od vas istovremeno obavljaju više aktivnosti. Svako od nas različito uspeva da odgovori na povećan broj zahteva koji pristižu u isto vreme. I to su skoro uvek trenuci kada radimo na važnom projektu gde nam je neophodna maksimalna koncentracija. Po pravilu novi zahtevi samo pristižu i odvlače nam energiju, vreme, kreativnost... Da li je multitasking posledica hiperprodukcije ili loše organizacije, da li je pokazatelj kapaciteta zaposlenog ili ne, pokušaće da odgovori BC Bilten.

Kako definisati multitasking?

Da li to podrazumeva obavljanje više poslova u isto vreme? Da li to znači da imamo različite veštine i maksimalno ih koristimo? Sposobnost da se obavlja više stvari istovremeno za neke može biti veoma korisno, cenjeno i praktično iskustvo, dok kod drugih ono dovodi do nezadovoljavajućih rezultata.

Mit - Žene i multitasking.

Nije istina da su isključivo žene sposobne da obavljaju više stvari istovremeno, to mogu i muškarci, ali se za žene ova osobina više vezuje zbog njihove uloge u kući i kućnim obavezama koje zahtevaju takav vid delovanja. Dakle, muškarci ne bežite od kućnih poslova :-)

Da li multitasking vodi do radoholizma i izgaranja na poslu? Da li će multitasking prerasti u radoholizam zavisi od brzine kojom se obavljaju poslovi kao i od spremnosti za dodatno zalaganje. Upravljanje vremenom je neophodno jer se njime postižu adekvatni poslovni rezultati, ali i balans u privatnom životu.

Multitasking i vi.

S obzirom da vi odlučujete kojim poslom ćete se baviti, koje odgovornosti spremno prihvatate, a u odnosu na kvalitet koji želite da postavite - odredite koliko ćete provesti sati u radnom okruženju. Kako vi sami najbolje poznajete vaš potencijal i vaša ograničenja, sami odredite koliko brzo i koliko često ćete raditi i samim tim ćete napraviti svoj multitasking plan. Nekome je dovoljno da obavlja repetitivne poslove, dok je drugima neophodan veći izazov. Iako izazov pokreće, multitasking društvenog segmenta života se razlikuje od poslovnog jer se prilagođava potrebama naših porodica. Čak i onda kada moramo da biramo između dva zadatka, trebalo bi napraviti taktiku, jer nismo uvek u mogućnosti da prihvatimo oba. U tom slučaju, osobe koje poznaju vas ali i zadatke koji su vam postavljeni će razumeti vašu odluku.

Šta psiholozi kažu o multitaskingu.

Iako najčešće razmišljamo o multitskingu kao načinu uštede vremena, psiholozi i ostali naučnici koju su se bavili ovom pojavom su potvrdili da on može biti veoma stresan i da može da prouzrokuje smanjenje efikasnosti. Iako obavljanje više stvari u isto vreme - čitanje novina, slušanje muzike, otvaranje emaila i razgovor telefonom, može biti zabavano i energično, morate razumeti da vam odvlači fokus. Prebacivanje fokusa sa jedne stvari na drugu je brza promena koja nam daje iluziju da simultano izvodimo zadatke, ali psihlozi smatraju da to nije istina. To je kao da igrate tenis sa tri loptice. Da li možete da radite više stvari istovremeno zavisi i od vaših zadataka, jer kod nekih poslova slušanje muzike može da pomogne u kreativnosti jer se tom prilikom koriste različite kognitivne funkcije. Iako mislimo da bez problema vodimo telefonski razgovor i pišemo mail, moramo priznati da ponekad naš sagovornik zvuči odsutno - možda upravo on obavlja te dve funkcije istovremeno. Možemo raditi više stvari istovremeno ako su nam rutina, ali ukoliko zahtevaju veću koncentraciju, moždane funkcije zahvata blokada. Istraživanja su pokazala da iako radimo više stvari istovremeno, naš mozak se fokusira na jednu ili dve stvari. Naša reakcija tokom vožnje je čak 35% sporija ukoliko koristimo mobilni telefon, čak sporija nego kada smo u alkoholisanom stanju.

Usudite se da budete sporiji.

Osobe koje umeju da upravljaju svojim vremenom, često zahtevaju duži rok za izvršavanje svojih zadataka. Takve osobe najčešće neće odgovarati na mailove dok skoncentrisano rade na veoma važnom zadatku.

Multitasking utiče na proces učenja. Čak i kada mislite da učite tokom obavljanja više stvari istovremeno, ono što zapamtite biće mali segment onoga što ste mogli da naučite da niste obavljali više stvari istovremeno. Mozak registruje te informacije u delu koji nam služi za učenje novih veština, dok kada radimo nešto pažljivo i sporo, mozak to stavlja u deo za čuvanje informacija i lakše prisećanje. Na duže staze multitasking nas čini manje efikasnim iako nam se čini da radeći na taj način sve obavljamo i pre vremena.

U jednom od mnogih pisama koje je Lord Chesterfield 1740. napisao svom sinu on ga savetuje: “Tokom dana imaš vremena za sve ako radiš jednu po jednu stvar, ali ako radiš dve istovremeno, ni cela godina ti neće biti dovoljna”.

Izvor: BC Bilten, 07. 11. 2008.

tacno tako,u potpunosti se slazem 

Kognitvna psihologija o multitasking-u govori u terminima obrade informacija, konkretno - o paralenom procesiranju informacija. Nije sasvim analogno, ali se može i tako shvatiti. Reč je o obradi nekoliko informacija istovremeno, na primer: kada gledamo televizor, u stanju smo da čujemo zvuk, vidimo sliku, pa i da osetimo miris koji je nezavisan od prizora koji obavljamo. Mehanizam je isti, samo je ovde fokus na bihejvioralnom planu, i reč je o višem stepenu angažovanja. Neki ljudi su skloniji paralenom procesiranju, ali ga svakako svi posedujemo.

Za razliku od paralelnog, postoji i serijalno procesiranje, koje, kao što i sama reč kaže, obavlja integraciju informacija redom - jedna za drugom. Kao kad slušamo muziku, čujemo jedan segment za drugim, a konkretan utisak dobijamo nakon određenog dela, ili kada čujemo celinu. Sasvim slučajno sam navela primere televizije, koja je primarno vizuelna, i slušanja muzike, koja je auditivna. Ovo je primenljivo na sve čulne modalitete. I ovaj proces svi posedujemo, jer bi bez njega čovekova kognicija bila nemoguća.

Svaki od zadataka koji obavljamo zahteva obe vrste procesiranja, u zavisnosti od svoje prirode, ali, kao što rekoh, kod nekih osoba jedna preteže, pa takve osobe mogu raditi više stvari istovremeno, ukoliko je 'jači' proces paralelne obrade. Radi se o kognitivnom kapacitetu, a nijedan od njih ne sugeriše njihovu snagu - nisu za upoređivanje, već su prosto kvalitet procesa obrade. Ovo kažem jer verovatno postoji mišljenje da je multitasking bliži osobama sa većim kognitivnim kpacitetima, što je, u principu, zabluda.

I sad da me ubijete nemam pojma odakle sam izvukla ove informacije, ali se tačno sećam kako ih je Aleksandar Kostić lepo opisao u svojoj knjižici od nekih 1000 strana. 

ja imam klasican muski mozak , ne mogu da radim vise od jedne stavri u isto  vreme 
to je najizrazenije kad pricam na telefon  a neko me nesto pita ili mi suflira -automatski se iznerviram i pocnem vikati 

jedna moja drugarica je mogla jos u osnovnoj bez problema da cita knjigu i da slusa na casu i to mi je stalno islo na zivce

Ja mogu da radim vise stvari ali ne komplikovanih