Nokia ? :: Mobilna telefonija ~ Operateri ~ Servisiranje ~ Smartphone

Kako je stvarana Nokia

Umetnost inoviranja

U informacionoj eri, u uslovima globalizacije svetske privrede, rast svetske ekonomije u velikoj meri se zasniva na razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija. Devedesete godine XX veka donele su rapidan rast Internet firmi, kompanija mobilne telefonije i kompjuterske opreme. Svetska privreda je beležila višegodišnje stope rasta i činilo se da tome nema kraja

Krajem XX veka »mehur« je pukao a dot kom firme, koje su prodavalereklamni prostor, nestajale su sumanutom brzinom. Čak su i proizvođači kompjutera i informacione opreme ozbiljno osetili silazni trend tržišta. Otpuštanja radnika, opadanje obima proizvodnje i prodaje postale su uobičajene stvari u ovom sektoru. Samo neke od firmi su uspele da relativno bezbedno prebrode tešku krizu. Jedna od njih je i Nokia, svetski top brend u oblasti komunikacione tehnologije. Iako je iz Finske, zemlje sa nešto više od 5 miliona ljudi, koja je često bila u nemilosti mnogo moćnijih suseda, Nokia je postala moćna korporacija čije je ime postalo poznato i u najzabačenijim delovima zemaljske kugle.

Rani počeci

Nokia je osnovana 1865. god. kao fabrika papira brzo se širivši velikim izvozom u vreme kada je Finska još uvek bila autonomna provincija Rusije. Fabrika je brzo rasla te je nastao čitav grad Nokia za potrebe stanovanja radne snage. On još uvek postoji, mada kompanija tamo više nema sedište.
Diversifikujući delatnost u proizvodnju električne energije, Nokia je našla glavnog potrošača u jednoj domaćoj firmi koja je bila veliki proizvođač gumenih proizvoda u to vreme. Nakon Revolucije u Rusiji 1917. god, Finska je pala u građanski rat dobivši konačno nezavisnost ali izgubivši glavna ruska tržišta. Rana posvećenost kompanija Nokia ka inovaciji i diversifikaciji može se sagledati u kontekstu političkih opasnosti sa kojima se Finska suočavala a takođe i teškoća u takmičenju sa glavnim zapadnim konglomeratima. Da bi opstale, finske firme su morale da kooperiraju jedna sa drugom i da prihvate veliki upliv države u privredne tokove. Nokia je formirala savez sa dva partnera: stalnim klijentom – firmom za proizvodnju gumenih proizvoda i fabrikom kablova koja je snabdevala brzo rastuće sektore telefonske i elektronske industrije. Ove tri kompanije su uspele da održe rast i tokom Velike depresije 1929-1933. god. otpočevši pregovore o spajanju.

II svetski rat je bio razarajući za Finsku, koja se borila prvo protiv Rusa a zatim i Nemaca. Kada je nastupio hladni rat, Finska je bila u veoma delikatnoj poziciji, primorana da razvije mnogo bliže odnose sa SSSR-om od onih koje je Zapad odobravao. Zemlja nije primala američku pomoć za posleratnu obnovu, morala je da plati ratne reparacije i imala je velikih poteškoća u trgovini sa Zapadom koji je se plašio da će nova tehnologija prodata Fincima stići i do Rusije. Međutim, posao sa kablovima se proširio zadovoljavajući potrebe velikog ruskog tržišta. Nokia se počela diversifikovati u elektroniku, još jednu industriju sa svetlom budućnošću.

Ulazak u elektroniku

1967. god. tri firme su se konačno sjedinile nameravajući da tako smanje moć banaka koje su ih finansirale. Međutim, sa industrijom papira koja je došla u zrelu fazu i gume koja je postepeno slabila, nije bilo jasno da li se može ostvariti sinergija iz tog spajanja.
Kompanija je uspela da balansira izvoz između Istoka i Zapada. Opstanak u duboko politizovanoj ekonomiji značio je konstantno traganje za novim, rastućim tržištima i novim načinima da se postigne više, sa ograničenim finansijskim resursima. Nokia je posedovala neobično visok stepen spremnosti da osvaje nove oblasti i dodaje vrednost gde god je moguće, od tehnologije do dizajna i marketinga.
Mada je elektronika šezdesetih godina bila mali deo kompanije, istraživanje u toj oblasti je bilo obimno – kompanija je radila na poluprovodnicima i razvijala svoje sopstvene telefonske proizvode, uključujući radio telefon (1963), modem (1965) i njen prvi telekomunikacioni uspeh, DX 2000, digitalni prenos koji je razvijen u aktuelnu mobilnu mrežnu infrastrukturu. Do ranih 80-ih, Nokia je bila značajno uključena u ranu tehnologiju mobilnih telefona, uključujući pejdžere. Njena elektronska divizija je takođe porasla značajno u drugim oblastima, posebno proizvodnji TV i proizvoda informacione tehnologije.
Veliki prelom u mobilnoj telefoniji je nastao kada je GSM (Global System for Mobile Communications – globalni sistem za mobilne komunikacije) standard uveden krajem 80-ih i kada je Nokia počela da nudi GSM mreže kompanijama u drugim zemljama. Kada je SSSR krajem 80-ih doživeo kolaps, Finska je upala u veliku ekonomsku krizu počevši da se bliže povezuje sa Evropskom Unijom kojoj se pridružila 1993. god. (zajedno sa Austrijom i Švedskom). Koristeći uvođenje slobodne tržišne filozofije, promene u zemlji su omogućile da Nokia zauzme glavni deo globalnog tržišta mobilnih telefona finansirajući se na berzi i pomerajući se brže od tromih telefonskih kompanija drugde, od kojih mnoge nisu imale hrabrosti da se suoče sa gubitkom monopola koji je nastao sa privatizacijom i deregulacijom.

Svetle godine presekao je april 2000. god koji je doneo berzanski krah dot kom firmi i posledice su se osetile i na tržištu mobilnih telefona. 12. juna 2001. god. Nokia je šokirala investitore sa upozorenjem, da se smanjuje rast prodaje u drugom kvartalu na pola, na manje od 10 odsto. »Prodajni« nalozi su vrednost Nokie su srozali tržišnu kapitalizaciju za 31 milijardu dolara za samo jedan dan. Naizgled odjednom nastalu, mračnu, situaciju predsednik Nokie Jorma Olila je pripisao pogoršanju »vođenom ekonomskom neizvesnošću, tekućom tehnološkom tranzicijom i manje agresivnim marketingom vođenim od strane operatora«. Sve do obaveštenja, investitori su smatrali da će Nokia nekako nastaviti snažne prihode i profite, uprkos izazovima koje su nametali najveći rivali kao što su Motorola i Erikson. Sve do skora, Nokia je predviđala globalno tržište od 550 miliona telefona krajem 2002. god, sa sopstvenim udelom od 40 odsto.

Ipak, okruženje je izgledalo prilično tmurno sa evropskim tržištem koje je ušlo u fazu saturacije pošto oko 70 odsto populacije već poseduje mobilne telefone. Pored ovoga, mnogi telefonski operatori su se borili sa velikim dugovima gaseći filijale koje su potpomagale prodaju telefona. U međuvremenu, pad tražnje na evropskom tržištu Nokiu je učinio veoma zavisnim od prodaje na veoma konkurentskim tržištima kao što su Kina i Egipat.
Nokia je postala pomalo samouverena u svoju snagu i bila je iznenađena značajnim smanjenjem tražnje. Efekte krize, i pored velike snage, osetila je i na svojoj koži. Novonastala situacija kao da je zbunila menadžment Nokie koji je uvek reagovao brzo na promene na tržištu. Da je Nokia brže reagovala na pad u tražnji na tržištu smanjujući operativne troškove verovatno ne bi doživela toliki pad u ceni akcija. Zaslepljenost uspehom iz prošlosti bi mogla biti velika pretnja za budućnost.

Izgledi za budućnost
I pored trenutnih slabosti na tržištu Nokia je u poslednjoj dekadi XX veka postala jedan od tri glavna proizvođača mobilnih telefona u svetu a takođe aktivna u oblasti mobilnih komunikacija kao proizvođač mobilnih telefona i provajder mobilne, fiksne i mreže Internet protokola. Nokiu trenutno sačinjavaju tri sektora: mreže, mobilni telefoni i novi poslovni poduhvati, kao i istraživački centar. Nokia mreže obezbeđuje mobilne, fiksne mreže i infrastrukturu Internet protokola i slične servise. Nokia je pojačala svoju lidersku poziciju i u mrežama treće generacije nastupajući zajedno i sa lokalnim kompanijama (kao što su J - Phone u Japanu ili Vodafon Irska) da postane glavni snabdevač ovih mreža.
Vremeplov Nokie
1865. god. - Nokia osnovana kao fabrika papira.
1917. god. - Nokia postala deo trojnog partnerstva u industrijama papira, gume, energije i kablova
1967. god. - tri kompanije su se konačno spojile
70-te godine - kompanija se premešta u elektroniku
1993. god. - Nokia postaje prvi proizvođač mobilnih telefona koji funkcionišu u svim digitalnim sistemima
1994. god. - početak listinga na Njujorškoj berzi
1999. god. - Nokia ima lavovski udeo profita na tržištu mobilnih telefona (70 odsto)
2000. god. - Nokia prodala 128 miliona telefona uz neto profit 3,8 milijardi dolara
2001. god. - proglašena inovatorom broj 1 u konkurenciji svih svetskih kompanija
2001. god. - početak godine doneo je veliki krah dot kom kompanija a kao jedna od posledica bio je pad vrednosti tržišne kapitalizacije Nokie od 31 milijarde dolara
2002. god. - i pored globalne krize Nokia je i dalje lider na tržištu mobilnih telefona i komunikacione opreme sa tržišnom kapitalizacijom na kraju trećeg kvartala od preko 60 milijardi dolara i sa 52 hiljade zaposlenih širom sveta

Poslovna grupa - Nokia mobilni telefoni su proizvođači mobilnih telefonskih aparata. Tokom prošle godine Nokia mobilni telefoni su lansirali čak 33 nova proizvoda i ostvarili učešće na tržištu od 39 odsto sa rekordnom prodajom od 46 miliona komada u četvrtom kvartalu. Takođe, Nokia je uvela tri nova modela za masovno tržište, sve sa kolor displejima i MMS (Multimedia Messaging Service - servis multimedijskih poruka) servisom. Kompanija je takođe lansirala Nokiu 6650, model treće generacije - mobilni telefon sposoban da radi u Evropi i u Aziji.
Nokia novi poslovni poduhvati nastoje da kreiraju nove poslovne ideje van trenutnog fokusa Nokie ali i da daju doprinos rastu postojećeg stručnog područja Nokie.
Posle velikog kraha na e-tržištu za Nokiu je prethodna godina predstavljala godinu oporavka i u finansijskom smislu. 2002. je završena sa rekordnom pozicijom neto gotovine od 8,8 milijardi evra. Iako je neto prodaja bila niža u odnosu na prethodnu godinu i iznosila oko 30 milijardi evra, projektovani operativni profit je porastao 3 odsto u odnosu na prošlu godinu i iznosio je 5,4 milijardi evra. Takođe, zabeležen je i rast operativne margine na 18,1 odsto. Koeficijent zarada po akciji se polako vraća na stari nivo i iznosio je na kraju 2002. god. 0,82 evra. Nokia ima 17 proizvodnih postrojenja u 9 zemalja širom sveta i istraživačko razvojne centre u 14 zemalja na kraju 2002. koji ustvari predstavljaju i najveći zamajac dosadašnjeg rasta.
Uspeh Nokie nije došao ni brzo ni lako. Diversifikacijom u elektroniku kompanija je gubila novac skoro dve dekade. Njena spremnost da istraje imala je dosta veze sa teškim političkim prilikama Finske u prošlosti. Traženje načina da prosperira je bilo mnogo izraženije u finskim kompanijama nego u njenim rivalima na Zapadu – za Nokiu je uvođenje inovacije bilo uslov opstanka. Neki dodaju drugim faktorima zaslugu za uspeh Nokie kao što su: dobri odnosi sa kupcima, ravna organizaciona struktura i dobra kooperacija na nivou upravnog odbora.
Mada rast mobilne telefonije izgleda svetao, sve veće konkurencija stavlja pritisak na trenutne tržišne lidere. Takođe, kriza s kraja prošlog i početka ovog veka uneli su veliku dozu opreza. U neko doba u budućnosti kompanija kao što je Nokia moraće da traži nove industrije iz kojih će generisati novi rast kako se trenutna kriza na tržištu ne bi prenela na duge staze.

Nenad Gujaničić