Nojeva arka
 
Prema Bibliji, Nojeva arka je sagrađena na Božju zapovest da bi Noje spasao sebe i svoju porodicu kao i životinje od Potopa. Ta je pripovest sadržana u hebrejskoj i hrišćanskoj starozavetnoj knjizi Postanja, poglavlja 6-9.

Prema dokumentarnoj hipotezu priča o arki u knjizi postanja bi mogla predstavljati nekoliko originalnih kvazi-nezavisnih izvora, odnosno mogla je nastati kroz proces sažimanja kroz mnoge vekove. To bi moglo objasniti izvesnu zbrku i ponavljanja u tekstu. Mnogi ortodoksni Jevreji, hrišćani i muslimani odbacuju ovu hipotezu, smatrajući da je priča o arci istinita, da ima jednog autora, a da se sve navodni nedostaci mogu racionalno objasniti.

Priča o arci iz knjige postanja ima paralele sa sumerskim mitom o Ziusudri, koji govori kako je Ziusudru Bog upozorio da sagradi plovilo u kojem će izbeći poplavi koju je On poslao. Manje precizne paralele se mogu naći u mnogim drugim kulturama širom sveta. U stvari, priča o Potopu je jedna od najčešćih tema mitologije širom sveta, što i skeptici i vernici koriste kao dokaz u prilog svog stajališta.

Priča o arci je bila predmet opsežnog objašnjavanja u različitim abrahamskim tradicijama, pri čemu su se teoretska rešenja i praktična rešenja (npr. kako se Noje rešavao životinjskog otpada) mešala s alegorijskim tumačenjima (npr. arka kao prethodnica crkve, nudi spas čovečanstvu).

Od početka 18. veka, razvoj geologije i biogeografije kao nauka je omogućio da pojedini prirodnjaci pokušaju opravdati doslovno tumačenje priče o Arci. Usprkos toga, Biblijski literalisti nastavljaju istraživati regiju oko Ararata u severoistočnoj Turskoj gde Biblija kaže da je počivala Nojeva arka.

Izvor: Wikipedia

Noje (hebrejski: נוֹחַ or נֹחַ, standardni: Nóaḥ, tiberijski: Nōªḥ, arapski: نوح, Nūḥ, „počivati“) bio je deseti i poslednji od antediluvijalnih patrijarha, najpoznatiji po potopu koji se dogodio u njegovo vreme. Priča o njemu je sadržana u hebrejskoj Bibliji, u knjizi Postanja, poglavlja 5-9. Biblija kaže da je Noje sin Lameha i da je jedanaesta generacija posle Adama. Umro je 350 godina posle potopa kada mu je bilo 950 godina (Postanje 9,28-29).

Dok su Potop i Nojeva arka najpoznatiji elementi priče o Noji, takođe se spominje i kao „prvi poljoprivrednik“ i pronalazač vina, isto kao u vezi s epizodom pijanstva i kasnijim prokletstvom Hama (Postanje 9,20-27). Neke analize teksta pripovesti sugerišu da njen današnji oblik u stvari sažima dva prvotno različita izvora, verovatno temeljena na dve različite priče, te da sadrži elemente ranije mezopotamske mitologije, iako su obe tvrdnje postale predmetom osporavanja i kontroverzi.

Priča o Noji je još temeljnije obrađena u kasnijim abrahamnskim tradicijama, te je imala ogroman uticaj na celu zapadnu kulturu.

Izvor: Wikipedia

Pre neki dan je na "Studiu B" rabin (zaboravih ime, izvinjavam se) rekao
da na hebrejskom je ista reč za 'barka' i za 'reč'! 
Na Božiju Reč - Noje pravi 'reč'!
I u tu barku (=reč!) se spakovaše i spasiše ... oni koji imaše poverenja
u Noju, što će reći, žena mu i deca, i snaje!

A onda, par stotina godina kasnije, Božija Reč se utelotvoruje,
i među ljudima obitava u Imenu Isus Hristos, i nudi ljudima
da imaju poverenje u Njega.

Пар стотина?

"Na početku beše reč."

Vasiona je u prvom planu informaciona