Ноћна мора звана менингитис

Постоје две врсте менингитиса: серозни и гнојни. Ова друга је неупоредиво опаснија и представља праву ноћну мору за родитеље чије је дете оболело од ове опаке болести. Гнојни менингитис изазивају бактерије, а по светским студијама, смртност, и код најбоље лечене деце још увек износи око 15 %. Код новорођенчади, смртност је забележена у 40 – 70%. Излечење серозног менингитиса, којег углавном изазивају вируси, неупоредиво је лакше. Опоравак је брз и што је најбитније потпун.

   Серозни менингитис представља упалу меких овојница мозга, у току које изглед ликвора остаје серозан, односно бистар, док је код гнојног менингитиса ликвор замућен. То је уједно и основна разлика између две поменуте врсте. Серозни менингитис проузрокују различити микроорганизми: вируси, бацили ТБЦ, гљивице, протозое. Вирусни менингитис најчешће изазивају ентеро вируси и то ехо вируси и кокасаки.
   Када је реч о епидемиолошкој слици, најчешће оболевају деца узраста од једне до десет година. Ентеровирусни серозни менингитис је такав да се може јавити и у виду епидемије, када се разболи већи број деце и то претежно у току лета. Ти вируси се преносе феко-оралним, а неретко и капљичним путем. Инкубација, дакле раздобље од додира детета са зараженом особом, па до појаве првих симптома траје од једног до седам дана, али најчешће од три до пет дана.
   Болест почиње благо повишеном температуром, малаксалошћу, губитком апетита и гушобољом, односно боловима у грлу. Та фаза болести може трајати дан – два, да би се одмах након тога нагло испољили симптоми менингитиса: повишена температура (37,5 – 38,5 ° Ц некад чак и виша), главобоља и повраћање. То су три главна симптома. Код старије деце на менингитис обично указује блага или нешто израженија укоченост врата, док код деце млађег узраста или беба тај симптом није нарочито изражен. У неким случајевима, нарочито када се ради о предшколској деци, јавља се и краткотрајна раздражљивост, нервоза, па чак и поремећај у ходу, што често не наводи на помисао да је у питању менингитис.
   Компликација по правилу нема, а терапија се састоји од давања лекова за снижавање телесне температуре. Прогноза је добра, а сам опоравак доста брз, и што је најбитније потпун.
   
   Гнојни менингитис подразумева акутну упалу меких овојница мозга и леђне мождине, а проузрокавана је бактеријама. Карактеристични симптоми су исти као и код серозног менингитиса: повишена температура, главобоља и повраћање. По свим светским студијама смртност и код најбоље лечене деце износи око 15 %. У случајевима гнојног менингитиса треба напоменути да није исто кад оболи новорођенче (старости до 28 дана), млађе дете (од једног месеца до четири године старости) или старије дете (изнад 4 године старости).
   Симптоми гнојног менингитиса зависе од узраста детета. Код старије деце болест почиње нагло уз повишену температуру, главобољу и повраћање. Детету смета светлост, често му је помућена свест, а као последица повећаног мишићног тонуса јавља се укоченост врата. Код млађе деце и одојчади ређе се уочавају класични симптоми, који су претходно наведени. Дете нагло добија повишену температуру, узнемирено је, нерасположено или поспано, не спава мирно и често се буди уз плач. Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и налаза у ликвору.
   Компликације су честе и обично настају када се са лечењем не почне на време, али такође зависе и од узраста детета. Као последица може да се јави: едем мозга, слепило, глувоћа, хидроцефалус, церебрална парализа, епилепсија...
   Терапија гнојног менингитиса је првенствено антимикробна и симптомска. Дакле, битно је пронаћи одговарајући антибиотик, а симптомска терапија подразумева снижавање телесне температуре, рехидрацију...
   Прогноза оздрављења, на првом месту зависи од узраста, врсте узрочника, тежине болести и трајања болести пре почетка одговарајућег лечења. Што је дете млађе, ток болести је тежи, компликације и последице су чешће, па је самим тим и смртност већа. Код новорођенчади, односно беба до месец дана старости, смртност услед оболевања од менингитиса је висока између 40 – 70 %.

   Превенција је могућа ако се дете вакцинише и то у узрасту од два месеца па до пет година старости. За разлику од земаља запада, ХИБ вакцина код нас није увршћена у редовни план вакцинације већ је родитељи сами купују. Када беба напуни два месеца обавезно је треба вакцинисати ХИБ вакцином која се до навршене прве године даје три пута. Уколоко је дете узраста између године и пет, добија само једну дозу вакцине. Према статистичким подацима данас у Србији једно од хиљаду деце оболи од менингитиса.
   Како највљује Министарство здравља Републике Србије, од јануара 2006. године ХИБ вакцина биће обавезна и код нас.

Извор: часопис Беба, бр. 58 и вести из медија

i jos informacija:

Osnovni pojmovi o meningitisu

Pod meningitisom se podrazumeva zapaljenje mekih moždanih opni. Meningitis je oboljenje koje može da se sretne u svim uzrastima, ali je češće u dečijem dobu jer deca u prvim godinama života imaju slabiju odbrambenu sposobnost organizma (imunitet). Najčešće se javlja u proleće i jesen, kao pojedinačni slučajevi, ili u vidu lokalnih epidemija. Zapaljenje mekih moždanih opni može biti prouzrokovano prisustvom bakterija, virusa, ređe gljivica i drugih uzročnika. Bakterijski meningitis je ozbiljna bolest i ima težu kliničku sliku od virusnog oblika bolesti, te može da ostavi oštećenja moždanih struktura sa posledicama.

Najčešći uzročnici bakterijskih meningitisa su: meningokokus, pneumokokus, hemofilus influence, streptokokus, ređe stafilokokus i gonokokus. Virusni oblik meningitisa koji može da se prenese kao i svaka druga virusna infekcija kijanjem, kašljem, prljavim rukama, najčešće izazivaju enterovirusi, herpes zoster, herpes simpledž, mums, infektivna mononukleoza, morbili, infektivni hepatitis i drugo. Zaraza se širi neposredno od bolesnika ili kliconoše. Infekcija najčešće do mekih moždanih opni stiže putem krvi ili direktnim prodiranjem uzročnika iz (sinusa, srednjeg uha, ždrela, povredama lobanje).

U zavisnosti od uzročnika zapaljenja i klinički tok bolesti je različit, ponekad može biti jako brz i simptomi meningitisa mogu da se razviju za nekoliko sati, ali ređe i postepeno. U početku može da podseća na bilo koju prehladu.

Najčešći simptomi i znaci oboljenja su:
1.Visoka temperatura
2.Glavobolja
3.Muka, gađenje, povraćanje,
4.Bolovi u leđima i u rukama i nogama
5.Ukočen vrat
6.Usporen rad srca
7.Konvulzije (grčenje tela)
8.U težim oblicima gubitak svesti i koma.

Dijagnoza ovog oboljenja se postavlja na osnovu kliničke slike, podatka o kontaktu sa već obolelom osobom, ređe na osnovu brisa grla, analize krvi, pregleda pluća i analize likvora. Veoma je važno da se izoluje uzročnik oboljenja, radi davanja adekvatne terapije i sprovođenja mera zaštite da bi se sprečilo širenje zaraze. Lečenje se sprovodi pod kontrolom lekara (infektologa, neurologa), uz primenu terapije, u zavisnosti od uzročnika zaraze.

Kako kaže narodna izreka "bolje sprečiti nego lečiti" preventiva je izuzetno važna i u sprečavanju meningitisa. To podrazumeva visok nivo higijensko-tehničke zaštite, održavanje prostorija u kojima se boravi, održavanje lične higijene (pranje ruku), higijensko-zdravstvena zaštita namirnica i manipulacija njima. Preventiva podrazumeva i primenu vakcine za bakterijski oblik meningitisa i preporučuje se deci do pet godina starosti, kod starije dece se ne primenjuje vakcinacija jer ona već imaju razvijen prirodni imunitet.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr Ksenija Maid, neurolog
   

Mudrost je tvoja beskrajna o plemenita Anea