Noć kame - tuzna godišnjica

 Zamoljen sam od strane prijatelja da ovaj tekst postavim danas,jer je potrebno da sto vise ljudi procita s kim su bili u savezu i kako su prema stanovnicima Srbije postupali od strane drzave priznati antifasisti...

 

"Devojčicu Vidu izranjavali su noževima po rukama. Zatim su je nekoliko puta uboli u leđa, da bi savladali njen otpor. Na kraju joj je jedan nožem gotovo sasvim odsekao glavu."


(Na slici: Vida Pantić)

A pola sata pre toga kuća je bila puna larme.
Porodične topline.
Mladalačke bezbrižnosti.
Bilo je veče. Dvadeseti decembar 1943. Porodnično veče na selu, porodična sedeljka – uz prisustvo svih generacija. 87-godišnji starac, sedmoro odraslih, osmoro dece i tinejdžera.
Mladi su želeli da nastave porodično druženje, ali su stariji bili umorni i Milijan je poveo ženu i troje dece u drugu kuću.
Četvrto dete, devojčica Vida koja je napunila 15 godina, ostala je da spava sa strinom Milenom, čiji je muž Jovan bio u zarobljeništvu, u Nemačkoj.

Onda su banuli zlikovci. Ubili hladnim oružjem Joksima (87), Stevana (60), Milevu (58), Dragomira (22).

U jednoj od soba zaklanli su Dragomirovu ženu Milojku (20 godina) i njihovo dete, malog Ljubomira od godinu dana. Ljubomir je zaklan u kolevci i na osam mesta uboden nožem u grudi i stomak. Mrtvu Milojku zločinci su namestili da kleči pored kolevke. Jednu ruku su joj postavili da drži kolevku, a drugom drži ručicu deteta.

Ubili su strinu Milenu (30) i njena dva sina – Branu (10) i Svetu (7). Vida je izranavljena po rukama dok je branila sebe i mlađu braću od strica. Izbodena po leđima. Zatim joj je presečen vrat i glava gotovo odvojena od tela.


(Na slici: dve bebe zaklane u kolevkama)


Masakr je izvršen i u kućama Stepanovića, Đorića, Todorovića, Ilića, Radosavljevića, Matića, Mitrovića, Popovića, Savića, Đoinčevića.
Ukupno 67 žrtava te noći. Uključujući i Boška Joksića, koji je odbio da bude vodič zločincima.
Masakrirani. Silovani. Mučeni. Kastrirani. Niko od ukućana nije trebalo da preživi.
Ipak, preživela je polupreklana udovica Zorka Đoinčević.
I mala Vera Todorović, koju je baka Jelena, suočena sa vlastitom smrću, prisebno sakrila.
Branko Todorović je uspeo da pobegne.
Preživeo je i Dušan Đorić. Uprkos ispaljenom hicu u glavu i više uboda nožem. Izgubio je oko, ali je nagon za životom pobedio. I pored brojnih potera i opasnosti, preživeo je rat i doživeo da svedoči na sudu protiv svog nesuđenog ubice.

A kako je počelo?


Počelo je 20. decembra popodne, kad su se skupili četnici Drenjaninovog bataljona u susednom selu Jasenku, kod kuće Toče Stančića i odatle krenuli prema svom cilju, prema Vraniću.

U stvari, počelo je nekoliko dana pred Nikoljdan, kad je u kući Tose Stančića u Jasenku održana sednica četničkog štaba. Sednici su prisustvovali: major Sveta Trifković sa Umke, major Petronije Nikolić - Peca iz Mislođina, poručnik Kosta Marinković, Milorad Sudimac - Ustaša, podoficir Dragan Lazić iz Trstenice, narednik Spasoje Drenjanin - Zeka iz Male Moštanice, Radovan Marković - Švaba iz Konatica i narednik Milorad - Miša Gačić iz Piromana.

Ustvari, počelo je sredinom oktobra. Zbog intenzivne aktivnosti partizana u okolini Beograda, Draža Mihailović je naredio svojim komandantima u Šumadiji da stave pod svoju komandu krajeve oko grada, uključujući tu i beogradsku Posavinu: "Naš Avalski korpus, sa srezovima Grocka, Vračar i Umka, spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, komandantu Kolubarskog korpusa Komarčeviću i Rudničkom korpusu da najenergičnije sa juga na sever, čisteći usput i sve srezove, očiste naročito Srez kosmajski, a naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka".
Za koordinatora ovih operacija postavio je generalnog inspektora četničkih odreda pukovnika Jevrema Simića.
Simić i Kalabić su uz asistenciju šefa Gestapoa u Valjevu Sajdla 27. novembra 1943. u selu Bujačiću kod Valjeva, u vrtu kuće Jelice Kuzmanović, sklopili pismeni sporazum sa Nemcima.

"...U oblasti koja obuhvata gročanski, umljanski, vračarski, podunavski, kosmajski, mladenovački, oplenački, aranđelovački, lepenički, kragujevački, gružanski, kačerski i kolubarski srez, kapetan i pukovnik Simić se obavezuju da će se svi njihovi odredi uzdržati od svakog dela sabotaže protiv nemačke vojske, njenih saveznika i mesnih odreda koji se bore na njenoj strani. Rešenost na zajednički otpor protivu komunistićkog neprijatelja. Gore navedena pokrajina se daje Kalabiću i Simiću da vode nezavisnu borbu protivu komunista. U slučaju većih operacija, četnički će odredi sa pristankom Kalabića i Simića biti prisajedinjeni nemačkoj komandi i dobijaće uputstva za vođenje operacija od nemačke komande za vreme odnosnog perioda..."


I, tako je počelo "čišćenje". Svako je dao svoj doprinos. Smederevski korpus kapetana Lazovića je, na primer 18. decembra u selu Veliki Borak streljao je 10 "komunističkih jataka".

 

(Na slici: deset masakriranih iz kuće Pantića)

Ipak, najbolje se pokazao prozvani Avalski korpus.
Naročito bataljon Spasoja Drenjanina – Zeke.
U selu Vraniću.
Koji se dvadesetog popodne prikupio u selu Jasenku, kod kuće Toče Stančića.
Formirao tri grupe.
Od kojih je jedna banula u kuću Pantića iz koje je dvanaestogodišnji Dragoljub pola sata ranije otišao na spavanje. U drugu kuću, za koju ubice nisu znale.
Dragoljub je preživeo. Porastao. Do u detalje rekonstruisao događaje u noći zločina. Na osnovu svega što je svojim očima video i doživeo. Na osnovu razgovora sa preživelima, sa komšijama, sa seljacima mobilisanim u četnike, sa partizanskim saradnikom u četničkim redovima. Na osnovu izjava uhvaćenih zločinaca.
I napisao knjigu.


NOĆ KAME http://i.ixnp.com/images/v3.7/t.gif.

Uzbudljivo štivo. Preporučujem.

A Avalski korpus?
Koji je u jednoj noći, 20/21. decembra 1943, u Vraniću zaklao 66 i vatrenim oružjem usmrtio jednu osobu.
Iživljavanja, mučenja, silovanja...

http://i.ixnp.com/images/v3.7/t.gif
(Spisak žrtava)

To je samo mali isečak iz njihovih "aktivnosti". Ostali su upamćeni i Drugovcu, Boleču, Selevcu, Baćevcu, Duboni, Suvodolu, Vodnju, Velikoj Ivanči...

Pa, po njemu – Avalskom korpusu - je nazvana ulica u opštini Voždovac.
U znak sećanja na malu Vidu.

zeka Novi Sad

---

I mene je neko zamolio da postavim ovaj tekst.
Izgleda da smo u zelji da rehabilitujemo cetnike kao narodnooslobodilacki pokret zaboravili neke detalje iz nase tuzne i bratoubilacke proslosti.

Ovo bi trebalo da doprinese smirivanju tenzija i pomirenju naseg naroda? Zar posle svega prozivljenog sada treba da opet izlacimo stvari iz naftalina? Zlocin je grozan, pa bio i od cetnika i od partizana, ustasa ili muslimana, u ovom ili onom ratu. Treba li sada da postavljamo tekstove i slike o ubijanju i mucenju od strane partizana? Ili toga mozda nije bilo?

Pa... to je sve zaboravljeno... sad je moderno oplakivati Drazu i njegove cetnike, ali su ovakve stvari zaboravljeni i politicki nekorektne...
Misljenja sam da ovakve stvari ne smeju da se zaborave... Ovo je gore i od onoga sto su cinile ustase... ovo su cinili "Srbi" protivu komunista...
A i danas se isto ponavlja...
Antifasisticka ideja je oznacena kao pogana i neprijateljska....

Због тога што се антифашизам изједначава с комунизмом. Сами комунисти су играли на ту карту. Они су позивали људе да се супроставе окупаторима, а о будућем уређењу нису пуно говорили, јер је то још увек било отворено питање.

Данас је мода певати Четничке песме и узвикивати име несретног губитника Драже Михаиловића, који није успео победити ни у једној-јединој бици, осим ако то није била битка против незаштићеног немачког конвоја или она каква је исписана у уводном посту.

Ако ниси за Четника, аутоматски си окарактерисан као комуњара.

Глупости никад краја.

Страшно.

Извор је б92,шта рећи...
читао сам мало коментаре и тврде да је један учесник овог злочина жив
и то се зна а никад се није судило човеку,мало чудно  
да се разумемо ја небраним ниједан злочин,али да нико није одговарао за ово

Bilo je toga...naravno.To je bio bratoubilacki rat,to je tuzno,ali tako je bilo.
E sad ako cemo da vadimo stvari iz naftalina...koliko je streljano Beogradjana po oslobodjenju,seljaka po celoj Srbiji,samo zato sto su bili domacini-neprijatelji evolucije...preki sudovi i Milos Minic...

Да будем искрен мрзело ме да читам цео текст, али судећи по коментарима поента приче је да су неки четници поибијали неку партизанску породицу, ако су уопште постојале четничке и партизанске фамилије.

За разлику од србијаских четника и партизана, херцеговачки четници и партизани су имали паметнија посла од српско-српских клања.

Мој деда (Ђед) је био четник и једном је био заробљен са још неким саборцима од стране партизана.
Шта се десило ... ништа, чим пишем ове редове.
Убацили су их у партизанске одреде и наставили су да туку усташе.

Али пропаганда је чудо, наши суседи никако да схвате да у четничким одредима је било Словенаца, Хрвата и Муслимана.

Уосталом све ће кад тад испливати на површину, а сада је  причу о четницима и партизанима заменила прича о српским националистима и евро-националистима.
Само да се и ми не покољемо ...

А онај ''Србенда'' од горе нек прво мало проучи српску историју,па нека онда лупи да Дража није добио ни једну битку за време рата! Што се текста тиче,ништа ме не чуди,Србија је и даље комунистичка земља,на жалост.У многим местима у Војводини главне улице још увек носе Титово,па чак и Лењиново име! Нигде нисам приметио име Драже или неког од његових војвода!Толико о величању четништва!
Сам злочин је нешто што јесте за осуду,само нисам видео да је неко помињао тестерисање невиних људи од стране комуниста још 1941. године!!!Да не набрајам остале ствари које су радили,а о којима се није смело причати пола века,па многи још увек мисле како су четници издајници и слуге окупатора! Понекад се запитам да ли људима глава служи за размишљање,или само за праћење партизанских филмова!

Просветли ме, молим те! Откриј ми те тајне, које су комунисти од нас сакрили, о великој Четничкој борби против Немаца и Италијана.

Злочине су чинили и једни и други, а само једни су на крају добили рат и против окупатора и проитв друге домаће стране. Мислиш ли да би ишта другачије било у уџбеницима историје да су Четници добили рат? Не једни би и даље били само и искључво добри, а други само и искључиво зли, само би заменили места у односу на комунистичке филмове.

Тешко да ја могу да те просветлим,али да могу да ти кажем неколико података,могу! 31.августа 1941. је ослобођена Лозница.Ослободили су је четници,на челу са потпуковником Миситом,који је и погинуо у тој бици! 6.септембра 1941. четници су ослободили Бању Ковиљачу.29.септембра су четници и партизани заједно ослободили Горњи Милановац,иако су партизани већ тада били суздржани у нападу.Ту су још битке за Пожегу,Чачак итд. Пријатељу,рекох да узмеш мало да проучаваш сопствену историју,неће ти ништа шкодити.Ја сам ти само дао неколико података,а могао бих још много,веруј ми!