Језуити ~ Тајна папина војска :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Манастир у центру града

У центру Београда, у Македонској улици, налази се манастир Исусоваца, поред кога пролазе реке људи, а само мало њих зна шта се крије иза високе капије која затвара поглед

Кућа с елегантним доксатом у Македонској 21 прича нам две повести које су, наизглед, једна другој супротне. Подигао је лекар Јован Стејић, 1845. године. Стејић се у аналима српске медицине води као један од њених оснивача. Рођен у Араду 1803, студирао је у Бечу, а по доласку у Србију био је лични лекар кнеза Милоша, али и много више од тога. Невероватно да је у то време заговарао идеје макробиотике, превео је с немачког књигу „ Макровиотика или наука о продужењу живота човеческог“. Није штампарска грешка, говорио је макровиотика.

Стејић је био Доситејевац, заговорник просвећеног хуманизма. Написао је 1850. медицински уџбеник „Антропологија или наука о човеку“, књигу моралних и практичних подука „Сабор истине и науке“. Успео је да стекне приличан иметак, који се и данас огледа у кући на спрат у средишту Београда. Кућа има неких 400 квадрата, и данас је њен унутрашњи распоред очуван. Из колског улаза, који је затворен лучном дрвеном капијом, улази се лево и десно у два дела куће. Леви има степениште, којим се пење на спрат и силази у подрум. Галерија на спрату је узана и из ње воде дугачки ходници. Очигледно да унутрашњи распоред није срећно решен за породични дом који тражи отворене, широке просторе за дневни боравак фамилије. Али, је, гле предвиђања, тај унутрашњи распоред идеалан за оно што ће кућа касније постати – манастир.

Стејић је био заклети научник, просветитељ, врло критичан према религији, тако да није могао ни да претпостави да ће његови наследници 1930. године, продати кућу београдским исусовцима, а ови ће је претворити у манастир! Данас у манастиру живе троје исусоваца којима је на челу сениор (православно игуман) Винко Маслаћ. Њихове собе су скромне; кревет, писаћи сто, компјутер, орман и лавабо. Незастртог пода. На спрату су заједничко купатило и тоалет.

У дворишту Стејићеве куће саграђена је црква, жупни храм Светог Петра апостола. Црква је погођена са две бомбе у немачком бомбардовању 1941. Није се запалила, нити је њена највећа реликвија оштећена.

Реликвија овог манастира је Богородица Београдска. Икона донета у Београд из Баварског града Пасауа 1718. године, представља Богородицу с малим Исусом у наручју. Сликана је у стилу рафаеловских мадона. Пред најездом Османлија, Исусовци је склањају у Петроварадин. На позлаћеној плочи урезују натпис по којем је и добила име Београдска: „ Из Београда изгнана Дјевице, својом заштитом непрестано чувај Петроварадинце”. Богородица је враћена у Београд 1934. године.

Католички ред Исусоваца у нашој средини је познат као језуитски ред. О учењу њиховог оснивача Игњација Лојоле писао је један доктор филозофије, који ће постати председник владе Србије.

Исусовци су основали прву гимназију у Београду, 1612. године, у коју су своју децу слали и Јевреји и Срби из Београда. Тако да је парадокс из прве реченице овог текста, заслужио ограду. Просветитељство Јована Стејића није толико супростављено исусовачкој пракси, као што се наизглед чини.

Текст и фото Ненад Новак Стефановић

http://www.politika.rs/rubrike/Moja-kuca/Manastir-u-centru-grada.sr.html