Rode donose sreću

Kad se iznad krovova zabele prve rode koje doleću s juga, proleće je na pragu. Prema teritoriji na kojoj žive, bele rode dele se na dve vrste - evropske i azijske. One koje naseljavaju naše krajeve zimuju u tropskoj Africi, dok rode iz zapadne i centralne Azije utočište od zimske hladnoće pronalaze u Indiji. Najviše ih je u Poljskoj, gde se gnezdi više od 50.000 parova, dok ih je u našoj zemlji mnogo manje. Iako rode žive u parovima, a njihova bračna zajednica traje celog života, sa zimovanja se prvo vraćaju mužjaci, da bi nekoliko dana kasnije stigle i ženke.

Povratak ženke mužjak ne čeka besposlen, već vredno skuplja grančice, krpe, papir i sav pogodan materijal kako bi zajedno popravili i uvećali gnezdo u kojem su proveli prethodnu sezonu. Pošto se rode godinama vraćaju na isto mesto, njihovo gnezdo s vremenom može narasti do dva metra u prečniku i dostići dubinu od čak tri metra. Bele rode se obično gnezde u manjim kolonijama, ali parovi nikada nisu previše blizu jedni drugih. Gnezda svijaju na krovovima, dimnjacima, zidovima, stogovima sena i slame, telefonskim stubovima, drveću, a ponekad i na zemlji.

Kada se ptići izlegu, nastupa težak posao. U prvih deset dana gladne kljunove treba hraniti na svaki sat, a zatim još nedelju dana na svaka dva sata. Mužjak i ženka zato sve vreme love na smenu. Na jelovniku bele rode su insekti, škorpije, paukovi, žabe i punoglavci, ribe, gušteri, zmije, ljuskari, miševi, ptići i jaja ptica koje se gnezde na zemlji, crvići i ostalo.

Obasuti roditeljskom pažnjom i zaštićeni od grabljivaca, dvomesečni ptići će raširiti krila i prvi put poleteti iz gnezda. Osamostaliće se već desetak dana kasnije. Vreme do sledeće seobe mlade rode iskoristiće da usavrše veštinu letenja i dobro se najedu, kako bi skupile snagu za naporno putovanje u toplije krajeve. Životnog saputnika potražiće tek četvrtog proleća pošto su došle na svet, a zatim će sledećih 20 godina provesti zajedno.

Izvor: Krstarica