Ekolozi traže jasniji plan za očuvanje klime    

 
Aktivisti ekoloških organizacija su posle sastanaka ministara ekologije Evropske unije o smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte posle 2012. godine izneli stav da ovaj blok od 25 zemalja mora imati jasniji plan i kalendar za borbu protiv klimatskih promena. Ministri ekologije zemalja članica EU su na sastanku pozvali druge zemlje da se uključe u izradu plana za borbu protiv klimatskih promena posle isteka prve faze sprovodjenja Protokola iz Kjota 2012. godine, prenele su agencije.

Ministri su se u ponedeljak sastali u Luksemburgu kako bi razgovarali o merama za smanjenje emitovanja gasova sa efektom staklene bašte koje se mogu preduzeti u okviru EU. Očekuje se da će EU imati vodeću ulogu u pregovorima o borbi protiv globalnog zagrevanja, koji će se narednog meseca pod okriljem Ujedinjenih nacija održati u Montrealu.

Protokol iz Kjota je stupio na snagu 16. februara ove godine i obavezuje 35 razvijenih zemalja da do 2012. godine umanje emitovanje ugljen-dioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bašte za 5,2 odsto u odnosu na nivo iz1990. Lideri EU su u junu podržali plan da do 2020. godine emisije umanje na 15 do 30 odsto ispod nivoa iz 1990. U tekstu koji su ministri na sastanku usvojili dodatne obaveze EU nisu posebno navedene. U njemu, medjutim, stoji da će se poštovanje režima protokola iz Kjota ogledati izmedju ostalog u sprovodjenju tržišnih mehanizama za podsticanje manjeg emitovanja štetnih gasova koje predvidja sporazum iz Kjota, a u koje spadaju trgovina odobrenjima za emitovanje ugljen-dioksida i razvoj novih tehnologija.

Ekološka organizacija 'Grinpis' [Greenpeace] nije zadovoljna usvojenim tekstom, koji je ocenila kao nedovoljno precizan i nejasan kada je reč o tome kada bi novi sporazum mogao da se postigne. Državni sekretar za ekologiju, namirnice i probleme sela Velike Britanije, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, Margaret Beket izjavila je da sporazum Evropskoj uniji pruža dovoljno fleksibilnosti za medjunarodne pregovore. Australija i SAD nisu prihvatile sporazum iz Kjota. Bušova vlada je odbila da ga ratifikuje s obrazloženjem da bi prihvatanje ograničenja predstavljalo udarac za američku privredu i da nije pravično da velikim zagadjivačima poput Kine nisu nametnuta ograničenja.

SAD, Australija i četiri azijske zemlje medju kojima je i Kina predstavile su u julu svoj sporazum o zaštiti klime putem razvoja čistijih tehnologija koje bi trebalo da omoguće da se umanji emitovanje gasova sa efektom staklene bašte. Pristalice Protokola iz Kjota, medjutim, smatraju da ovakav način rešavanja problema može biti samo dodatak merama koje predvidja Sporazum iz Kjota, a nikako i zamena. 
 
RTS